Začaran problem, šta sa njim?

zbToliko se bavimo sa određenim problemom, da ostajemo zaglavljeni u njemu. Umesto da ga rešimo, da ga se oslobodimo, mi mu dozvoljavamo da konstantno bude u našim mislima, u našoj svakodnevnici. Skoro pa sve ostalo što se dešava oko nas je manje bitno i važno, jer naš mali mezimac Problem je prioritet. A on često neprimetno preuzima stavi u svoje ruke i vuče nas još dublje.

Da li vam je ovo poznato?

Šta se zapravo dešava? Problem, naš mezimac, dobija centralnu ulogu u našem životu. Time što stalno mislimo o njemu, time ga održavamo, umesto da nađemo rešenje za njega. Konačno imam sa čime da se bavim, imam zadatak.- je rečenica koju govori naša svest, ili podsvest, i mi se bavimo sa tim zadatkom. Hej pa vredna sam, bitna sam, važna sam. Imam zadatak koji treba da izvršim. Ali umesto da ga rešim, vučem ga sa sobom, jer je on moj.

Ali hajde da pogledamo stvari iz malo drugačijeg ugla.

Ako se previše bavimo sa određenim problemom, pitanje je da li sa time svoj fokus stavljam na problem ili na rešenje?

Da li mogu sada u ovom trenutku nešto da uradim kako bi se to rešilo? Ako je odgovor DA, uradi to sada, i pusti ga neka ide svojim putem. Ostati zaglavljen, nikada nije dobra ideja. Nakon određene tačka, postaje izuzetno zabavno i zanimljivo, ako se svega držimo.. Svakog problema, i ne želimo da ih pustimo..

Zašto to radim? Zašto se ovako osećam bitnom i važnom, ako sam u problemima do grla? Ako se konstantno bavim sa ovim problemom, da li mi ostaje energije, snage i za druge stvari?

Kao što sam već pisala, mnogi kada imaju problem koji treba da se reši, osećaju da imaju zadatak. Ono što u ovoj situaciji ne vide jeste da ako bi se fokusirali da reše problem, ili da ga puste, ostalo bi im mnogo više vremena, snage i za lepe stvari. Uvek u životu imamo stvari koje treba da rešimo, i uvek će ih biti, ali ako ne pustim da se zaglavim u njima, ostajem mnogo efikasnija i u njihovom rešavanju.

Od malih nogu vidimo kako odrasli oko nas žele da kontrolišu sve u životu, umesto da neke stvare puste. I ako i sada pogledate oko sebe, videćete da većina ljudi i sada to radi. I mi samo sledimo taj obrazac, dok ne shvatimo da to nema puno smisla.

I kada shvatimo da to može i drugačije, onda okej imam problem, rešim, puštam, idem dalje. Zašto bi se mučili, ako ne moramo? Naučite pustiti neke stvari. Zašto stvari ne bi bile drugačije, ne bi bile lakše?

S ljubavlju,
Nora

Ovog meseca imamo specijalnu akciju gde dobijate program Manifestovanje kao poklon. 🙂 Detalje pročitajte OVDE.

 

20170921_111449

Advertisements

Zašto odustajemo?

running-shoes-2661560_640Da bi mogli da rešimo situaciju, problem koji trenutno imamo, prvo bi trebali da znamo gde smo se zaustavili, šta je razlog tome, šta je to što bi želeli, a šta je to što ne želimo. Međutim to u većini slučajeva ne znamo da uradimo, samo osećamo da nemamo više snage, energije, da nešto nije onako kako bi mi voleli ili kako bi trebalo da bude, i zapravo nemamo motivaciju ni za šta. Radimo nešto čisto da bi sebe umirili, ali to nije ništa konkretno, ništa što bi zaista pomoglo da prevaziđemo datu situaciju..

Šta se zapravo dešava? Naša podsvest je ovu situaciju prepoznala kao poznatu, i ne toliko dobru, i po svaku cenu želi da nas zaštiti, čak i ako to u datoj situaciji nije opravdano. Ali pošto se sve to dešava na podsvesnom nivou, nama nije jasno šta se sada dešava sa nama.

Šta mogu biti ove stvari, daću nekoliko primera.

Neka stara tranuma koja se ponavljaja tokom detinjstva, za koju se vezuje velika količina straha i svih ostalih negativnih emocija. I sve one stvaraju ogroman alarm i uzbunu čim prepoznaju čak i minimalnu količinu sličnosti u ovoj situaciji u kojoj smo trenutno. Čak i ovde i sada osetimo tu istu količinu straha i negativnih emocija, iako sada ne bi imali razlog za to. Reagujemo na identičan način kako smo reagovali pre 10, 20, 30, 40 godina: sakrivamo se, plačemo, odustajemo.. Ne želimo ponovo da proživimo taj bol, i to je razlog odustajanja.. Ne smemo da uđemu u datu situaciju, jer ne verujemo da možmo da sa uspehom možemo da izađemo iz nje. Umesto toga ćemo se praviti da ni nismo tamo, ili ćemo pobeći..

Osećamo da ono što nam dolazi u ovoj situaciji čega se plašimo.. Ako sada završim fakultet, radiću u porodičnom preduzeću sa svojim ocem, a ja zapravo ne želim da radim sa svojim ocem… Želim nešto drugo za sebe i zato ću sama sebe sputavati.. Sputavaću sebe do mere dok ne odustanem i okrenem se na drugu stranu, bežeći od toga da se suočim sa situacijom, zauzmem se za sebe i kažem šta je to što zaista želim. Podsvesno mi je ovo bolje rešenje.. Odustaću..

Jedna od stvari je i to da bi se onda trebali suočiti sa nekom situacijom koja nam je izuzetno neprijatna. Možda smo tada uradili neku grešku, koju bi sada trebali da priznamo, ali nam je to izuzetno neprijatno.. Umesto toga lažemo sebe. SVe je uredu ovako kako jeste. Objasnimo sebi zašto je bela boja ipak crna.. I ipak odustanemo.. Umesto da tažimo rešenja, izuzetno smo maštoviti u kreiranju najrazličitijih izgovora zašto nešto nećemo uraditi..

A da li vam je poznara situacija kada umesto da kažete ja to ne želim da uradim, kažete ja to ne znam.. I to vuče neke duboke korene.. Oslobađamo sebe zadatka, misleći da će nam biti lakše jer smo prepustili nekom drugom taj zadatak, mislimo da ćemo se na taj način osloboditi stegnutosti koju smo imali zbog toga šta su želeli da uradimo, ali zapravo nije tako. Ta stegnutost je još uvek u nama, samo ćemo na nju staviti još jedan red tepiha..

Zapravo koren uzrok, razlog zašto odustajemo od stvari kod svakoga je različit, i nije uvek lako da sami nađemo te korene. Ipak su to podsvesne stvari koje su duboko u nama i ne sećemo se svega. U ovoj situaciji svakako je savet da pronađete nekoga da vam u tome pomogne. Odaberite tehniku koja će vam pomoći da se oslobodite ovih dubokih korena, programa. ThetaHealing koji ja radim je sjajan za to. ❤

Svakako vam može pomoći ako obratite pažnju na sebe, i obratite pažnju koje su to situacije kada se osećate stegnuto, koje su situacije kada želite da pobegnete, da odustanete. Ako ih osvestite, mnogo lakše ćete moći i da poradite na njima. ❤

Puno uspeha želim u tome 🙂

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449.jpg

Zašto osećam strah u ovoj situaciji?

pictrut.jpg“Nije mi jasno zašto osetim strah kada neko pozvoni na vratima, ili kada mi zvoni telefon. Dobra sam u komunikaciji, sa svima se lako sprijateljim, nađem zajedničku temu, ali ipak u tim trenucima se javi strah. Kao da se plašim da će se sada saznati… Šta to? To, da ništa ne znam, da nisam dovoljno dobra… Da ću učiniti nešto loše, čega posle treba da se stidim..”

Oni koji osećaju, ovakve ili slične osećaje, mogu biti sigurni da se u njihovom detinjstvu desio neki događaj kada je bez pripreme trebao da nastupa, i pogrešio je. Recimo, situacija kada su došli rođaci i roditelji su insistirali da pevate, ili da odrecitujete pesmicu koju ste naučili u vrtiću. Mama i tata su želeli da Vi njihov ponos, pokažete koliko ste sjajni, a vi ste se uplašili i niste uspeli da ispunite njihova očekivanja. Možda su se roditelji zbog toga čak i naljutili, osetili se razočarano, ili se neko čak i nasmejao što ne znate pesmicu. Ili se u školi, na nekoj priredbi desio neki sličan događaj. Taj jedan jedini događaj u Vašem životu je ostavio toliki trag, da i danas osećate strah, uznemirenost kada se neko nepozvan javi, ili pozvoni na vrata.

Taj događaj sa svim negativnim osećajima koje smo tada osetili, je ostao u našoj podsvesti. I čim ona oseti da se nalazimo u sličnoj situaciji, reaguje. Reaguje, jer želi da nas zaštiti. Možda sada nema opasnosti da će se ista situacija ponoviti, ali nas svakako upozorava, i zato osetimo strah. Zato se zna desiti da nam nije jasno zašto baš na taj određeni način reagujemo u nekoj situaciji. Odakle sada meni ovi osećaji? Ili, ne znamo zašto ne volimo sladoled a obožavamo miris farbe, dok većina ljudi baš obrnuto oseća, a ni mi sami sebi nismo jasni. Svesno ne znamo, ali naša podsvest zna…

“Važi Nora, ali zaustavimo se na trenutak. Ja nikad nisam letela avionom, a ipak se plašim leta. Odakle sada strah kada još nemam to iskustvo?” Nije bitno da li je neka situacija nova za nas ili stara, nego kako se osećamo. Kakve emocije smo imali u sličnim situacijama. Možda nismo leteli avionom, nego naša prva uspomena kada smo išli busem je bila jako negativna, razočaravajuća, desilo se nešto loše. I sada i kod prvog leta avionom imamo iste osećaje.

Znači, kako se osećamo, kako reagujemo u pojedinim situacijama, zavisi u velikoj meri od toga, šta nam se dešavalo u prošlosti. Svi smo mi jedinstveni i drugačiji na svoj način. Svi smo imali drugačija iskustva. Čak i da smo bili zajedno u identičnojj situaciji, vi ste je možda proživeli na jedan način, a ja potpuno drugačije. I na osnovu tih osećaja ćemo drugačije reagovati u narednoj sličnoj situaciji. I tako naša prošlost utiče na budućnost.

Ima li izlaza iz ovog začaranog kruga? Ili ću svaki put osetiti strah i uznemirenost kada mi zazvoni telefon? Naravno da IMA izlaza. Svesno obratite pažnju kako reagujete. Ako smo svesni kako reagujemo, svesno možemo da menjamo te reakcije. ❤
U ThetaHealing tehnici sa svojim klijentima zajedno, pronalazimo baš taj prvi događaj koji je bio okidač za ove osećaje, reakcije i otpuštamo negativne osećaje. Da, ulazimo u dubinu i menjamo stvari. Ako su to izuzetno teške i traumatične situacije, svakako i Vama predlažem da kroz to ne prolazite sami. Potražite pomoć.

Ako to budem ja, biće mi drago da zajedno pratimo kako se oslobađate strahova, i širite svoja krila. 🙂

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Strahocvvviii4