Šta bi bilo, kada bi od danas živeli bez zidova?

door-2156308_1920.jpgBranimo se. Branimo se, jer smo naučili da ako to ne činimo, da će nas povrediti. Povrediće nas, svesno, nesvesno. Izgubićemo nešto što nam je bitno i važno. Ostaćemo sami, ili ćemo se pak suočiti sa nekom drugom vrstom težine.. Pa onda hajde da to na neki način sprečimo. Zato gradimo zidove oko sebe. Ali ono čega nismo često svesni da su ti zidovi ujedno i naša ograničenja, granice. Zidovi su nekada dobri. Možemo se uhvatiti za njih, daju nam taj osećaj sigurnosti. Ali pre ili kasnije shvatamo da je sve to samo iluzija…

Nekako imam utisak da mislimo da zidove možemo da maknemo iz naših života, samo ako ih u potpunosti srušimo. I da stvar bude još zanimljivija, da rušenje tih zidova mora biti teško, mučno, naporno. Zidovi su ogromni oko nas, i ne mogu na drugi način da se uklone. Pošto im je zadatak da nas štite, zašto bi bilo lako da ih se rešimo?

Da li ste nekada razmišljali o tome da nas i ti zidovi slušaju? Šta bi bilo kada bi ih svaki dan makar za milimetar spustili? I onda se javlja misao u glavi: Ali Nora, pa to je skoro ništa. Nećeš osetiti ni razliku. Neće biti nikakvog ni efekta, ni rezultata. A šta ako je to prvi korak? Da ga spustim milimetar?

Koliko se samo plašimo da živimo bez tih zidova… To bi značilo da ćemo zaista biti ono ko mi jesmo. I da ćemo dopustiti svetu da nas upozna baš takvima. Savršenima u svojoj nesavršenosti. Mnogo lakše bi se oslobodili onih obrazaca: ne smeš to Nora, nije u redu to da radiš, pa šta će drugi da kažu, kako će da odreaguju. Ko ste Vi bez ovih zidova i ovih obrazaca?

Kako prolazi i ovaj dan, primećujem da se moji zidovi nisu povećavali, nisu rasli, nisu se podigli.. Ostali su dole. Okej, nisu ni nestali u potpunosti, ali ih vidim na potpuno drugačiji način. Mogu i njih da pomeram. Mogu da prihvatim. Sve. Bez osuđivanja. Smejem se. Samo puštam stvari i one se ne sudaraju sa mojim zidovima.
Dopuštam divnim stvarima da uđu u moj život. Da li je moguće da sam se od toga branila? Da li je moguće da sam zbog tog straha uskratila sebi sve ove divne stvari koje se nalaze na dugoj strani zidova? Ovo mi daje jedan potpuno drugačiji osećaj slobode, koju još nikada nisam osetila. Kao da su se otvorila nova vrata. Možda još nisam prošla kroz ta vrata, ali je izbor moj. Mogu da biram. ❤

Predlog za sve Vas, jeste da se igrate malo sa svojim zidovima. Stavite svoje ruke na zid koji želite da maknete, zatvorite oči, i kada se osetite spremnima, sigurnima, samo dopustite da se Vaš zid makar za milimetar smanji. Sve ovo će Vam zaista pomoći u tome da promenite svoj život, i način na koji gledate na njega. 🙂 I ne boli. 🙂 Živeti bez visokih zidova je u stvari zanimljiv. 🙂

Šta bi bilo, kada bi od danas živeli bez zidova? 🙂

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

5 lekcija koje sam naučila od svog ljubimca

20170412_163025Kažu da je pas čovekov najbolji prijatelj. Kakav god da je, koje god rase, veličine,  od tih malih velikih učitelja se jako puno može naučiti. Moj ljubimac je Napoleon i uskoro slavi svoj drugi rođendan. 🙂 Bila sam jako srećna kada je došao kod nas i obožavam ga svakim danom sve više. U narednom tekstu podeliću samo neke od lekcija koje možemo da naučimo od naših četvoronožnih najboljih prijatelja.

1. Svaki dan je poklon!
Da li ste primetili kako se pri ujutru raduju? Srećni su što vas vide? 🙂 Napoleon čim me ugleda ujutru skače, želi da se mazi, igra, jede. Šta god da se juče uveče desilo, kakav god da je bio dan, on se raduje jer je jutro i što je još jedan dan avanture pred njim. Fascinira me nekada koliko energije ima ujutru. 🙂 Ali oni zaista žive u ovde i sada. Ne bave se sa prošlošću, nisu u budućnosti. Tu je i sada novi dan pred nama, i hajde da mu se radujemo.

2. Sve što je novo treba probati, budite radoznali
Napoleon je pas koji čim vidi nešto novo, ili dolazi neko koga još ne poznaje, automatski je tamo. Ma nema šanse da se makne sa tog mesta. Šta god da to jeste, on to želi da proba. Da on to onjuši, proba, vidi, dotakne. A mi ljudi smo skloni tome da se plašimo novog i nepoznatog. Ma neka mene ovde, ovo bar znam. Vidim šta je ovde. A šta ako time štoo ubijamo našu radoznalost, što propuštamo da probamo nove stvari, zapravo gubimo? Gubimo novo iskustvo, veštinu, osećaj? Sigurna sam da i pri osećaju strah, ali deluju uprkos njemu. Ništa ih ne može zaustaviti.

3. Živite bez osuđivanja drugih
Psi svima daju šansu. Nikoga ne osuđuju na osnovu izgleda, obrazovanje, vere, itd. Daju priliku svima da ih upoznaju. Pa čak ni ne osuđuju ljude na osnovu njihovih postupaka. Sigurna sam da se već desila situacija kada ste svom ljubimcu slučajno stali na nogu. Nije mu se svidelo, jer ga je bolelo, ali za par trenutaka eto njega ponovo. Jer vas nije osudio zbog toga. A mi ljudi? Neko nešto uradi, pa ga istog momenta osudimo, ma on je takav, nije dobar. Dajte ljudima šansu, i gledajte ih onakvima kakvi jesu.

4. Komunikacija bez reči – bitno je vreme koje provodimo zajedno
Sa Napoleonom mi se često desi da samo želi da bude u mom prisustvu. Nemam tada vreme za igru, ali želi da bude u mom krilu i da se mazimo. Njega ne zanima da li je upravo emisija uživo, on prosto želi da mi da do znanja da je tu i da sam mu bitna i važna. Isto tako na jasan način daje do znanja kada je gladan (a uvek je gladan 😀 ), kada želi da se igra. Komunikacija! Koliko puta nam se urušavaju odnosi sa drugima jer nam je teška ta komunikacija. Ako želiš nešto, reci. Akoo ti treba nešto, reci. Mi ljudi ne znamo jedni drugima da čitamo misli, alii znamo da govorimo.

20170412_1632385. Prilagođavanje
Napoleon je sa nepunih godinu dana povredio svoje oko. Morali smo hitno da ga operišemo, ali nije bilo spasa… Na jedno oko ne vidi… Ova situacija zapravo nosi više lekcija. Jedna je zahvalnost. Da li ste danas već zahvalili što vidite na oba oka? Ili vam se to podrazumeva? On i ta situacija mi je bila izuzetno važna, i hvala mom malom velikom učitelju na tome. A druga stvar je pprilagođavanje. Iako sam se ja plašila kako će da funkcioniše, da li će mu smetati, da li će ostati tako veseo, razigran kao što je bio, ili će se sve to promenuti. I na moje veliko iznenađenje, jako brzo se navikao. Toliko da danas niko ne vidi niti misli da on na jedno oko ne vidi. A šta bi bilo kada bi se i mi sa lakoćom prilagođavali novim stvarima? 🙂 Promene su stalne, ali ako to tako prihvatimo, nama bude lakše. 🙂
I ovaj tekst želim da završim sa jednim citatom:
“Moj cilj u životu je da budem onoliko dobar koliko moj pas misli da jesam.” ❤ ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Kako da poboljšate svoj odnos sa drugima za 60 sekundi?

team-386673_960_720.jpgZa vikend sam gledala jedan zanimljiv film. Film nosi naziv Regresa (španski je film, ne znam kako su ga preveli kod nas.) Suština je negde bila, da su male stvari izuzetno bitne i važne, i da itekako mogu da poboljšaju naš odnos sa drugima. Bilo da se radi o partneru, roditeljima, kolegama, deci.. Pa u nastavku donosim nekoliko ideja koje mogu to da učine, a slobodno podelite i Vi svoje primere u komentaru. 🙂

Poboljšajte odnos sa partnerom:
– Zagrlite svog partnera, i budite u zagrljaju 60 sekundi. Osetite njegovu toplotu, miris, dodir. Neka ovaj osećaj bude sa Vama tokom celog dana. Ta sreća, radost, toplina i nežnost.
– Pošaljite mu poruku o tome šta volite kod njega, ili ga podsetite na neki drag dogažaj koji ste zajedno preživeli. I njemu ćete sigurna sam staviti osmeh na lice, i osetiće da Vam je bitan i Važan.
– Napravite mu omiljeni kolač, spremite mu omiljeni napitak. Mala pažnja u svakom odnosu puno pomaže. Partner će osetiti da obraćate pažnju na njega.

Poboljšajte odnos sa prijateljima.
– Na žalost u današnje vreme najčešće baš za njih nemamo vremena, jer uvek nešto iskrsne. Ali šta bi bilo kada bi prijatelju/prijateljici poslali danas poruku: Danas sam na radiu čula tvoju omiljenu pesmu, i odma sam se setila tebe. Šta bi bilo kada bi večeraš otišli negde na neko piće? – ko još može ovakav poziv da odbije? 🙂
– Snimite glaovnu poruku, gde ćete pevati, ili čete joj samo reći kolikoo Vam je drago da Vam je baš ona ili on najbolji prijatelj. Sigurna sam da će poruku slušati sa osmehom na licu.
– Kupite neki sitni poklon, ništa veliko ne treba da bude. Samo da ste videli tu malu figuricu, recimo i pomisli ste da bi joj savšeno pristajala u dnevnu sobu. 🙂

Poboljšajte odnos sa decom
– Stavite u ranac neku poruku ohrabrenja, ili papirić sa osmehom. Deci je bitno da osete i znaju da imaju podršku roditelja.
– Kada pravite doručak deci, što ne bi nacrtali osmeh ili srce na hlebu? Ili napravili jaja u obliku srca? Ove stvari mame osmeh na lice. 🙂
– Kod večere, pohvalite svoje dete, i recite mu koje stvari volite kod njega, koja osobina mu je najbolja. Deca ove stvari pamte, i bitno im je.

Poboljšajte odnos sa kolegama
– Počastite kolege. Recimo, danas ste pravili pogačice, pa ponesite i njima. 🙂 Ili čokoladicu, keks, šta god. 🙂 Oni će se radovati i odnos je drugačiji odmah. 🙂
– Pošaljite mail kolegi koji Vam je pomogao. U naslovu stavite HVALA. Taj mail će sigurno pročitati, i pošto zante da cenite pomoć i naredni put će želeti da Vam pomogne.
– Iskreno se zahvalite šefu kada uradi nešto bitno. Njih retko hvale, i govore im lepe reči, a i njima znači kada ih poštuju drugi.

I naravno da ne zaboravimo i sebe 🙂 Poboljšajte odnos sa sobom. 🙂
– Napište jednu listu od 7 stavki o stvarima kojete te čine srećnima. Svaki dan izvuci jedan papirić, i uradite to. 🙂 I tako si pružio sebi dnevnu dozu radosti.
– Kažu da je bolje dati nego primati. Kada odete naredni put na kafu, platite kafu recimo onome ko je nakon Vas ušao kafić. 🙂 Ovo je jedan gest prema nepoznatoj osobi, sigurno neće proći bez osmeha, lepih reči, a sebi ste ulepšali dan. 🙂
– Napišite 5 svojih dobrih osobina. Taj papirić stavite u svoj novčanik, i svaki put kada ga otvorite, pročitajte taj spisak. Svaki put kada otvorite novčanik, osetićete se bolje. 🙂

I imajte na umu, sitnice su itekako Važne. Ulepšaju dan, i život. 🙂

Čekam i Vaše predloge 🙂

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Kako da oprostim sebi što nisam savršena?

girl-1031374_960_720Sigurna sam da većina poznaje onaj osećaj, kada radimo nešto, a ne uspevamo da uradimo to kako želimo. Recimo, dijeta. Pridržavam je se sedam dana, a osmi dan pojedem čokoladu. I umesto da budem srećna što sam izdržala nedelju, i pridržavala sam se tog načina ishrane, ja sam besna i ljuta na sebe, jer sam pojela tu kockicu čokolade. Ili student koji u poslednjem momentu krene da sprema ispite. Ili čak i ako pričam o obavezama koje imamo u toku dana. Sastavila sam sebi spisak od pet stvari, a stigla sam samo tri da uradim do kraja dana. I onda se pojavi taj glasić u glavi na kraju dana koji kaže: eto, baš si nesposobna. Ništa ne možeš. Katastrofa…

Zapravo niko od nas nije savršen, i to nije ni problem. Savršeni smo i sa svim našim nesavršenostima. 🙂 Imam mane, pa šta? 🙂 Obraćam pažnju na svoju ishranu, ali volim i čokoladu, pa šta? 🙂 I kažem nije to problem. Problem nastaje jer u tim situacijama smo skloni da odustanemo. Ne vredi, stvarno ne mogu… Nesposobna sam bilo šta da uradim… Ponašamo se kao da smo napravili jako veliku grešku, koja je toliko ozbiljna. I umesto da gledamo iz ugla, u redu, tu još imam prostora da napredujem, mi kažemo: Kako sam nesposobna, kako sam smotana, nemam karakter….

Predlažem da na ove stvari gledamo iz drugog ugla, i da oprostimo sebi što nismo uvek savršeni, i što i mi nekada pogrešimo.

Imajte na umu, da mi biramo kako ćemo reagovati u pojedinim sitacijama. I predlažem Vam da uradite narednu vežbicu:

1. Šta osećate? Šta osećate kada pomislite na te neuspehe? Zastanite na trenutak i zapišite kako se osećate. Šta osećate u svom fizičkom telu? Da li se sećate kako ste se osećali odma nakon tog neuspeha? Obratite pažnju, da li se javlja Vas unutrašnji kritičar, i obratite pažnju šta on sada pametuje.

2. I Vi ste čovek. Svi imamo svoje izazovnije situacije, i situacije kada prosto stvari se ne dese onako kako smo mi želeli, mislili da će biti. I to je sasvim u redu. Ako doživite neuspeh, to ne znači da nešto nije u redu sa Vama. Da li poznajete neku osobu, koja je Vama bliska, ili osobu kojoj se divite, da je prolazila sličnu situaciju u kojoj se vi nalazite? Da li je njoj sve išlo glatko? Ovaj pogled može pomoći da naš unutrašnji kritičar isto dobije drugu perspektivu.

3. Šta bi savetovali najboljem prijatelju? Zamislite da Vaš najbolji prijatelj doživi isti neuspeh kao i Vi, zbog koga se sada osećate loše, zamerate sebi, prigovarate. Šta biste mu rekli? Kako bi ga motivisali da nastavi dalje, da ne odustaje? A ako ste tako nežni, blagi prema prijatelju, podržavate ga, zašto to ne činite sebi?

Imajte razumevanja i za sebe i budite sebi najveća podrška. Sada i uvek.

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Zašto osećam strah u ovoj situaciji?

pictrut.jpg“Nije mi jasno zašto osetim strah kada neko pozvoni na vratima, ili kada mi zvoni telefon. Dobra sam u komunikaciji, sa svima se lako sprijateljim, nađem zajedničku temu, ali ipak u tim trenucima se javi strah. Kao da se plašim da će se sada saznati… Šta to? To, da ništa ne znam, da nisam dovoljno dobra… Da ću učiniti nešto loše, čega posle treba da se stidim..”

Oni koji osećaju, ovakve ili slične osećaje, mogu biti sigurni da se u njihovom detinjstvu desio neki događaj kada je bez pripreme trebao da nastupa, i pogrešio je. Recimo, situacija kada su došli rođaci i roditelji su insistirali da pevate, ili da odrecitujete pesmicu koju ste naučili u vrtiću. Mama i tata su želeli da Vi njihov ponos, pokažete koliko ste sjajni, a vi ste se uplašili i niste uspeli da ispunite njihova očekivanja. Možda su se roditelji zbog toga čak i naljutili, osetili se razočarano, ili se neko čak i nasmejao što ne znate pesmicu. Ili se u školi, na nekoj priredbi desio neki sličan događaj. Taj jedan jedini događaj u Vašem životu je ostavio toliki trag, da i danas osećate strah, uznemirenost kada se neko nepozvan javi, ili pozvoni na vrata.

Taj događaj sa svim negativnim osećajima koje smo tada osetili, je ostao u našoj podsvesti. I čim ona oseti da se nalazimo u sličnoj situaciji, reaguje. Reaguje, jer želi da nas zaštiti. Možda sada nema opasnosti da će se ista situacija ponoviti, ali nas svakako upozorava, i zato osetimo strah. Zato se zna desiti da nam nije jasno zašto baš na taj određeni način reagujemo u nekoj situaciji. Odakle sada meni ovi osećaji? Ili, ne znamo zašto ne volimo sladoled a obožavamo miris farbe, dok većina ljudi baš obrnuto oseća, a ni mi sami sebi nismo jasni. Svesno ne znamo, ali naša podsvest zna…

“Važi Nora, ali zaustavimo se na trenutak. Ja nikad nisam letela avionom, a ipak se plašim leta. Odakle sada strah kada još nemam to iskustvo?” Nije bitno da li je neka situacija nova za nas ili stara, nego kako se osećamo. Kakve emocije smo imali u sličnim situacijama. Možda nismo leteli avionom, nego naša prva uspomena kada smo išli busem je bila jako negativna, razočaravajuća, desilo se nešto loše. I sada i kod prvog leta avionom imamo iste osećaje.

Znači, kako se osećamo, kako reagujemo u pojedinim situacijama, zavisi u velikoj meri od toga, šta nam se dešavalo u prošlosti. Svi smo mi jedinstveni i drugačiji na svoj način. Svi smo imali drugačija iskustva. Čak i da smo bili zajedno u identičnojj situaciji, vi ste je možda proživeli na jedan način, a ja potpuno drugačije. I na osnovu tih osećaja ćemo drugačije reagovati u narednoj sličnoj situaciji. I tako naša prošlost utiče na budućnost.

Ima li izlaza iz ovog začaranog kruga? Ili ću svaki put osetiti strah i uznemirenost kada mi zazvoni telefon? Naravno da IMA izlaza. Svesno obratite pažnju kako reagujete. Ako smo svesni kako reagujemo, svesno možemo da menjamo te reakcije. ❤
U ThetaHealing tehnici sa svojim klijentima zajedno, pronalazimo baš taj prvi događaj koji je bio okidač za ove osećaje, reakcije i otpuštamo negativne osećaje. Da, ulazimo u dubinu i menjamo stvari. Ako su to izuzetno teške i traumatične situacije, svakako i Vama predlažem da kroz to ne prolazite sami. Potražite pomoć.

Ako to budem ja, biće mi drago da zajedno pratimo kako se oslobađate strahova, i širite svoja krila. 🙂

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Kako biti srećan svakoga dana?

20170320_110827-1.jpgDanas slavimo međunarodni dan sreće. 🙂 Baš ovaj dan me je inspirisao da Vam postavim nekoliko pitanja i da podelim sa Vama neke moje sitnice koje mene čine srećnom. 🙂 Pa da krenemo. 🙂

Veoma često kažemo kako želimo da budemo srećni. Težimo ka sreći, želimo da je postignemo. Ali mi se postavlja pitanje: Šta je to što nas čini srećnima? Šta je sreća? Da li postoji srećan život ili su to samo neki srećni trenuci koji budu i nestanu? Zanima me i Vaše mišljenje o ovome. 🙂

Čini mi se da kada bi svako odgovorio na pitanje šta je za njega sreća, imali bi toliko definicija i toliko različitih odgovora. 🙂 Što je u potpunosti u redu. 🙂 S druge strane većina bi odgovorila da je sreća jedno idealno stanje kada je sve na svom mestu, sve je savršeno, sve je posloženo u svakom segmentu našeg života. Hmmm…. Šta je to idealno stanje? Bađ zbog toga što ne znamo šta to znači, taj cilj da budemo srećni postaje maglovit i baš baš daleko nešto. Dok oni koji znaju cilj, često ga postave dosta daleko… Kada završim fakultet, kada nađem svoju srodnu dušu, kada se udam, kada rodim decu, kada izvedem decu na pravi put, kada odem u penziju biću srećna. A kada postignemo te ciljeve shvatimo da ni sada nismo srećni, da i sada nešto fali.. Nismo bili srećni na putu do cilja, nismo srećni na cilju. Pa šta sad da radim?

Prvo da znate da ste svi rođeni da budete srećni. 🙂 Ne samo na međunarodnom danu sreće, nego svakoga dana!!! 🙂 O da!! 🙂 Rođenjem ste dobili sve neophodne resurse da to i ostvarite! 🙂
Ali kako??? 🙂

Jedna od stvari koje svakako možete da radite je da uživate u svim divnim “sitnicama” koje Vas okružuju. 🙂 Primetite ih. Da, primetite ih. 🙂 Koje su stvari koje Vas čini srećnima? Koje su stvari koje kada vidite, osetite Vam mami osmeh na lice? 🙂 Znate, one sitnice koje život znače. 🙂 Sigurna sam da ste i Vi čuli za onu izreku: Od jednog drva ne vidi celu šumu. Tako često i mi… Od svih silnih stvari koje nam se znaju izdešavati u toku dana, ne primetimo te sitnice koje nas čine srećnima…

Ovo je delić moje liste stvari koje mene čine srećnom i koje mi mame osmeh na lice:

– Visibabe koje najavljuju proleće.
– Čuti svoju omiljenu pesmu na radio prijemniku i krenuti glasno pevati.
– Uveče, svetla mog divnog grada.
– Kada mi se jedno malo dete nasmeši na ulici.
– Kada u ustima osećam ukus mog omiljenog sladoleda.
– Kada vidim zaljubljene parove koji se drže za ruke i šetaju.
– Kada se ujutru probudim pre nego što je sat zvonio i shvatim da ima plus vremena za još neku dodatnu aktivnost.
– Kada mi bubamara sleti na ruku.
– Kada ugledam mog Napoleona koji jedva čeka da ponesem njegovu loptu i da se igramo.
– Kada na kraju sjajnog dana odem na salsu i opustim se uz ples.
– Miris hleba kada prolazim ispred neke pekare.
– Kada kući pronađem čokoladu za koju nisam znala. 🙂
– Kada pronađem 3 identična broja na registracijskim tablicama.
– Kada ugledam srce na betonu, a do tada ga nisam videla, pa ga naredni put već tražim. 🙂
– Kada sretnem dragu osobu koju sam davno videla.
– Kada pročitam dobru knjigu.
– Kada pada kiša i gledam kako se kapljice takmiče ko će pre da sklizi kroz prozor.
– Kada mi sunce miluje lice, a ja sedim zatvorenih očiju.
– Kada čujem ptičice kako veselo pevaju na drvetu ispred mog prozora.
– Kada ga zagrlim jako, a on me zagrli još jače.

I lista se još nastavlja… 🙂

Koje su te male stvari koje Vama mame osmeh i koje Vas čine srećnima svakoga dana? 🙂 Skupite ih u jedan predivan šareni buket i poklonite ga sebi i drugima. 🙂

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Kome preporučujem ThetaHealing?

20170310_094348.jpgDa li svakome preporučujem ThetaHealing? Odmah na samom startu da Vam odgovorim na pitanje: NE.

ThetaHealing preporučujem SAMO onima koji ISTINSKI žele promenu u svom životu. ❤ Onima koji su spremi da im život postane lepši, radosniji, da se oslobode svih kofera, tereta koji vuku sa sobom. Onima koji žele istinski iz srca i cele svoje duše da oproste sebi i drugima. Onima koji imaju nisko samopouzdanje, izgubili su veru u sebe, sigurnost u sebe, misle da nisu vredni ljubavi, ne vole sebe. Za one koji ne smeju da kažu NE, jer misle da će time nešto strašno da se desi, i da gube i ono malo što imaju. Onima koji žele da uživaju u sadašnjem trenutku, žele da budu prisutni celim svojim bićem u ovde i sada, bez da razmišljaju šta bi bilo da sam drugačije radila u prošlosti, ili šta će biti sutra. Onima koji žele da se reše neke zavisnosti (cigarete, alkohol, kockanje), jer im je zaista dosta toga. Onima kojima fali motivacija, inspiracija. Onima koji se konstantno osećaju u grču, koji su uvek pod stresom, koji sve vide negativno. Onima koji su spremi da uđu u dubinu svoga bića i otkriju koje strahove, blokade, osećaje su tamo zatrpali. Da nabrajam još? 🙂

Jednom rečenicom: Preporučujem SVIMA koji su spremni da PROMENE svoj život. 🙂

U toku tretmana možemo da vidimo i prepoznajemo ona podsvesna uverenja, programe, osećaje koji su doprineli da budemo tu gde jesmo. Uverenja koje svakodnevno potvrđujemo u našem životu. Možemo da prepoznamo zbog kojih stvari u životu uvek imamo izazova sa novcem, zašto mi se uvek pojavljuju identični partneri (U redu, izgledaju drugačije fizički, ali suština je ista), ili zašto partnera čak i nema. Zašto mi je život mučenje, patnja, kada ja želim da uživam u njemu? Ne retko bude da ja svesno mislim da ja nemam to uverenje, ali se na kraju ispostavi da je ono ipak tu negde sve vreme.

U toku tretmana praktičar kroz pitanja pomaže klijentu da dođe do ograničavajućih uverenja, strahova, osećaja, trauma koje se nalaze na putu srećnog radosnog i ispunjenog života. Ono što je bitno naglasiti da praktičar menja samo ona uverenja, osećaje i stvari koje klijent prihvati, odnosno verbalno odobri. Poštujemo svačiju slobodnu volju, tako da ste sigurni, bezbedni i zaštićeni u toku celog tretmana.

I onda se postavlja pitanje: Da li sam ja spremna za tretman?
Čim Vi razmišljate o tome: Spremni ste 🙂

Odaberite praktičara kome verujete, kome možete da se prepustite i krenite. 🙂

Ako to budem ja, biće mi drago da Vas provedem kroz to divno iskustvo ❤

S ljubavlju,
Nora

Ovde možete da pročitate opis ThetaHealinga. ❤

Ovde možete pročitati iskustva klijenata
(klikom na tekst iznad)

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Da li popravljate ili bacate stvari koje se pokvare?

couple-1521404_960_720.jpgDa li popravljate ili bacate stvari koje se pokvare?

Mislim da je ovo bitno pitanje svima nama. U vreme naših baka, prabaka su se stvari pre popravljale. Bilo da se radilo o starom radio prijemniku ili braku.

A u današnje vreme vlada trend: Zameni brzo sve ono što se pokvarilo, i ne funkcioniše… Pošto to radimo sa našim uređajima, čak i pametne telefone menjamo na svake 2 godine (neki čak i češće), došli smo do toga da se isto tako odnosimo sa našim odnosima. Ne funkcioniše? Odmah treba da se menja. Što se uređaja tiče, oni su zaista tako sastavljeni.. Bilo da se radi o telefonu, televizoru, usisivaču… Ali pogledajte kako se ovaj obrazac odražava na Vaš život i na svakodnevno funkcionisanje.

Međutim, dok se kod menjanja uređaja čak i radujemo, jeeeej imam novi telefon koji ima još više opcija mogućnosti, menjanje i skakanje iz odnosa u odnos (bez obzira da li se radi o partnerskim ili prijateljskim odnosima) često nam donosi bol, tugu, razočarenje.

Svako u naš život ulazi sa razlogom. Ima poklon za nas i mi imamo poklon za tu osobu. Pitanje je samo, da li ćemo prepoznati taj poklon? Ako se odmah okrenem, čim nešto ne funkcioniše, da li ću onda naučiti lekciju, dobiti poklon? Ako znamo da su nam partneri naše ogledalo onda kada se pojavi strah, nezadovoljstvo, bes, tuga, itd., trebalo bi da pogledamo odakle to potiče. To sa lakoćom radimo u toku ThetaHealing tretmana. I onda shvatimo da je partner pomogao da se rešimo nekog duboko potisnutog bola.

A recimo sada da sam, čim sam primetila da nešto ne štima, odmah ga menjam. Ma neće on mene nervirati, nema šanse da mu to dozvolim. Nađem drugog partnera koji je divan, sjajan, baš mi odgovara. 🙂 I nakon nekog vremena eto identičan problem i sa njim. Nije nam jasno zašto mu nismo bitni i važni, zašto je sa njim život dosadan, odakle meni opet ta ljubomora, zašto zaboravlja meni bitne stvari… Isti scenario samo sa drugom osobom…

Zato što su te stvari do nas, a ne do partnera. I zato možemo mi menjati svaki put partnere, ali pre ili kasnije, ako želimo kvalitetan odnos, treba to da rešimo sa sobom. Znači kada se pojavi neki izazov u odnosu, ili neki negativan osećaj vezan za partnera, i ako je i On spreman da radi na tome da Vaš odnos bude još bolji, svakako bi trebali da pričate o tome, i da rešite. Budite iskreni prema partneru. I bitno je da i On želi da se stvari poprave.

Isto tako važi i za radno mesto. Konačno sam se oslobodila šefa koji je bio grozan prema meni, našla drugi savršen posao, a ovaj šef ovde još gori…. Znači svakako se treba pozabaviti sa ovim stvarima, jer isplivavaju na raznim mestima, i žele da budu rešene.

Ja sam uvek prvo za opciju da vidimo kako možemo da popravimo ili rešimo. Ako ostanemo u tim negativnim osećajima, i konstantno ih vučemo sa sobom prvo što se dešava jeste da gubimo svoju snagu, energiju, sreću… A kada izgubimo sreću, konstantno smo nezadovoljni, tužni, frustrirani, pre ili kasnije se javljaju i fizički simptomi… A to ne želimo, jel tako?

Dakle pitanje: Popravljaš ili odmah menjaš stvari?

Ako je tvoj odgovor: želim da popravim, onda sam tu za pomoć. ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Po čijim očekivanjima živiš?

girl-839826_960_720.jpgNa početku treba da kažemo da ta očekivanja dolaze sa dve strane.

1. Dolazi od našeg okruženja: roditelji, prijatelji, braća, sestre, partner, itd.
2. Očekivanja nas samih, koje su isto tako usadili nekada davno roditelji, poznanici, a mi smo im dozvolili da izrastu i puste korenje.

Ako u ovom trenutku osećate da zapravo živite po svim ovim očekivanjima, čak u toj meri da osećate da gubite sebe, da to više niste vi, želim vam reći da to možete promeniti. Ne roditelje, braću, partnera, nego vaš pogled na ta očekivanja..

Kako?

Ako volite sebe, ako želite da pomognete drugima, ako ste nežni i blagi prema sebi. Ako ste svesni svojih vrlina isto tako i svojih mana, bez da budete besni, ljuti zbog njih, ako slušate svoj unutrašni glas, učite iz svojih grešaka. Ako ne obećavate ništa, ali se uvek trudite da date svoj maksimum, pa i više od toga.

Sada čujem sledeće pitanje: Sve u redu Nora, ali daj ti meni reci KAKO sve to da učinim??

Korak, po korak 🙂

Za početak skupite sva ta očekivanja na jedno mesto i preoblikujte ih, pogledajte ih iz druge perspektive.

Na primer: Imaš već 27 godina, a zašto još nisi udata? – Ja znam kada je pravo vreme za taj korak. Učinići ga kada ja to odlučim i budem spremna. Ni pre, ni kasnije.

Prihvatite da svako ima svoje mišljenje, perspektivu o stvarima. I imaju pravo na to. Ali i Vi imate pravo da stvari gledate na drugačiji način. I samo zato što svi kažu da sam već trebala da budem udata, još ne znači da je to dobro za mene. Samo Vi znate šta je dobro za Vas. Vi živite svoj život. Drugi samo mogu da pretpostave, ali ne i da znaju to.

A kao treće krenite da ugađate sebi, i da se sa sobom bavite. 🙂 Pitajte sebe. šta ja to sada želim da radim? Šta mi prija? Umesto toga da pitam partnera, roditelje, komšiju, šta bi ja sada trebala da učinim, ili šta oni očekuju od mene. To ne znači sada da ako ste doneli neku odluku, bila je vaša odluka, da ne treba da je uradite. Samo umesto da obraćate pažnju kako drugi žele da to uradite, učinite kako Vi želite. Sve te stvari možete učiniti i kroz igru, lakoću, zabavu. 🙂

Recimo ako želite da pevate na ulici, učinite to. 🙂 Sigurno će Vas pogledati, možda i komentarisati 🙂 Ali znajte da to čine jer ste Vi uradili nešto što su oni želeli, samo nisu imali hrabrosti to da učine. 🙂

S ljubavlju,
Nora