Kako da ova 2017. godina bude još bolja?

123.jpgBliži nam se kraj godine. 🙂 I nekako ovako na kraju godine svi imamo taj običaj da sumiramo godinu, da postavimo nove ciljeve za narednu. 🙂
Ali ja imam pitanje za Vas. 🙂

Šta je to što ćete učiniti da se ova 2017. godina završi super sjajno i magično?
Da, svaki dan je sjajan i svaki dan možemo da učinimo nešto, jer svi znamo da su sitnice itekako bitne, i koliko one znače. 🙂 Ali šta je to što ćete vi uraditi? 🙂

Danas kada vam pišem ovaj blog imamo još tačno 21 dan do kraja godine. Neki će sada pomisliti: Nora sada je već kasno. Ovo je jako malo vremena. Ma daj, šta se može uraditi za 21 dan? Šta sam uradila, uradila sam….

Ali pre nego krenete ovo da govorite, ili pomislite, daću vam nekoliko primera, može? 🙂

– Ako od danas svakog dana pročitate makar 10 stranica neke knjige, do kraja godine možete da pročitate knjigu od 210 strana.
– Ako od danas svakoga dana provedete barem 3 minute u tišini, do kraja godine ćete provesti 63 minute u tišini.
– Ako od danas svaki dan naučite 5 novih reči iz nekog stranog jezika, do kraja godine ćete naučiti 105 novih reči.
– Ako od danas svaki dan napravite samo jednu fotografiju, do kraja godine imate 21 novih fotografija za vas porodični album. 21 uspomena. 🙂
– Ako od danas svaki dan nekome uputite svoj osemeh ili reč HVALA, dobijate isto toliko osmeha nazad.

Da, život se sastoji od ovakvih sitnica. Život i godine čine ovakve “sitnice”. A mene zanima, šta je to što ćete vi učiniti da se ova godine završi super sjajno? 🙂
Radujem se vašim komentarima. 🙂

Uživajte i šaljem najveći zagrljaj!

S ljubavlju,
Nora

Ovog meseca praznično raspoloženje. 🙂 O tome pročitajte OVDE. 🙂

new-years-eve-1911483_960_720.png

20170921_111449

Advertisements

Da li je ovo bila greška?

Da li je ovo bila greeska.jpgMislim da je svima nama poznat osećaj kada nam se steže grlo, želudac prevrće, i misli koje se samo vraćaju, i film u glavi koji se stalno ponavlja, da POGREŠILI smo, i uplašili smo se posledica. U tom filmu glavnog lika, u ovom slučaju to smo mi, vode nas negde da nas kazne zbog te greške.. Oni koji su veštiji u ovim filmovima, tada se sete svih, ali baš svih grešaka koje su ikada počinili, i film se polako ali sigurno pretvara u horor film… Da li je ovaj osećaj poznat? Toliko su nas naučil da SVE treba da radimo DOBRO. Inače… Imače šta? Kome, čemu, šta? Sramota, kazna, giža savesti, sve u svemu neki loš osećaj zbog kojeg smo spremni sve da učinimo samo da ga ne osetimo.

Ali hajde da tu stanemo, može? I da pogledamo stvari iz drugog ugla… U ovoj temi treba da se bavimo sa 2 stvari.

1. Da se pozabavimo malo time šta je zapravo greška.
2. I prepoznavanjem osećaja griže savesti i onim šta ćemo sa njim.

Krećemo od prve tačke.

Dozvoljeno je da pogrešimo! Zašto? Greške su sasvim prirodne stvari kada radimo nešto novo, kada učimo nove stvari, kada se susrećemo sa situacijama u kojima nikada do tada nismo bili. Svako greši i to je u redu. Time što pokušavamo, učimo najviše. Postajemo jači, iskusniji, pažljiviji, produktivniji, snalažljiviji, strpljiviji… I baš zbog toga ne bi trebali da kažnjavamo sebe, nego da ohrabrujemo sebe, da imamo hrabrosti što više stvari da probamo, iskusimo. I zato bi bilo dobro da greške gledamo na ovaj novi način. 🙂

Hajmo sada da pogledamo drugi aspekt. Koje su te stvari zbog kojih najčešće grešimo?
– umor
– napetost
– nesigurnost
– manjak samopouzdanja
– sve želimo odjednom da uradimo
– nedostatak pažnje
– …

Kada su gore navedeni faktori prisutni, u većoj ili manjoj meri, to u velikoj meri utiče na nas. Da, utiču i tada lakše grešimo. Zato što nismo u sadašjem trenutku u potpunosti, i naše odluke i postupci samim tim nisu u skladu sa nama. Nego su odraz naše nesigurnosti, stresa, nestrpljenja…

Pogrešili ste, dobro i šta sad?

– Dajte sebi priliku da u mirnim okolnostima sagledate šta se zaista desilo. Kada ovo radite poželjno je da isključite glasić koji kritikuje, koji je u strahu i koji želi kaznu. Pogledajte bez njih šta se desilo, hladne glave.

– Dajte sebi vremena da razmislite, zašto se sve ovo desilo, i šta je u toj situaciji mogla da bude alternativa. Ne trebate duboko da zalazite šta bi bilo kada bi bilo. Jednostavno imajte i bolju alternativu za ovakve situacije.

– Ako su i drugi uključeni u situaciju, iskreno priznajte da ste pogrešili. Naglasak je na iskrenosti! Učinite to bez da se opterećujete njihovim reakcijama, samo budite spremni da prihvatite odgovornost i da napravite korak dalje.

– Ispravite ono što se ispraviti može.

Suština je ta da ne treba da osećate krivicu, samo pogledajte koji faktori su uticali na to da ste tako reagovali, doneli odluku kako jeste. I samim tim da znate kako ćete u sličnoj situaciji sledeći put da uradite. Učenje je bitno u ovome.

Da blog ne bude previše dugačak, o osećaju grižnje savesti naredni put.

Pridružite nam se u programu Ljubav prema Sebi, gde ćemo otpuštati osećaj kajanja, zameranja, prigovaranja, stida. Zaslužujete da pustite taj teret.
Detalji o programu su OVDE.

S ljubavlju,
Nora

8

Da li sam egoistična ako volim sebe?

Ljubav prema sebi.jpgPre nego što bilo šta kažem na ovu temu, odgovoriću na pitanje iz naslova. NE! Niste egoistični ako volite sebe. A ipak to je najčešći izgovor koji koristimo da ne volimo sebe. Hajde da pogledamo zajedno o čemu se radi..

Često mešamo ljubav prema sebi i to da smo egoistični. A egoizam upravo dolazi iz toga da ne volimo sebe. Šta znači biti egoističan? Kada smo egositi onda smo sebični, samoživi, radimo stvari samo koje nama koriste, drugi nas apsolitno ne zanimaju.

A šta je ljubav prema sebi i zašto nam je ona potrebna?

Sigurna sam da znate koliku ulogu igra ljubav i prihvatanje u našem životu. Sa svima kojima se susrećemo želimo u većoj ili manjoj meri da nas prihvate baš onakvima kakvi jesmo. Da primete one dobe stvari u nama, da primete koliko smo divni i vredni ljubavi. A sa druge strane mi ne verujem da zaslužujemo ljubav. I onda ne dozvoljavamo da nas ni drugi tako vole. Tu su u nama osećaji krivice, griže savesti, sramote, razna uverenja koja smo pokupili, itd. Čak i ako prema drugima možemo da budemoo nežni i blagi, prema nama samima, često i podsvesno, smo mnooogo stroži. A ako osećamo da nismo vredni te ljubavi, ovo nas u osnovi sabotira da živimo divan život i da prihvatimo divne stvari.

Ako želimo najjednostavnije da definišemo ljubav prema sebi, to je da prihvatamo sebe sa svim vrlinama i manama, i sa svime što mi jesmo. Koliko god ovo jednostavno zvuči, često je teško ostvarljivo. Zašto? Hajde da pogledamo nekoliko stavki..

1. Ljubav se treba zaslužiti
Imam jako puno negativnih osobina, puno samm već grešila u život, ko bi mene mogao ovakvu da voli? Ko bi želeo mene ovakvu? Odakle ove rečenice? Mogu da dolaze iz detinjstva, ili iz nekog partnerskog odnosa iz prošlosti. Da li su i vama govorili rečenice: Vidi kako izgledaš! Ni na šta ne ličiš! Niko te takvu neće voleti! – Ako vam je sve ovo poznato, onda na tome treba poraditi. Jer ljubav zaslužujemo samoim svojim postojanjem. Baš takvi kakvi mi jesmo. A ove rečenice koje smo slušali su bile samo manipulacija da radimo stvari onako kako druga strana želi.

2. Voleću sebe kada…
Kako da prihvatim i volim sebe kada imam 120 kilograma, nemam samopouzdanja, i nemam čak ni partnera… Kada smršam, udam se, postignem to i ti, itd. A prava istina je da ova nabrajanja nikada, ali nikada neće da se završe.. Zato krenite već sada, i stvari će se i onda menjati.

3. Ljubav prema sebi je egoistična
Druge ljude treba da volim, pa će i mene neko voleti. Hmm.. Svi vi koji ste već putovali avionom, znate da ono što kažu, prvo vi da stavite sebi masku, pa tek onda da pomognete detetu, ili drugima, u slučaju da treba. Zar ne? A zašto onda ne bi prvo pružili sebi ljubavm pa drugima? To je kao da nahranite sve oko sebe, a vi ostanete gladni… Nahranite prvo sebe, a to ne znači da neće biti i za druge, zar ne? Razmislite i o ovome.

4. Kako da volim sebe, ako me drugi ne vole?
Ova rečenica je u srodstvu sa prethodnom. Samo je razlika da ovde od drugih ljudi očekujemo da nam potvrde da smo divni, i da zaslužujemo ljubav. Znači ovde odgovornost prebacujemo na druge ljude. Ako me oni ne vole, ne mogu ni ja sebe. Odvojite se od mišljenja drugih ljudi i vi potvrdite sebi da zaista zaslužujete ljubav.

Ovo je samo jedan mali delić o onome što ćemo raditi na programu Ljubav prema Sebi  🙂 Detalje o programu možete pročitati OVDE.

Prijavite se, i dođite da zajedno očistimo ova uverenja, i da radimo na temi ljubavi prema sebi!

Čekam Vas! 🙂

S ljubavlju,
Nora

8

Zašto ne mogu da vizualizujem?

Često mi kažu: Ali Nora ja ne mogu da vizualizujem, nije to za svakoga.. Hm… Zašto je to tako, da li je vizualizacija za svakoga? O tome poslušajte u sledećem video snimku:

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Dozvoljeno Vam je da padnete, da ustanete, i da pomognete drugima…

smete pastiToliko se plašimo od greške, da većna nas ukočeno stoji na jednom mestu, drži se za iluziju sigurnosti, i plašimo se da pustimo svoja ograničenja.. Po svaku cenu se trudimo da sve bude savršeno, idealni odgovorni, i ne dozvoljavamo sebi mogućnost da nekada skrenemo u slepu ulicu, da tu upoznamo svoje snage, veštine, sposobnosti, i da vidimo da i iz te ulice možemo da izađemo. Ali znajte da vam je dozvoljeno da padnete, dozvoljeno vam je da grešite, i dozvoljeno vam je da drugima pomognete da ustanu.

Nije greh doneti pogrešnu odluku ili pasti. Doneli ste tu odluku i došli ste na taj put jer ste tu imali nešto vredno. Da, tu vas je sačekao neki poklon, novo iskustvo, nova spoznaja, raspali ste se, sastavili ste se ponovo, ojačali ste – puno toga se može desiti. I to znate samo vi. Ko šta kaže, ili kako god to izgledalo sa strane, vi znate zašto vam je taj put služio, i znate da ga niste prošli bez razloga..

Jedina sigurna stvar u našem životu, jesu promene. I najbolja stvar koju možemo da uradimo jeste da prepoznamo u sebi tu sposobnost, snagu, veru, ljubav, hrabrost da kada nas život prisiljava na te promene da znamo da smo spremni na njih. Spremni smo da skočimo. Ako treba da skočimo u nepoznato, jer ako ne skočimo a svet oko nas se svakako ruši, ostajemo zarobljeni u tim ruševinama. A to svakako ne želimo. Ili?

Dozvoljeno vam je da padnete, jer ako ste pali, to znači da ste krenuli. Napravili ste korak, čak i onda ako taj korak nije ispao onakav kakvog ste ga zamišljali. Naredni korak neka onda bude drugačiji, sa drugim ljudima, u drugo vreme. Tamo gde osećate da trebate da budete, budite sigurni da tamo imate zadatak. Uvek, ali uvek će biti ljudi koji će sumnjati u vas, koji će govoriti da vi to ne možete. Pitanje je samo da li ćete ih poslušati, i ostati ležati, ili ćete ustati, obrisati prašinu sa svojih kolena i napraviti naredni korak.

I da znate da nećete proći bez pada. Uštedećete vremena sebi, ako to spoznate. Ali dobra vest je da ćete nakon svakog pada lakše ustati. Iskusniji, jači, hrabriji, odlučniji. Sa još jednim iskustvom iza sebe. I potpuno je u redu. Život je takav. Sa usponima i padovima.

Taj pad govori dosta o vama. A kako drugi reaguju na to, to govori o njima. Jer da, možete doj osobi olakšati ili otežati ustajanje nakon pada. Ali sigurna sam da znate kakav je to osećaj kada nakon pada se nađe neka ruka koja vam pomaže u tome da što pre ustanete.

Imajte hrabrosti da napravite korak. Imajte hrabrosti da stanete. Imajte hrabrosti da pitate. Imajte hrabrosti da tražite odgovore. Imajte hrabrosti da se menjate. Imajte hrabrosti da menjate. Imajte hrabrosti da radite stvari drugačije. Imajte hrabrosti da budete svoji. Imajte hrabrosti da se radujete. Imajte hrabrosti da se plašite. Imajte hrabrosti da se smejete. Imajte hrabrosti da plačete. Imajte hrabrosti da padnete. Imajte hrabrosti da ustanete. Imajte hrabrosti da budete srećni.

Imajte hrabrosti da ŽIVITE! ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Sloboda? Ljubav? – Da li može i jedno i drugo?

love-316640_1280.jpgDa li možemo biti slobodni u ljubavi? Ili se ljubav samo u toj slobodi može osetiti u potpunosti? U ovoj današnjoj temi se meša dosta toga.. U dosta odnosa dolazi do toga da zapostavljamo sebe, druga osoba postaje najbitnija – sve ovo u ime ljubavi. Kada smo zaljubljeni i kada volimo, da li apsolutno sve treba da uradimo za tu osobu? Da li sloboda isključuje ljubav, ili možemo imati i ljubav i slobodu?

Da bi o ovoj temi mogli da pričamo, prvo treba da definišemo dva pojma. Šta znači ljubav, i šta znači sloboda? “Loša” vest je ta da je ja neću definisati. Neću, jer svako ima svoju definiciju. Pitanje je samo da li znate šta vama znače ove reči? Šta za vas znači biti slobodan i kako to funkcioniše u svakodnevnom životu? A kada ste u partnerskom odnosu, da li možete da osetite tu slobodu pored partnera, ili postajete zavisni od partnera i on vam postaje prioritet?

Jer je suština zapravo u tome. Svakome sloboda znači nešto drugo. I ako se nađu dve osobe, kojima je identično bitna ta sloboda, i definišu je na isti ili približno sličan način, onda ni u ljubavi neće jedno drugo da sputavaju. Ali videla sam i drugu krajnost. Kada partneru sloboda znači nešto sasvim drugo, i drugoj strani ne dozvoljava puno toga, i uskraćuje joj taj osećaj slobode. I naša uverenja su često takva da ne možemo imati i partnera i divan odnos, i isto tako biti slobodni…

Ljubav je prava ako daje, a ne oduzima. Kada ne stavlja ograničenja, barikade, nego daje slobodu. Kada nas ne spušta, nego nas uzdiže. Ako krenemo od nas samih, ako volim sebe, prihvatam sebe, primećujem svoje vrednosti tada sam srećnija, radosnija, jača, snažnija. I kada to imam toliko u sebi, mogu da pružim i ljudima oko mene, i partneru.

Ljubav i sloboda po meni su samo dve strane iste medalje. Ako to još nismo osetili u odnosu, nismo još bili sa pravom osobom. Koliko je divno imati osobu pored nas koja u naš život unosi boje, koje do sada niko drugi nije učinio. Kada se osećamo sigurnima, svojima, kada u odnosu nismo zato što se to očekuje od nas, ili zato samo da bi nekoga imala.

I da.. to je jedan put do kojeg treba da stignemo. A dolazimo preko strahova, naših uverenja… I putujemo zajedno sa tom osobom na putevima na koja nikada ne bismo stigli sami. I prava osoba nam pomaže u tome da dođemo do tih puteva, da ih osvestimo, i ukazuje nam na to sa čime još treba da se suočimo da bi ljubav i sloboda mogli da idu zajedno. I da, mogu da idu zajedno. ❤

I od sveg srca Vam želim da to i osetite u svom životu. ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

 

Motivacija ponedeljkom :) Vežba za lakši početak nedelje. :)

U ovom blogu zapravo želim da podelim sa vama jednu vežbu koja meni pomaže da i zadatke koje ne volim baš toliko, uradim lakše i sa radošću. 🙂 Ova vežba se može raditi ne samo podeljkom, ali hajde da ovaj ponedeljak započnemo motivisani. 🙂 Uživajte u zadatku, i u komentaru čekam utiske 🙂 Uživajte 🙂

S ljubavlju,
Nora ❤

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Kada se jedno poglavlje završi…

20170906_122401.jpgSećam se sebe pre 9 godina kada sam prvi put kročila u tu zgradu.. Došla sam tu sa puno motivacije, inspiracije, želje, ciljeva, nadanja… Znala sam da je to nešto što želim, i velika mi je bila želja i motivacija da u tome i uspem. Sećam se tih letirića u stomaku, te sreće, tog osmeha na licu. Da, znala sam da na putu do tog cilja treba vreme, zalaganje, da ću se morati odreći nekih stvari, ali sve je to imalo smisla, jer je želja za tim ostvarenjem bila jako velika…

Kako je vreme prolazilo motivacija se gubila… Dolazili su padovi, ponovni usponi. Ali nisam odustajala.. Koliko god da je bilo teško želela sam to da isteram do kraja… Meni bliski ljudi su mi govorili da sam luda, da je bolje da odustanem, da samo sebi štetim ovim načinom života, ali ja ih nisam slušala… Još i sada mi odzvanjaju te reči u glavi: Nora, ti si najbitnija, a ne to.. Životne situacije su mi prvo na nežan način pokazivali da nisam na pravom putu, da sam zalutala, ali pošto nisam slušala te nežne znakove. Vremenom oni su postajali sve jači i sve su me više boleli… Boleli su, plakala sam, vrištala sam… Lomili me, lomili me, i na kraju sam se slomila… Odlučila sam da prekinem taj put. Koliko je ta odluka bila teška, ipak sam sama sebi prioritet, sama sebi bitna…

Ove nedelje se to putovanje od 9 godina konačno završilo… Ne onako kako sam ja želela, ali sam konačno stavila tačku na kraj toga puta… Ponovni ulazak u to zgradu mi je izazvao buru emocija.. Tuge, bola, radosti, smeha, suza, nostalgije.. Odjednom svi ti udarci, svaki bol, dobijaju najsjajnije boje.. Svaki delić tog puta ponovo živi, ponovo ih proživljavam.. Odjednom se pojavljuje i bes, zašto to nisam odradila do kraja? Zašto sam odustala? Da li ovo sada doživljavam kao neuspeh??

I samo se nasmešim.. Da Nora.. Naučili su te da sve što započneš treba i da zavšiš. Da ako ne završiš postaješ neozbiljna, nebitna, nevažna. Da ne smeš sebi dozvoliti neuspeh.. Da će te ogovarati, da će pričati o tome, da će te povrediti.. I onda mi prolazi kroz glavu, koliko mi je samo ovo poglavlje u životu punoga donelo. Pomogao mi je da krenem da upoznajem sebe. Da sva ova uverenja menjam kod sebe. Da pokažem sebi da je u redu prekinuti rad na nekom cilju ako to više ne želimo, ako se u tome ne osećamo dobro. Da je u redu postaviti novi cilj. Koliko godina da imamo, koliko god vremena da je uloženo u to nešto, sada možemo da biramo drugi put.. Da je u redu početi iz početka. Da je u redu grešiti, i da te greške nisu strašne. 🙂 Štaviše, sada bar znam šta je to što ne želim.. Imam jednoo veliko iskustvu, nekoliko jako dobrih lekcija. U redu je zatvoriti jedno poglavlje u životu i početi nešto novo, sveže. Jer sve dok sam u starom poglavlju i sve dok to poglavlje čitam, nemam prostora za novo. Nemam prostora da kreiram poglavlje u kojem ću uživati..

I da.. Doneti jednu ovakvu odluku nije lako… Ipak je u sve to uloženo i vremena, i energije, i svega… Da, nije laka odluka, ali je HRABRA odluka. ❤ ❤ Hrabrost je sebe staviti na prvo mesto. ❤ I pored svih lekcija koje sam u ovih 9 godina dobila u ovom poglavlju, ovo je lekcija sa kojom sam napustila tu zgradu. ❤ Ovo je bilo jedno od onih poglavlja koje vas obeleži za ceo život. I poglavlje kada znate da više nikada nećete biti isti. ❤ I ogromna zahvalnost za njega. ❤ Sada otvaram novo sveže poglavlje. ❤ Spremna sam na nove avanture. ❤

Želim Vam da i Vi budete HRABRI i da sebe stavite na prvo mesto ❤
Ja Vas u tome podržavam! ❤

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Da li su jači vaši strahovi ili vaši ciljevi?

color-2071801_1920.jpgStahovi nas zaustavljaju, ciljevi, želje nas pokreću. Strahovi su kočnice, ciljevi su brzina. Koliko brzo ili kako ideš kroz život, zavisi od toga šta koristite više. Ona rečenica “traži i dobićeš” funkcioniše savršeno, pogotovo ako primetimo da dobijamo i da to što želimo nam zaista dolazi u život.

Šta je ono što je tu bitno još? Bitno je da dopustimo sebi da primimo sve te stvari. Da im dopustimo da uđu u naš život. A to dopuštanje neće funkcionisati dobro ako dopustimo uverenjima, potisnutim osećajima da kreiraju naš život. Hajmo jedan primer. Tražimo više novca, nov posao, savršenog partnera, šta god. To krene ka nama, ali negde se na pola puta zaustavi i ne stigne do nas, jer se sudario sa zidovima koje smo mi postavili. Kao kada želimo da izađemo iz stana, ali smo vrata zaključali a ključ bacili kroz prozor. I onda često mislimo da je taj zid neko drugi sagradio oko nas, ali istina je ta, da smo mi to uradili.

Sva uverenja, misli koje smo pokupili mogu biti deo tog zida. Zato je izuzetno korisno pogledati kakva uverenja smo prisvojili vezano za ono što želimo. Pogledajte i da li se ograničavate. Da li samo na jedan određeni način dopuštate tom nečemu da uđe u vaš život. Postoje samo ta vrata, prozor ne dolazi u obzir. A šta bi bilo kada bi i prozor ostavili otvoren? 🙂

Primer, dobila sam mail, nisam ga ni otvorila, već ga brišem. Da li ste i vi to nekada uradili? 🙂 Stavite ruku na srce i priznajte. 🙂 Ja jesam, i to mali milion puta. A šta bi bilo kada bi taj mail otvorili, pročitali ga, pa nakon toga doneli odluku da li je to dobro za nas ili ne? Bez da ga odma brišemo i čak i ne damo mu mogućnost da bude nešto dobro.

Što više radite na sebi, postajete sve otvoreniji za razne mogućnosti. Što više uverenja otpustite, dopuštate da se stvari dese i na način na koji možda nikada ne bi ni pomislili. Ako ste i pročitali taj mail, videli tu drugačiju mogućnost, to ne znači da istog momenta treba da je prihvatite. To samo znači da dopuštate sebi da vidite više rešenja, opcija, da znate da imate više stvari na osnovu kojih možete da odlučite šta je to što je za vas najbolje.

Jer često vidim kako naši strahovi, fiksna uverenja stoje na putu našim ciljevima, željama. A to dovodi do toga i da sumnjamo u sebe, sumnjamo u sebe, pa da li ja ovo radim dobro? Pa ja sam to tražila, ali zašto mi ne dolazi?? Koliko puta ste već sebi postavili ovo prethodno pitanje? I onda ste zaključili: Sigurno nešto ne radim dobro…

Počinjemo da budemo besni na sebe, možda se čak i razočaramo u sebe. A zapravo se desilo to, da nam je sanduče puno i da novi mail ni nema mesta i prostora da stigne. Čak štaviše Univerzum zna biti i vickast pa nam mail šalje u spam. Ali tada već baš treba da budemo otvoreni da s vremena na vreme pogledamo i te mailove, jer smo ih do sada bez razmišljanja istog momenta brisali.

Ali postoje i one želje, ciljevi koji sa lakoćom probijaju sve te zidove, ograde, bunkere koje smo sagradili oko sebe. Zašto? Zato što se uopšte ne obaziremo na glasove da mi to ne možemo, da je to nemoguće, da to još niko nije uradio. Mi to želimo, i sve ćemo učiniti samo da bi se to ostvarilo! Šta nam je za to potrebno da više snova i ciljeva tako pronađe put do nas?

Potrebno je da dopustimo sebi da nekada i pogrešimo. To što dopuštamo sebi da nekada pogrešimo, ne znači da ćemo od danas sve raditi sa greškom. To samo znači da ćemo pustiti to očekivanje prema sebi da uvek budemo savršeni i da uvek, ali uvek moramo da donesemo dobru odluku. Jednostavno nećemo se plašiti greške! 🙂 Jaaaaa??? Da pogrešim?? Neeeeeećuuuuu!!! Aha, pa to je još jedna prepreka, ograda koju gradite oko sebe… Ali o tome u nekom narednom blogu. ❤

S ljubavlju,
Nora

Oslobodite se svojih zidova, ograničenja, uverenja uz pomoć ThetaHealing tretmana. Detalji OVDE.

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n