Decembar, praznici, pokloni.. I za Vas :)

20171128_102023.jpgDecembar je jedan od mojih omiljenih meseci u godini. Pored toga da se bliži kraj godine, sumiranje utisaka, dajemo još sve od sebe da se ova godina završi sjajno, tu su i praznici. 🙂 Ulice postaju šarene, svetle, božićne i novogodišnje jelke na sve strane. 🙂 U kući miris divnih medenjaka koje obožavam da pravim i fina topla čokolada. 🙂

U duhu decembra i ja sam odlučila da napravim nešto drugačije nego do sada. 🙂

Ovog meseca, svako ko se odluči na individualan rad sa mnom, da li kroz ThetaHealing tretman, Bars tretman, ili Floriterapeutsku konsultaciju, na poklon dobija program pod nazivom Manifestovanje – neka 2018.godina bude najbolja godina, koji će se održati u januaru 2018. godine. Tačnije od 15.01 – 19.01.2018. 🙂

Trajanje ovog programa je 5 dana, i u toku ovih pet dana ćemo otpuštati uverenja, osećaje i sve što nas sputava da imamo sjajnu godinu. 🙂 A isto tako ćemo pričati o tome koje su greške koje radimo prilikom manifestovanja, kako to ispraviti. Kako znati da smo u potpunom skladu sa onim što želimo. Kada manifestujemo? Poverenje, zasluživanje, i još puno toga. 🙂 I na kraju svake od radionica ćemo raditi i jednu vođenu meditaciju za otpuštanje. 🙂

Dakle u decembru ovaj program je POKLON svima koji se odluče za rad sa mnom. 🙂

Detalje o ThetaHealing tretmanu pročitajte OVDE.
Detalje o Bars tretmanu pročitajte OVDE.
Detalje o Floriterapiji pročitajte OVDE. 🙂

Izuzetno se radujem radu sa svima vama . 🙂

Svoje tretmane zakažite na vreme i osigurajte sebi i ulaznicu za program. 🙂

Samo da napomenem da će program biti u potpunosti ONLINE, sve će biti unutar jedne FaceBook grupe za koju će imati pristup samo učesnici, tako da možete biti bilo gde na svetu. 🙂 Nema prepreka 🙂

Neka praznično raspoloženje krene SADA 🙂

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Advertisements

Recite DA životu!

da.jpgKoliko verujete u to da u životnim situacijama imate izbora? Ako verujete da imate izbora, koliko osećate to da možete birati samo jednu stvar? Da je nemoguće odabrati više toga? I da ako birate nešto, treba da se odreknete svega ostalog? Šta za vas znači reći DA životu?

Mnogi često osećaju da nemaju izbor. Da su okolnosti te koje formiraju naš život, i da je život nešto što nam se samo dešava. Kao da mi ništa ne možemo da uradimo. Ali čak i u ovim situacijama imamo mogućnost da biramo. Uvek i u svakom trenutku. I ovaj izbor je nekad samo način kako ćemo odreagovati u datoj situaciji, ili kako ćemo reagovati na te okolnosti.

Hajde da kažemo da su okolnosti date (mada ako uđemo malo dublje, zapravo i te okolnosti mi kreiramo, ali u to sada ne želim da ulazim). Ono što samo od nas zavisi jeste da li ćemo na te okolnosti da gledamo kao na blagoslove ili na najveće neprijatelje. Od nas zavisi da li ćemo u njima videti dobre stvari, prilike i mogučnosti, ili ćemo odustati i odabrati patnju.

Kada kažemo da želimo promenu, koliko to zaista mislimo ozbiljno. Jer se često dešava da kažemo, da želim promenu, ali želimo da se desi na tačno odeređen način. Kada, kako na koji način, tačan scenario imamo. Sve želimo da kontrolišemo i usmeravamo. Često zapravo vidim da zapravo te osobe ni ne žele promenu… One prava prilike se propuštaju. Predaju se pre nego što su i krenuli, ako nešto ne krene u željenom pravcu, vraćaju se na polaznu tačku.

I da, prvo pitanje je: Da li ZAISTA želite promenu? I u redu je ako je vaš odgovor na ovo pitanje ne. A ako je odgovor DA, onda je potrebno da budete spremni da izađete iz starih obrazaca, da se otvorite ka svetu i prilikama. Jer možda Bog, Stvoritelj, Univerzum (ili kako god to zovete) ima jedan drugačiji put za nas, druge tehnike, načine, mogućnosti, koje mi ni ne možemo da zamislimo.

Kada kažemo DA životu, tada zaista biramo velike stvari. Često ne biramo te velike stvari jer ne verujemo da se i oni naši najluđi snovi mogu ostvariti. I zato se zadovoljavamo sa sitnicama.

Ali znate kada ova stvar postane zanimljiva? Kada Bog, Stvoritelj, Univerzum, želi da nam pošalje velike stvari. A mi nemamo hrabrosti da ih odaberemo, i zbog toga nam ne dolaze ni one male stvari koje smo birali. Ili ne dolaze na način kako bi mi voleli. Naravno da ne, jer je nama namenjeno neštoo veće.

Šta za Vas znači reći DA životu? Šta je to što ako se desi danas skakali bi od radosti? Šta je to za šta ste spremni da uđete u duboku vodu iako ne znate da plivate i plašite se vode? Da li osećate u sebi tu vatru, taj žar, koji ako bi iskoristili danas, obasjali bi ceo svet?

Imajte hrabrosti sanjati velike snove, i verovati u svoje snove, ciljeve. Imajte hrabrosti suočavati se sa izazovima koji se nađu na tom putu. Imajte hrabrosti birati i prihvatiti velike stvari u svom životu. Budite ono ko vi zaista jeste. Znajte da uvek imate izbor bez da se odričete nečega. I da. Recite jedno veliko DA životu.

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Koji je jedan od naših najvećih strahova?

222222222222.jpgDa li ste već sanjali da glumite u nekoj predstavi, i na sceni se pojavljujete goli? Ili da idete na ulici i odjednom shvatite da nemate garderobu na sebi? I naravno sve ovo se dešava tako da vas i drugi vide. Svi vas gledaju. I u tom momentu pomišljate: Zemljo otvori se..

Jedan od naših najvećih strahova je taj da pogrešimo, ne uspemo, i to sve pred drugim ljudima. Da li ste u životu imali već situaciju gde ste poželeli da vas istog trenutka proguta zemlja? Većina nas jeste, možda čak već u detinjstvu ili kasnije. Bes, nemoć, razočaranost, sramota se mešaju jedni sa drugima, iznad vas na nebu su se okupili crni oblaci i uviđate da iz ovoga ne možete pobeći.

Ako u toj situaciji niste bili goli, ali ste se osećali kao da jeste. Osećali ste da nemate zaštitu. Ne znate ništa da sakrijete, i ne možete se ni od čega sakriti. Nemate gde… Ali hajde da se zaustavimo na trenutak. Čujete šta se dešava? Vidite situaciju?

Krijemo se, sakrivamo se. Iza maski, zidova. I ako se slučajno otkrije da nismo savršeni, da smo ljudi od krvi i mesa, sa našim strahovima, osećajima, dobrim i manje dobrim osobinama, mislimo da će svet propasti. Ali ovo je momenat kada ste zaista svoji. Baš takvi kakvi jeste. I ako dozvoljavate sebi da budete ono ko jeste, dozvoljavate i drugima. Da, smete da pogrešite, da budete stvari. Ima jedna rečenica koja mi se sada vrti po glavi: Nemoj biti savršen, budi STVARAN. 🙂

Na žalost još uvek malo ljudi dozvoljavavaju sebi da budu stvarni. Da pokažu svoje emocije. Da zaista žive. Ono što danas neki zovu život je kao kada stojite na obali mora i kažete da plivate. Pa to je daleko od plivanja, jer vam nisu još ni noge mokre kako treba… I onda se pojavi jedan veliki talas koji vas pokvasi od glave do pete i vi pobegnete. Pobegnete i još ste besni na vodu, a ona vam je samo dala priliku da plivate, da imate novo iskustvo, da budete mokri, da ŽIVITE.

Ne, ne plašimo se mi od greške.. Plašimo se da pogledamo u oči osećajima koje imamo nakon greške. Ne znamo šta da radimo sa njima. Odnosno znamo, bežimo što brže možemo.. Samo što je svaka takva situacija prilika da upoznamo sebe još više. I da prihvatimo sebe takvima kakvi jesmo.

Istina je ta, da ako ne smemo da uđemo u vodu, nikada nećemo ni naučiti da plivamo. Možemo sve znati teoretski o plivanju, šta, kako. Ali u praksi mi ne znamo da plivamo. I danas već puno ljudi zna tajnu srećnog života. U teoriji. Ali koliko ljudi zaista ima hrabrosti to i da ŽIVI?

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Da li da budem pozitivna po svaku cenu?

psoitive.jpgBudi srećna! Budi zahvalna! Gledajte stvari iz pozitivnog ugla! – sve ove stvari su dobre. Svaka od ovih rečenica ima i onu svoju pozitivnu stranu, ali u ovom blogu ću pažnju ipak posvetiti onoj drugoj ne tako lepoj strani.

Nije lepo biti besan, tužan, frustriran.. Ne samo da nije lepo, nego i ne smemo, jer svim stvarima treba gledati pozitivnu stranu, ako sam besna ne radim dovolno na sebi, nisam na dovoljnom velikom nivou svesti…………………………………

Hajde da se dogovorimo nešto. Da, imamo priliku i mogućnost da stvari gledamo iz drugog ugla, ali nije svejedno kako ćemo to učiniti!

Možemo da kažemo, ne nisam ja besna, ne, ne smem ja da se osećam loše.. Čak i ako ponavljam ove rečenice, taj osećaj je tu, nije otišao nigde i želi da obratim pažnju na njega.

Ima naravno načina da ne obraćamo pažnju na njega.. Čokolada, cigarete, aklohol, kupovina, rečenica: drugima je puno gore od mene…

Dakle, nije nam cilj da se ne bavimo sa tim osećajem, da ga potiskujemo i da ga trpamo pod tepih. Pojavio se jer želi nešto da nam poruči. Ako su se pojavili žele da nam daju do znanja da nepto nije u redu. I cipela vas žulja kada je mala, zar ne? Daje vam do znanja da nije dobra za vas, da vam treba veći broj. Tako i osećaj daje do znanja da vam ovako nije dobro, da treba nešto promeniti. Upozorava vas.

Možemo da ih guramo pod tepih, i možda ćemo kratkoročno da se oslobodimo od njih, ali dugoročno svakako to nije dobro. Puno bolesti ima za koren baš to. Da smo potiskivali bes, ljutnju, tugu, razočarenje, itd.

Zato naučite da obraćate pažnju na svoje osećaje i na znakove, upozorenja koje vam šalje. I u redu je biti besan, tužan, neraspoložen. I bolje da budete besni 2 minute, nego da to potiskujete u sebi 2 meseca, i posle se suočite sa nekim još većim izazovom.

Kako ćete otpustiti te osećaje, to je na vama. Šetajte, idite u teretanu, plešite. Ako je potrebno imajte jedan jastuk koji ćete udarati kada ste besni.

Da, naučili su nas da nije u redu pokazivati ove emocije i da trebamo da ih potiskujemo. Nisi više dete, nemoj da se ponašaš detinjasto…
Time što pokazujemo svoje emocije, ne znači da smo detinjasti. Samo da smo svesni sebe, i svesni smo i cipele koja nas žulja. 🙂

A ako vidim da me cipela žulja, zameniću je, zar ne? 🙂

Imajte ovo na umu svaki put kada počnete da potiskujete bes i tugu i na silu želite da gledate stvari iz pozitivnog ugla. Kada ste se već oslobodili ovih emocija, pustili ste ih, e onda je lakše i zameniti ugao gledanja. 🙂

Hajde da sumiramo današnju temu 🙂

1. Naši osećaji, emocije su takvi kakvi jesu. Naši su. Mi im dajemo predznak dobro ili loše. A šta bi bilo ako ne bi dobijali taj predznak? Niko bolje od vas ne zna kako se osećate, niti može da vam kaže kako treba da se osećate. Dopustite sebi osećaje kakvi god da jesu.

2. Naučite da ih se oslobodite i na fiziči način. Lupanje jastuka, trčanje, ples. Šta god vama da služi, dobro je.

3. Ako ipak ostane nešto čega se ne možete osloboditi, a žulja vas, tome postoji mnogo dublji uzrok. Potražite pomoć. ThetaHealing tehnika je sjajna za to.

4. Živeti život pozitivno ne znači da nikada nemate osećaje koje mi zovemo negativnima. Ali i to je u redu.

5. Koncentriši se samo na dobre stvari – to svakako ne znači da ćemo sada sve što nam se ne sviđa da potiskujemo. Budite iskreni prema sebi, i rešite te situacije.

Uživajte u ovom putovanju 🙂

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Da li je ovo bila greška?

Da li je ovo bila greeska.jpgMislim da je svima nama poznat osećaj kada nam se steže grlo, želudac prevrće, i misli koje se samo vraćaju, i film u glavi koji se stalno ponavlja, da POGREŠILI smo, i uplašili smo se posledica. U tom filmu glavnog lika, u ovom slučaju to smo mi, vode nas negde da nas kazne zbog te greške.. Oni koji su veštiji u ovim filmovima, tada se sete svih, ali baš svih grešaka koje su ikada počinili, i film se polako ali sigurno pretvara u horor film… Da li je ovaj osećaj poznat? Toliko su nas naučil da SVE treba da radimo DOBRO. Inače… Imače šta? Kome, čemu, šta? Sramota, kazna, giža savesti, sve u svemu neki loš osećaj zbog kojeg smo spremni sve da učinimo samo da ga ne osetimo.

Ali hajde da tu stanemo, može? I da pogledamo stvari iz drugog ugla… U ovoj temi treba da se bavimo sa 2 stvari.

1. Da se pozabavimo malo time šta je zapravo greška.
2. I prepoznavanjem osećaja griže savesti i onim šta ćemo sa njim.

Krećemo od prve tačke.

Dozvoljeno je da pogrešimo! Zašto? Greške su sasvim prirodne stvari kada radimo nešto novo, kada učimo nove stvari, kada se susrećemo sa situacijama u kojima nikada do tada nismo bili. Svako greši i to je u redu. Time što pokušavamo, učimo najviše. Postajemo jači, iskusniji, pažljiviji, produktivniji, snalažljiviji, strpljiviji… I baš zbog toga ne bi trebali da kažnjavamo sebe, nego da ohrabrujemo sebe, da imamo hrabrosti što više stvari da probamo, iskusimo. I zato bi bilo dobro da greške gledamo na ovaj novi način. 🙂

Hajmo sada da pogledamo drugi aspekt. Koje su te stvari zbog kojih najčešće grešimo?
– umor
– napetost
– nesigurnost
– manjak samopouzdanja
– sve želimo odjednom da uradimo
– nedostatak pažnje
– …

Kada su gore navedeni faktori prisutni, u većoj ili manjoj meri, to u velikoj meri utiče na nas. Da, utiču i tada lakše grešimo. Zato što nismo u sadašjem trenutku u potpunosti, i naše odluke i postupci samim tim nisu u skladu sa nama. Nego su odraz naše nesigurnosti, stresa, nestrpljenja…

Pogrešili ste, dobro i šta sad?

– Dajte sebi priliku da u mirnim okolnostima sagledate šta se zaista desilo. Kada ovo radite poželjno je da isključite glasić koji kritikuje, koji je u strahu i koji želi kaznu. Pogledajte bez njih šta se desilo, hladne glave.

– Dajte sebi vremena da razmislite, zašto se sve ovo desilo, i šta je u toj situaciji mogla da bude alternativa. Ne trebate duboko da zalazite šta bi bilo kada bi bilo. Jednostavno imajte i bolju alternativu za ovakve situacije.

– Ako su i drugi uključeni u situaciju, iskreno priznajte da ste pogrešili. Naglasak je na iskrenosti! Učinite to bez da se opterećujete njihovim reakcijama, samo budite spremni da prihvatite odgovornost i da napravite korak dalje.

– Ispravite ono što se ispraviti može.

Suština je ta da ne treba da osećate krivicu, samo pogledajte koji faktori su uticali na to da ste tako reagovali, doneli odluku kako jeste. I samim tim da znate kako ćete u sličnoj situaciji sledeći put da uradite. Učenje je bitno u ovome.

Da blog ne bude previše dugačak, o osećaju grižnje savesti naredni put.

Pridružite nam se u programu Ljubav prema Sebi, gde ćemo otpuštati osećaj kajanja, zameranja, prigovaranja, stida. Zaslužujete da pustite taj teret.
Detalji o programu su OVDE.

S ljubavlju,
Nora

8

Da li sam egoistična ako volim sebe?

Ljubav prema sebi.jpgPre nego što bilo šta kažem na ovu temu, odgovoriću na pitanje iz naslova. NE! Niste egoistični ako volite sebe. A ipak to je najčešći izgovor koji koristimo da ne volimo sebe. Hajde da pogledamo zajedno o čemu se radi..

Često mešamo ljubav prema sebi i to da smo egoistični. A egoizam upravo dolazi iz toga da ne volimo sebe. Šta znači biti egoističan? Kada smo egositi onda smo sebični, samoživi, radimo stvari samo koje nama koriste, drugi nas apsolitno ne zanimaju.

A šta je ljubav prema sebi i zašto nam je ona potrebna?

Sigurna sam da znate koliku ulogu igra ljubav i prihvatanje u našem životu. Sa svima kojima se susrećemo želimo u većoj ili manjoj meri da nas prihvate baš onakvima kakvi jesmo. Da primete one dobe stvari u nama, da primete koliko smo divni i vredni ljubavi. A sa druge strane mi ne verujem da zaslužujemo ljubav. I onda ne dozvoljavamo da nas ni drugi tako vole. Tu su u nama osećaji krivice, griže savesti, sramote, razna uverenja koja smo pokupili, itd. Čak i ako prema drugima možemo da budemoo nežni i blagi, prema nama samima, često i podsvesno, smo mnooogo stroži. A ako osećamo da nismo vredni te ljubavi, ovo nas u osnovi sabotira da živimo divan život i da prihvatimo divne stvari.

Ako želimo najjednostavnije da definišemo ljubav prema sebi, to je da prihvatamo sebe sa svim vrlinama i manama, i sa svime što mi jesmo. Koliko god ovo jednostavno zvuči, često je teško ostvarljivo. Zašto? Hajde da pogledamo nekoliko stavki..

1. Ljubav se treba zaslužiti
Imam jako puno negativnih osobina, puno samm već grešila u život, ko bi mene mogao ovakvu da voli? Ko bi želeo mene ovakvu? Odakle ove rečenice? Mogu da dolaze iz detinjstva, ili iz nekog partnerskog odnosa iz prošlosti. Da li su i vama govorili rečenice: Vidi kako izgledaš! Ni na šta ne ličiš! Niko te takvu neće voleti! – Ako vam je sve ovo poznato, onda na tome treba poraditi. Jer ljubav zaslužujemo samoim svojim postojanjem. Baš takvi kakvi mi jesmo. A ove rečenice koje smo slušali su bile samo manipulacija da radimo stvari onako kako druga strana želi.

2. Voleću sebe kada…
Kako da prihvatim i volim sebe kada imam 120 kilograma, nemam samopouzdanja, i nemam čak ni partnera… Kada smršam, udam se, postignem to i ti, itd. A prava istina je da ova nabrajanja nikada, ali nikada neće da se završe.. Zato krenite već sada, i stvari će se i onda menjati.

3. Ljubav prema sebi je egoistična
Druge ljude treba da volim, pa će i mene neko voleti. Hmm.. Svi vi koji ste već putovali avionom, znate da ono što kažu, prvo vi da stavite sebi masku, pa tek onda da pomognete detetu, ili drugima, u slučaju da treba. Zar ne? A zašto onda ne bi prvo pružili sebi ljubavm pa drugima? To je kao da nahranite sve oko sebe, a vi ostanete gladni… Nahranite prvo sebe, a to ne znači da neće biti i za druge, zar ne? Razmislite i o ovome.

4. Kako da volim sebe, ako me drugi ne vole?
Ova rečenica je u srodstvu sa prethodnom. Samo je razlika da ovde od drugih ljudi očekujemo da nam potvrde da smo divni, i da zaslužujemo ljubav. Znači ovde odgovornost prebacujemo na druge ljude. Ako me oni ne vole, ne mogu ni ja sebe. Odvojite se od mišljenja drugih ljudi i vi potvrdite sebi da zaista zaslužujete ljubav.

Ovo je samo jedan mali delić o onome što ćemo raditi na programu Ljubav prema Sebi  🙂 Detalje o programu možete pročitati OVDE.

Prijavite se, i dođite da zajedno očistimo ova uverenja, i da radimo na temi ljubavi prema sebi!

Čekam Vas! 🙂

S ljubavlju,
Nora

8

Znam da bi to trebala da uradim, ali ipak ne mogu…

pexels-photo-307006.jpg“Znam da bi to trebala da uradim, ali ne mogu…”, rečenica koju često čujem u radu sa klijentima.. Šta je to što nas blokira da uradimo ono što sećamo da bi bilo dobro za nas, da bi nam služilo.. A onda ipak ne odradimo taj korak…

“Već sam odavno trebala da prekinem tu vezu.”
“Već odavno sam trebala da mu kažem svoje mišljenje.”
“Znam šta je naredni korak, ali ne mogu da ga napravim..”

Sve ove rečenice su vam možda poznate, i zaista postoji situacija kada tačno znamo šta je to što treba da uradimo, a onda potpuno drugačije odreagujemo. Šta može biti razlog tome? Odgovor nije komplikovan, štaviše, izuzetno je jednostavan: emocije.

Kada osvestite šta je naredni korak, šta je to što bi bilo najbolje za vas, onda je već pola posla odrađeno. To je poluuspeh. A da bi taj uspeh bio celovit, potrebne su i emocije. Napravićete taj korak kada i ono što želite da uradite i emocije budu u skladu. Odlučili ste, osećate tu snagu u sebi, motivaciju, i uradićete. Kada osećate da se nešto tu dešava, nešto vam ne da da to uradite, onda znajte da se tu radi o nekom osećaju, uverenju koji vas tu sputava.

Kako se stvaraju te blokade?

Reagujemo iz naših prošlih dešavanja u životu. Hajmo kroz primer. Imali ste 10 godina kada su vikali na vas jer ste umesto zelene majice obukli crvenu majicu. U toj situaciji ste se osećali sićušno, nebitno, niste znali kako da se odbranite, i ovog događaja se sećate dan danas. Možda ga se i ne sećate ali su ti osećaji ostali duboko u vama. Možda zbog ovog događaja danas imate manje samopouzdanja, osećate razočarenje, postiđenost.

Kasnije u toku života, ili još i dan danas, svaki put kada odete u prodavnicu da kupite majicu, nikada nećete ni pogledati majice koje su crvene boje, jer se u vašoj podsvesti istog momenta uključuju svi ti negativni osećaji koje ste imali kada ste sa 10 godina obukli crvenu majicu.

Znači, podsvest vam svaki put šalje signale, da ako ćete biti bezbedni, i da možete zaobići sve te negativne osećaje koje ste tada osetili. I zbog toga nećete birati boju koja vam se sviđa, nego boju koja je bezbedna.

Dakle, reagujemo iz prošlih događaja. Dokle? Sve dok ne otpustimo te emocije.

Moj primer je sličan. Kao mala sve mi je bilo crveno. Crvene cipelice, crvena majica, crvena jakna. Iako sam ja želela roze jaknu, roditelji su mi kupili crvenu.. To je dovelo do toga da kasnije godinama ništa crveno nisam imala u ormanu. Crvena me je podsećala na to da ništa ne može da bude kako ja želim, osećaj poraženosti, nezadovoljstva, često i besa i ljutnje. Prosto svaki put kada bi videla crveno nešto, uključivali bi se događaji i osećaji iz detinjstva. Ali kada sam videla zašto tako reagujem, otpustila sve te osećaje, sada baš i volim crvenu 🙂 Sve što je crveno, MOŽE 🙂

Dakle, ako za nešto znate da je dobro za vas, ali iz nekog razloga ne možete da to i uradite, predlog je da pogledate zašto je to tako. Koja uspomena vas za to vezuje, kakvi osećaji. Osvestite da to što se desilo sa 10 godina, nije ni dobro ni loše. I da možete pusiti taj događaj.
Svakako je preporuka da ako ne možete sami, ili vam je teško da spoznate, da pronađete pomoć.

A ako se odlučite da vam pomoć budem ja, biće mi drago da vam u tom procesu sa ThetaHealingom pomognem. ❤

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Šta je meni ThetaHealing doneo u život?

DSCN1033.JPGU poslednje vreme mnogi me pitate šta je to što je meni ThetaHealing doneo u život. I zbog toga sam odlučila da napišem jedan blog i na ovu temu. Mada ne mogu da garantujem da će biti jedini blog na ovu temu. 🙂

Zapravo je tehnika ThetaHealinga u moj život ušla u pravi trenutak. Znate onu izreku, kada je učenik spreman pojavi se učitelj, a ja bi dodala i prava tehnika, metoda. 🙂 Jednom od narednih blogova i to ću Vam napisati kako se to desilo, i zašto sam se odlučila za ThetaHealing. 🙂

Da se vratim na temu ovog bloga. ThetaHealig je u moj život već puno toga doneo, i donosi mi svakoga dana. Jer ja verujem i znam da uvek imamo priliku da rastemo, da naučimo još nešto, da još nešto spoznamo, otpustimo. Da promenimo nešto, da poboljšamo čak i one stvari koje su možda sada dobre. 🙂

Jedna od stvari koju sam dobila jeste ljubav prema sebi. Pomogla mi je da primetim divne stvari koje imam, umesto da stalno stavljam fokus na ono što je loše. Oslobodio me je uverenja da voleti sebe je sebično, da je bezobrazno, da nije lepo. Da ono što je dobro, zapravo i nije toliko bitno i važno. Oslobodio me je uverenja da sam nebitna, nevažna, da ne zaslužujem da volim sebe. I ovo je nešto na čemu uvek može da se radi. 🙂 Uvek možemo još više voleti sebe, još više upoznati sebe, i to je sada za mene jedna avantura, a ne strah kao što je nekada bio. Strah šta ću upoznati, videti. I šta ako mi se to ne svidi? Bio je to veliki stah koga sada više nema.. 🙂

Spoznala sam da u svakom momentu imam pravo da donesem drugačiju odluku. Da bez obzira šta sam odlučila, i bez obzira što sam tada mislila da je to najbolje za mene, u redu je promenuti mišljenje i krenuti drugim putem. Pomogao mi je da se oslobodim uverenja da sve što započneš moraš i da završiš, inače postaješ neodgovoran. Kako će te ljudi ozbiljno shvatiti ako od svega odustaneš? Zbog ovog uverenja češto sam sebi kreirala bolesti, jer je to bio jedini način da ne uradim, ili da odložim neke stvari za koje nisam imala hrabrosti da kažem NE..

Da 🙂 Sada znam da je u redu i reći NE. 🙂 I da nema ništa loše u tome. 🙂 Osećam da sam više povezana sa svojim bićem, da lakše osećam šta je to što je dobro za mene. Ja sam odgovorna za svoj život, i to mi je dalo veliku snagu, jačinu. 🙂

Jedna od stvari jeste da je moja trema koja me je nekada paralizovala, i sve što sam mogla sam uprskala zahvaljujući tome, sada je ona pozitivna trema. 🙂 Odnosno ona se pretvorila u nešto što me motiviše, inspirše, pokreće da uvek budem bolja. 🙂 I da, kod mene je ta trema postojala jer nisam želela da izneverim, razočaram druge.. Želela sam da sve uvek bude savršeno.. Ako nije savršeno, nije dobro, nije vredno, nije korisno.. I ova uverenja sam pustila 🙂

Pomogao mi je da se ne stidim svojih osećaja. Da ih pokažem. Da je u redu biti i srećan čak i ako ljudi oko mene to nisu. Da zbog toga ne treba da osećam krivicu, grižu savesti. Pomogao mi je i da se oslobodim nagomilanog besa, tuge, stida, sramote zbog nekih svojih postupaka. Sada zaista mogu da kažem i osetim (i negde mi je to ključ da osetim), da sam u svim tim situacijama radila najbolje što sam mogla. 🙂

I još jednu stvar ću reći da ovaj blog ne bude predugačak. 🙂
ThetaHealing mi je doneo mir. Nikada neću zaboraviti kada sam prvi put u životu u toku ThetaHealing tretmana osetila pravi mir. Do tada sam mislila da se tako čovek nikada ne može osećati. Ali može. I sada težim da što više budem u tom osećaju.

Ima još naravno mnogo stvari, i zaista verujem da ima još puno toga što ću moći da vam pričam. 🙂 Jer je sve ovo za mene jedna uzbudljiva avantura u kojoj uživam. I isto tako uživam sa svim mojim divnim klijentima. Uživam u tome da vidim kako tuga, bes, teret se otpušta, lice se opušta i pojavljuje se osmeh na licu 🙂 Nema lepšeg osećaja. 🙂 I zbog svega toga sam zahvalna ThetaHealingu. ❤

Ako želite da pročitate detalje o ThetaHealingu, to možete učiniti OVDE.
Iskustva klijenata: OVDE.

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Da li se plašite razočarenja?

people-2588089_640.jpgKoliko god nam ovaj stah pomaže da budemo pažljiviji, da obratimo više pažnje na neke znakove, signale oko nas, ipak se negativno odražava na nas. Kako? Na dva načina.. Ili se previše zatvaramo u sebe, ili smo preterano otvoreni i nemamo svoje granice..

Ako ste svesni svog straha da vas razočaraju ili da se razočarate, pričate često na način: Želim da budem srećna, uspešna, ALI… U svakoj rečenici postoji onaj dodatak ALI… Ili je sa mnom neki problem, ja nisam dovoljno savršena. Svakako ću se razočarati. Ili su problem ljudi oko mene, jer SVI lažu, varaju, samo na sebe misle. Ako obratite pažnju kako na koji način koristite rečenice, možete da primetite da pričate tačno kao malo dete.. Kao malo dete ste doživeli to razočarenje, i to malo dete je prihvatilo da je ovo način na koji ceo svet funkcioniše. Prihvatilo je da je svet mesto gde se uvek i svkako razočaramo..

Ako ste u detinjstvu na nekin način razočarali roditelje, ili ste tako osećali da ste ih razočarali, onda je duboko u vama usađen obrazac upoređivanja sa drugima. Upoređivanje sa bratom, sestrom, sa drugarima iz razreda. Sigurna sam da vam je poznata situacija kada dolazite iz škole, saopštavate roditeljima koju ocenu ste dobili, a oni odmah pitaju i koju ocenu su drugi dobili. Kako ste se tada osećali? I da, zaista je uvek lako naći nešto u čemu su drugi uspešniji, bolji od nas. A to ne znači da mi nismo dovoljno dobri, da nemamo talente, da smo razočarenje…

I želim da vam postavim pitanje. Da li su to primećivali kod vas? U čemu ste sjajni, uspešni, šta radite sa najmanje napora, sa srećom, radošću? Znam da velika većina vas na ovo pitanje će odgovoriti sa ne… A pošto to nisu primetili, samo su primetili ono u čemu niste dobri, osećali ste da ste zaočarali roditelje, sebe, okruženje…

I šta radimo danas kao odrasli ljudi? Volimo nekoga i mislimo da će i on da nas isto tako voli. Pomažemo nekome i mislimo da će i ta osoba da nam pomogne. Strpljivi smo sa drugima, ali oni sa nama nisu… Zašto to sve radimo? Jer ne želimo da ih razočaramo, jer ne želimo sebe da razočaramo…
Naravno sada se pokreće pitanje, ali šta je sa onim što dajem drugima, meni se vraća? O tome smo već pisali, pa vam predlažem da bacite oko i na taj tekst da se ne ponavljamo.
Tekst možete pročitati OVDE.

I da.. Osećaj razočaranosti baš i nije prijatan osećaj, i naša podsvest će učiniti sve kako bi nas zaštitila od toga da se ponovo osećamo tako.. I zbog toga se zna desiti da ne uradimo stvari do kraja, ili ih uradimo iako već znamo da to nije za nas.. Zatvaramo se, zaboravljamo ko mi zaista jesmo.. Strah da budemo razočarani, ili da razočaramo je toliko jak da smo spremni nekada čak i da se odreknemoo stvari koje mi zaista želimo i života kakvog želimo..

Ali dobra vest je da to ne mora da bude tako. Da se MOŽEMO osloboditi tog straha. Jedan od načina jeste kroz ThetaHealing ❤ I ako ste spremni da poradimo na tome, tu sam za Vas. ❤

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449