Znam da bi to trebala da uradim, ali ipak ne mogu…

pexels-photo-307006.jpg“Znam da bi to trebala da uradim, ali ne mogu…”, rečenica koju često čujem u radu sa klijentima.. Šta je to što nas blokira da uradimo ono što sećamo da bi bilo dobro za nas, da bi nam služilo.. A onda ipak ne odradimo taj korak…

“Već sam odavno trebala da prekinem tu vezu.”
“Već odavno sam trebala da mu kažem svoje mišljenje.”
“Znam šta je naredni korak, ali ne mogu da ga napravim..”

Sve ove rečenice su vam možda poznate, i zaista postoji situacija kada tačno znamo šta je to što treba da uradimo, a onda potpuno drugačije odreagujemo. Šta može biti razlog tome? Odgovor nije komplikovan, štaviše, izuzetno je jednostavan: emocije.

Kada osvestite šta je naredni korak, šta je to što bi bilo najbolje za vas, onda je već pola posla odrađeno. To je poluuspeh. A da bi taj uspeh bio celovit, potrebne su i emocije. Napravićete taj korak kada i ono što želite da uradite i emocije budu u skladu. Odlučili ste, osećate tu snagu u sebi, motivaciju, i uradićete. Kada osećate da se nešto tu dešava, nešto vam ne da da to uradite, onda znajte da se tu radi o nekom osećaju, uverenju koji vas tu sputava.

Kako se stvaraju te blokade?

Reagujemo iz naših prošlih dešavanja u životu. Hajmo kroz primer. Imali ste 10 godina kada su vikali na vas jer ste umesto zelene majice obukli crvenu majicu. U toj situaciji ste se osećali sićušno, nebitno, niste znali kako da se odbranite, i ovog događaja se sećate dan danas. Možda ga se i ne sećate ali su ti osećaji ostali duboko u vama. Možda zbog ovog događaja danas imate manje samopouzdanja, osećate razočarenje, postiđenost.

Kasnije u toku života, ili još i dan danas, svaki put kada odete u prodavnicu da kupite majicu, nikada nećete ni pogledati majice koje su crvene boje, jer se u vašoj podsvesti istog momenta uključuju svi ti negativni osećaji koje ste imali kada ste sa 10 godina obukli crvenu majicu.

Znači, podsvest vam svaki put šalje signale, da ako ćete biti bezbedni, i da možete zaobići sve te negativne osećaje koje ste tada osetili. I zbog toga nećete birati boju koja vam se sviđa, nego boju koja je bezbedna.

Dakle, reagujemo iz prošlih događaja. Dokle? Sve dok ne otpustimo te emocije.

Moj primer je sličan. Kao mala sve mi je bilo crveno. Crvene cipelice, crvena majica, crvena jakna. Iako sam ja želela roze jaknu, roditelji su mi kupili crvenu.. To je dovelo do toga da kasnije godinama ništa crveno nisam imala u ormanu. Crvena me je podsećala na to da ništa ne može da bude kako ja želim, osećaj poraženosti, nezadovoljstva, često i besa i ljutnje. Prosto svaki put kada bi videla crveno nešto, uključivali bi se događaji i osećaji iz detinjstva. Ali kada sam videla zašto tako reagujem, otpustila sve te osećaje, sada baš i volim crvenu 🙂 Sve što je crveno, MOŽE 🙂

Dakle, ako za nešto znate da je dobro za vas, ali iz nekog razloga ne možete da to i uradite, predlog je da pogledate zašto je to tako. Koja uspomena vas za to vezuje, kakvi osećaji. Osvestite da to što se desilo sa 10 godina, nije ni dobro ni loše. I da možete pusiti taj događaj.
Svakako je preporuka da ako ne možete sami, ili vam je teško da spoznate, da pronađete pomoć.

A ako se odlučite da vam pomoć budem ja, biće mi drago da vam u tom procesu sa ThetaHealingom pomognem. ❤

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Advertisements

Šta je meni ThetaHealing doneo u život?

DSCN1033.JPGU poslednje vreme mnogi me pitate šta je to što je meni ThetaHealing doneo u život. I zbog toga sam odlučila da napišem jedan blog i na ovu temu. Mada ne mogu da garantujem da će biti jedini blog na ovu temu. 🙂

Zapravo je tehnika ThetaHealinga u moj život ušla u pravi trenutak. Znate onu izreku, kada je učenik spreman pojavi se učitelj, a ja bi dodala i prava tehnika, metoda. 🙂 Jednom od narednih blogova i to ću Vam napisati kako se to desilo, i zašto sam se odlučila za ThetaHealing. 🙂

Da se vratim na temu ovog bloga. ThetaHealig je u moj život već puno toga doneo, i donosi mi svakoga dana. Jer ja verujem i znam da uvek imamo priliku da rastemo, da naučimo još nešto, da još nešto spoznamo, otpustimo. Da promenimo nešto, da poboljšamo čak i one stvari koje su možda sada dobre. 🙂

Jedna od stvari koju sam dobila jeste ljubav prema sebi. Pomogla mi je da primetim divne stvari koje imam, umesto da stalno stavljam fokus na ono što je loše. Oslobodio me je uverenja da voleti sebe je sebično, da je bezobrazno, da nije lepo. Da ono što je dobro, zapravo i nije toliko bitno i važno. Oslobodio me je uverenja da sam nebitna, nevažna, da ne zaslužujem da volim sebe. I ovo je nešto na čemu uvek može da se radi. 🙂 Uvek možemo još više voleti sebe, još više upoznati sebe, i to je sada za mene jedna avantura, a ne strah kao što je nekada bio. Strah šta ću upoznati, videti. I šta ako mi se to ne svidi? Bio je to veliki stah koga sada više nema.. 🙂

Spoznala sam da u svakom momentu imam pravo da donesem drugačiju odluku. Da bez obzira šta sam odlučila, i bez obzira što sam tada mislila da je to najbolje za mene, u redu je promenuti mišljenje i krenuti drugim putem. Pomogao mi je da se oslobodim uverenja da sve što započneš moraš i da završiš, inače postaješ neodgovoran. Kako će te ljudi ozbiljno shvatiti ako od svega odustaneš? Zbog ovog uverenja češto sam sebi kreirala bolesti, jer je to bio jedini način da ne uradim, ili da odložim neke stvari za koje nisam imala hrabrosti da kažem NE..

Da 🙂 Sada znam da je u redu i reći NE. 🙂 I da nema ništa loše u tome. 🙂 Osećam da sam više povezana sa svojim bićem, da lakše osećam šta je to što je dobro za mene. Ja sam odgovorna za svoj život, i to mi je dalo veliku snagu, jačinu. 🙂

Jedna od stvari jeste da je moja trema koja me je nekada paralizovala, i sve što sam mogla sam uprskala zahvaljujući tome, sada je ona pozitivna trema. 🙂 Odnosno ona se pretvorila u nešto što me motiviše, inspirše, pokreće da uvek budem bolja. 🙂 I da, kod mene je ta trema postojala jer nisam želela da izneverim, razočaram druge.. Želela sam da sve uvek bude savršeno.. Ako nije savršeno, nije dobro, nije vredno, nije korisno.. I ova uverenja sam pustila 🙂

Pomogao mi je da se ne stidim svojih osećaja. Da ih pokažem. Da je u redu biti i srećan čak i ako ljudi oko mene to nisu. Da zbog toga ne treba da osećam krivicu, grižu savesti. Pomogao mi je i da se oslobodim nagomilanog besa, tuge, stida, sramote zbog nekih svojih postupaka. Sada zaista mogu da kažem i osetim (i negde mi je to ključ da osetim), da sam u svim tim situacijama radila najbolje što sam mogla. 🙂

I još jednu stvar ću reći da ovaj blog ne bude predugačak. 🙂
ThetaHealing mi je doneo mir. Nikada neću zaboraviti kada sam prvi put u životu u toku ThetaHealing tretmana osetila pravi mir. Do tada sam mislila da se tako čovek nikada ne može osećati. Ali može. I sada težim da što više budem u tom osećaju.

Ima još naravno mnogo stvari, i zaista verujem da ima još puno toga što ću moći da vam pričam. 🙂 Jer je sve ovo za mene jedna uzbudljiva avantura u kojoj uživam. I isto tako uživam sa svim mojim divnim klijentima. Uživam u tome da vidim kako tuga, bes, teret se otpušta, lice se opušta i pojavljuje se osmeh na licu 🙂 Nema lepšeg osećaja. 🙂 I zbog svega toga sam zahvalna ThetaHealingu. ❤

Ako želite da pročitate detalje o ThetaHealingu, to možete učiniti OVDE.
Iskustva klijenata: OVDE.

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Da li se plašite razočarenja?

people-2588089_640.jpgKoliko god nam ovaj stah pomaže da budemo pažljiviji, da obratimo više pažnje na neke znakove, signale oko nas, ipak se negativno odražava na nas. Kako? Na dva načina.. Ili se previše zatvaramo u sebe, ili smo preterano otvoreni i nemamo svoje granice..

Ako ste svesni svog straha da vas razočaraju ili da se razočarate, pričate često na način: Želim da budem srećna, uspešna, ALI… U svakoj rečenici postoji onaj dodatak ALI… Ili je sa mnom neki problem, ja nisam dovoljno savršena. Svakako ću se razočarati. Ili su problem ljudi oko mene, jer SVI lažu, varaju, samo na sebe misle. Ako obratite pažnju kako na koji način koristite rečenice, možete da primetite da pričate tačno kao malo dete.. Kao malo dete ste doživeli to razočarenje, i to malo dete je prihvatilo da je ovo način na koji ceo svet funkcioniše. Prihvatilo je da je svet mesto gde se uvek i svkako razočaramo..

Ako ste u detinjstvu na nekin način razočarali roditelje, ili ste tako osećali da ste ih razočarali, onda je duboko u vama usađen obrazac upoređivanja sa drugima. Upoređivanje sa bratom, sestrom, sa drugarima iz razreda. Sigurna sam da vam je poznata situacija kada dolazite iz škole, saopštavate roditeljima koju ocenu ste dobili, a oni odmah pitaju i koju ocenu su drugi dobili. Kako ste se tada osećali? I da, zaista je uvek lako naći nešto u čemu su drugi uspešniji, bolji od nas. A to ne znači da mi nismo dovoljno dobri, da nemamo talente, da smo razočarenje…

I želim da vam postavim pitanje. Da li su to primećivali kod vas? U čemu ste sjajni, uspešni, šta radite sa najmanje napora, sa srećom, radošću? Znam da velika većina vas na ovo pitanje će odgovoriti sa ne… A pošto to nisu primetili, samo su primetili ono u čemu niste dobri, osećali ste da ste zaočarali roditelje, sebe, okruženje…

I šta radimo danas kao odrasli ljudi? Volimo nekoga i mislimo da će i on da nas isto tako voli. Pomažemo nekome i mislimo da će i ta osoba da nam pomogne. Strpljivi smo sa drugima, ali oni sa nama nisu… Zašto to sve radimo? Jer ne želimo da ih razočaramo, jer ne želimo sebe da razočaramo…
Naravno sada se pokreće pitanje, ali šta je sa onim što dajem drugima, meni se vraća? O tome smo već pisali, pa vam predlažem da bacite oko i na taj tekst da se ne ponavljamo.
Tekst možete pročitati OVDE.

I da.. Osećaj razočaranosti baš i nije prijatan osećaj, i naša podsvest će učiniti sve kako bi nas zaštitila od toga da se ponovo osećamo tako.. I zbog toga se zna desiti da ne uradimo stvari do kraja, ili ih uradimo iako već znamo da to nije za nas.. Zatvaramo se, zaboravljamo ko mi zaista jesmo.. Strah da budemo razočarani, ili da razočaramo je toliko jak da smo spremni nekada čak i da se odreknemoo stvari koje mi zaista želimo i života kakvog želimo..

Ali dobra vest je da to ne mora da bude tako. Da se MOŽEMO osloboditi tog straha. Jedan od načina jeste kroz ThetaHealing ❤ I ako ste spremni da poradimo na tome, tu sam za Vas. ❤

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Zašto ne mogu da vizualizujem?

Često mi kažu: Ali Nora ja ne mogu da vizualizujem, nije to za svakoga.. Hm… Zašto je to tako, da li je vizualizacija za svakoga? O tome poslušajte u sledećem video snimku:

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Dozvoljeno Vam je da padnete, da ustanete, i da pomognete drugima…

smete pastiToliko se plašimo od greške, da većna nas ukočeno stoji na jednom mestu, drži se za iluziju sigurnosti, i plašimo se da pustimo svoja ograničenja.. Po svaku cenu se trudimo da sve bude savršeno, idealni odgovorni, i ne dozvoljavamo sebi mogućnost da nekada skrenemo u slepu ulicu, da tu upoznamo svoje snage, veštine, sposobnosti, i da vidimo da i iz te ulice možemo da izađemo. Ali znajte da vam je dozvoljeno da padnete, dozvoljeno vam je da grešite, i dozvoljeno vam je da drugima pomognete da ustanu.

Nije greh doneti pogrešnu odluku ili pasti. Doneli ste tu odluku i došli ste na taj put jer ste tu imali nešto vredno. Da, tu vas je sačekao neki poklon, novo iskustvo, nova spoznaja, raspali ste se, sastavili ste se ponovo, ojačali ste – puno toga se može desiti. I to znate samo vi. Ko šta kaže, ili kako god to izgledalo sa strane, vi znate zašto vam je taj put služio, i znate da ga niste prošli bez razloga..

Jedina sigurna stvar u našem životu, jesu promene. I najbolja stvar koju možemo da uradimo jeste da prepoznamo u sebi tu sposobnost, snagu, veru, ljubav, hrabrost da kada nas život prisiljava na te promene da znamo da smo spremni na njih. Spremni smo da skočimo. Ako treba da skočimo u nepoznato, jer ako ne skočimo a svet oko nas se svakako ruši, ostajemo zarobljeni u tim ruševinama. A to svakako ne želimo. Ili?

Dozvoljeno vam je da padnete, jer ako ste pali, to znači da ste krenuli. Napravili ste korak, čak i onda ako taj korak nije ispao onakav kakvog ste ga zamišljali. Naredni korak neka onda bude drugačiji, sa drugim ljudima, u drugo vreme. Tamo gde osećate da trebate da budete, budite sigurni da tamo imate zadatak. Uvek, ali uvek će biti ljudi koji će sumnjati u vas, koji će govoriti da vi to ne možete. Pitanje je samo da li ćete ih poslušati, i ostati ležati, ili ćete ustati, obrisati prašinu sa svojih kolena i napraviti naredni korak.

I da znate da nećete proći bez pada. Uštedećete vremena sebi, ako to spoznate. Ali dobra vest je da ćete nakon svakog pada lakše ustati. Iskusniji, jači, hrabriji, odlučniji. Sa još jednim iskustvom iza sebe. I potpuno je u redu. Život je takav. Sa usponima i padovima.

Taj pad govori dosta o vama. A kako drugi reaguju na to, to govori o njima. Jer da, možete doj osobi olakšati ili otežati ustajanje nakon pada. Ali sigurna sam da znate kakav je to osećaj kada nakon pada se nađe neka ruka koja vam pomaže u tome da što pre ustanete.

Imajte hrabrosti da napravite korak. Imajte hrabrosti da stanete. Imajte hrabrosti da pitate. Imajte hrabrosti da tražite odgovore. Imajte hrabrosti da se menjate. Imajte hrabrosti da menjate. Imajte hrabrosti da radite stvari drugačije. Imajte hrabrosti da budete svoji. Imajte hrabrosti da se radujete. Imajte hrabrosti da se plašite. Imajte hrabrosti da se smejete. Imajte hrabrosti da plačete. Imajte hrabrosti da padnete. Imajte hrabrosti da ustanete. Imajte hrabrosti da budete srećni.

Imajte hrabrosti da ŽIVITE! ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Sloboda? Ljubav? – Da li može i jedno i drugo?

love-316640_1280.jpgDa li možemo biti slobodni u ljubavi? Ili se ljubav samo u toj slobodi može osetiti u potpunosti? U ovoj današnjoj temi se meša dosta toga.. U dosta odnosa dolazi do toga da zapostavljamo sebe, druga osoba postaje najbitnija – sve ovo u ime ljubavi. Kada smo zaljubljeni i kada volimo, da li apsolutno sve treba da uradimo za tu osobu? Da li sloboda isključuje ljubav, ili možemo imati i ljubav i slobodu?

Da bi o ovoj temi mogli da pričamo, prvo treba da definišemo dva pojma. Šta znači ljubav, i šta znači sloboda? “Loša” vest je ta da je ja neću definisati. Neću, jer svako ima svoju definiciju. Pitanje je samo da li znate šta vama znače ove reči? Šta za vas znači biti slobodan i kako to funkcioniše u svakodnevnom životu? A kada ste u partnerskom odnosu, da li možete da osetite tu slobodu pored partnera, ili postajete zavisni od partnera i on vam postaje prioritet?

Jer je suština zapravo u tome. Svakome sloboda znači nešto drugo. I ako se nađu dve osobe, kojima je identično bitna ta sloboda, i definišu je na isti ili približno sličan način, onda ni u ljubavi neće jedno drugo da sputavaju. Ali videla sam i drugu krajnost. Kada partneru sloboda znači nešto sasvim drugo, i drugoj strani ne dozvoljava puno toga, i uskraćuje joj taj osećaj slobode. I naša uverenja su često takva da ne možemo imati i partnera i divan odnos, i isto tako biti slobodni…

Ljubav je prava ako daje, a ne oduzima. Kada ne stavlja ograničenja, barikade, nego daje slobodu. Kada nas ne spušta, nego nas uzdiže. Ako krenemo od nas samih, ako volim sebe, prihvatam sebe, primećujem svoje vrednosti tada sam srećnija, radosnija, jača, snažnija. I kada to imam toliko u sebi, mogu da pružim i ljudima oko mene, i partneru.

Ljubav i sloboda po meni su samo dve strane iste medalje. Ako to još nismo osetili u odnosu, nismo još bili sa pravom osobom. Koliko je divno imati osobu pored nas koja u naš život unosi boje, koje do sada niko drugi nije učinio. Kada se osećamo sigurnima, svojima, kada u odnosu nismo zato što se to očekuje od nas, ili zato samo da bi nekoga imala.

I da.. to je jedan put do kojeg treba da stignemo. A dolazimo preko strahova, naših uverenja… I putujemo zajedno sa tom osobom na putevima na koja nikada ne bismo stigli sami. I prava osoba nam pomaže u tome da dođemo do tih puteva, da ih osvestimo, i ukazuje nam na to sa čime još treba da se suočimo da bi ljubav i sloboda mogli da idu zajedno. I da, mogu da idu zajedno. ❤

I od sveg srca Vam želim da to i osetite u svom životu. ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

 

Kada se jedno poglavlje završi…

20170906_122401.jpgSećam se sebe pre 9 godina kada sam prvi put kročila u tu zgradu.. Došla sam tu sa puno motivacije, inspiracije, želje, ciljeva, nadanja… Znala sam da je to nešto što želim, i velika mi je bila želja i motivacija da u tome i uspem. Sećam se tih letirića u stomaku, te sreće, tog osmeha na licu. Da, znala sam da na putu do tog cilja treba vreme, zalaganje, da ću se morati odreći nekih stvari, ali sve je to imalo smisla, jer je želja za tim ostvarenjem bila jako velika…

Kako je vreme prolazilo motivacija se gubila… Dolazili su padovi, ponovni usponi. Ali nisam odustajala.. Koliko god da je bilo teško želela sam to da isteram do kraja… Meni bliski ljudi su mi govorili da sam luda, da je bolje da odustanem, da samo sebi štetim ovim načinom života, ali ja ih nisam slušala… Još i sada mi odzvanjaju te reči u glavi: Nora, ti si najbitnija, a ne to.. Životne situacije su mi prvo na nežan način pokazivali da nisam na pravom putu, da sam zalutala, ali pošto nisam slušala te nežne znakove. Vremenom oni su postajali sve jači i sve su me više boleli… Boleli su, plakala sam, vrištala sam… Lomili me, lomili me, i na kraju sam se slomila… Odlučila sam da prekinem taj put. Koliko je ta odluka bila teška, ipak sam sama sebi prioritet, sama sebi bitna…

Ove nedelje se to putovanje od 9 godina konačno završilo… Ne onako kako sam ja želela, ali sam konačno stavila tačku na kraj toga puta… Ponovni ulazak u to zgradu mi je izazvao buru emocija.. Tuge, bola, radosti, smeha, suza, nostalgije.. Odjednom svi ti udarci, svaki bol, dobijaju najsjajnije boje.. Svaki delić tog puta ponovo živi, ponovo ih proživljavam.. Odjednom se pojavljuje i bes, zašto to nisam odradila do kraja? Zašto sam odustala? Da li ovo sada doživljavam kao neuspeh??

I samo se nasmešim.. Da Nora.. Naučili su te da sve što započneš treba i da zavšiš. Da ako ne završiš postaješ neozbiljna, nebitna, nevažna. Da ne smeš sebi dozvoliti neuspeh.. Da će te ogovarati, da će pričati o tome, da će te povrediti.. I onda mi prolazi kroz glavu, koliko mi je samo ovo poglavlje u životu punoga donelo. Pomogao mi je da krenem da upoznajem sebe. Da sva ova uverenja menjam kod sebe. Da pokažem sebi da je u redu prekinuti rad na nekom cilju ako to više ne želimo, ako se u tome ne osećamo dobro. Da je u redu postaviti novi cilj. Koliko godina da imamo, koliko god vremena da je uloženo u to nešto, sada možemo da biramo drugi put.. Da je u redu početi iz početka. Da je u redu grešiti, i da te greške nisu strašne. 🙂 Štaviše, sada bar znam šta je to što ne želim.. Imam jednoo veliko iskustvu, nekoliko jako dobrih lekcija. U redu je zatvoriti jedno poglavlje u životu i početi nešto novo, sveže. Jer sve dok sam u starom poglavlju i sve dok to poglavlje čitam, nemam prostora za novo. Nemam prostora da kreiram poglavlje u kojem ću uživati..

I da.. Doneti jednu ovakvu odluku nije lako… Ipak je u sve to uloženo i vremena, i energije, i svega… Da, nije laka odluka, ali je HRABRA odluka. ❤ ❤ Hrabrost je sebe staviti na prvo mesto. ❤ I pored svih lekcija koje sam u ovih 9 godina dobila u ovom poglavlju, ovo je lekcija sa kojom sam napustila tu zgradu. ❤ Ovo je bilo jedno od onih poglavlja koje vas obeleži za ceo život. I poglavlje kada znate da više nikada nećete biti isti. ❤ I ogromna zahvalnost za njega. ❤ Sada otvaram novo sveže poglavlje. ❤ Spremna sam na nove avanture. ❤

Želim Vam da i Vi budete HRABRI i da sebe stavite na prvo mesto ❤
Ja Vas u tome podržavam! ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Da li su jači vaši strahovi ili vaši ciljevi?

color-2071801_1920.jpgStahovi nas zaustavljaju, ciljevi, želje nas pokreću. Strahovi su kočnice, ciljevi su brzina. Koliko brzo ili kako ideš kroz život, zavisi od toga šta koristite više. Ona rečenica “traži i dobićeš” funkcioniše savršeno, pogotovo ako primetimo da dobijamo i da to što želimo nam zaista dolazi u život.

Šta je ono što je tu bitno još? Bitno je da dopustimo sebi da primimo sve te stvari. Da im dopustimo da uđu u naš život. A to dopuštanje neće funkcionisati dobro ako dopustimo uverenjima, potisnutim osećajima da kreiraju naš život. Hajmo jedan primer. Tražimo više novca, nov posao, savršenog partnera, šta god. To krene ka nama, ali negde se na pola puta zaustavi i ne stigne do nas, jer se sudario sa zidovima koje smo mi postavili. Kao kada želimo da izađemo iz stana, ali smo vrata zaključali a ključ bacili kroz prozor. I onda često mislimo da je taj zid neko drugi sagradio oko nas, ali istina je ta, da smo mi to uradili.

Sva uverenja, misli koje smo pokupili mogu biti deo tog zida. Zato je izuzetno korisno pogledati kakva uverenja smo prisvojili vezano za ono što želimo. Pogledajte i da li se ograničavate. Da li samo na jedan određeni način dopuštate tom nečemu da uđe u vaš život. Postoje samo ta vrata, prozor ne dolazi u obzir. A šta bi bilo kada bi i prozor ostavili otvoren? 🙂

Primer, dobila sam mail, nisam ga ni otvorila, već ga brišem. Da li ste i vi to nekada uradili? 🙂 Stavite ruku na srce i priznajte. 🙂 Ja jesam, i to mali milion puta. A šta bi bilo kada bi taj mail otvorili, pročitali ga, pa nakon toga doneli odluku da li je to dobro za nas ili ne? Bez da ga odma brišemo i čak i ne damo mu mogućnost da bude nešto dobro.

Što više radite na sebi, postajete sve otvoreniji za razne mogućnosti. Što više uverenja otpustite, dopuštate da se stvari dese i na način na koji možda nikada ne bi ni pomislili. Ako ste i pročitali taj mail, videli tu drugačiju mogućnost, to ne znači da istog momenta treba da je prihvatite. To samo znači da dopuštate sebi da vidite više rešenja, opcija, da znate da imate više stvari na osnovu kojih možete da odlučite šta je to što je za vas najbolje.

Jer često vidim kako naši strahovi, fiksna uverenja stoje na putu našim ciljevima, željama. A to dovodi do toga i da sumnjamo u sebe, sumnjamo u sebe, pa da li ja ovo radim dobro? Pa ja sam to tražila, ali zašto mi ne dolazi?? Koliko puta ste već sebi postavili ovo prethodno pitanje? I onda ste zaključili: Sigurno nešto ne radim dobro…

Počinjemo da budemo besni na sebe, možda se čak i razočaramo u sebe. A zapravo se desilo to, da nam je sanduče puno i da novi mail ni nema mesta i prostora da stigne. Čak štaviše Univerzum zna biti i vickast pa nam mail šalje u spam. Ali tada već baš treba da budemo otvoreni da s vremena na vreme pogledamo i te mailove, jer smo ih do sada bez razmišljanja istog momenta brisali.

Ali postoje i one želje, ciljevi koji sa lakoćom probijaju sve te zidove, ograde, bunkere koje smo sagradili oko sebe. Zašto? Zato što se uopšte ne obaziremo na glasove da mi to ne možemo, da je to nemoguće, da to još niko nije uradio. Mi to želimo, i sve ćemo učiniti samo da bi se to ostvarilo! Šta nam je za to potrebno da više snova i ciljeva tako pronađe put do nas?

Potrebno je da dopustimo sebi da nekada i pogrešimo. To što dopuštamo sebi da nekada pogrešimo, ne znači da ćemo od danas sve raditi sa greškom. To samo znači da ćemo pustiti to očekivanje prema sebi da uvek budemo savršeni i da uvek, ali uvek moramo da donesemo dobru odluku. Jednostavno nećemo se plašiti greške! 🙂 Jaaaaa??? Da pogrešim?? Neeeeeećuuuuu!!! Aha, pa to je još jedna prepreka, ograda koju gradite oko sebe… Ali o tome u nekom narednom blogu. ❤

S ljubavlju,
Nora

Oslobodite se svojih zidova, ograničenja, uverenja uz pomoć ThetaHealing tretmana. Detalji OVDE.

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

#29 – Sreća, šta je potrebno za sreću? – Sinergija Leto 2017.

young-woman-2622725_960_720.jpgSreća, i tema sreće je ponovo nešto o čemu jako puno možemo da pričamo. Ono što je sigurno da svako ima svoju definiciju sreće. Ono što je za mene sreća, možda nije za vas i obrnuto. Ali ono u šta sam sigurna je da sreću čine male stvari. 🙂 I kako se te male stvari skupe na gomilu, postaju još veće i sjajnije 🙂 Da, živimo na području gde smo naučeni da ako se desi devet lepih stvari oko nas u toku dana, i desi se jedna loša, mi ćemo se fokusirati na tu jednu lošu, i ceo dan nam je propao…

Kako skupiti te “male” ali bitne stvari na gomilu? 🙂 Kako staviti fokus na one divne stvari koje su se desile u toku dana? 🙂 Evo nekoliko predloga.. 🙂

1. Tri najsmešnije stvari u toku dana
Na kraju dana napišite tri stvari koje su se desile sa vama, a koje su vam izmamile osmeh. 🙂 Neke stvari koje su se sa vama desile ili neke stvari koje ste videli. Možda vam je neko dao kompliment, ispričao neki vic, videli ste nešto smešno. 🙂 Osvestite koliko puta ste se nasmejali toga dana, i zabeležite te momente. 🙂

2. Pisanje dnevnika
Često zanemarujemo snagu pisanja. Ali zapravo kroz pisanje dnevnika možemo da ispratimo i svoj rast ii razvoj. Zamislite da za 6 meseci, godinu dana pročitate sa kakvim stvarima ste se suočavali danas, i koliko stvari ste od tada rešili, uradili. Zapišite i one divne stvari koje su se desile. Kako se desilo? Šta ste uradili? Šta ste dobro uradili u toj situaciji? Ali isto tako možete zapisati i stvari koje vas danas muče. Vaše spoznaje, aha momente. 🙂

3. Vizualizacija
Kada sebi postavimo neki cilj, on možda sada u ovom momentu deluje jaaaako daleko… Radimo na tom cilju, ali dođe momenat kada gubimo tu motivaciju. Vizualizacija nam pomaže da to što želimo možemo da vidimo već sada. Da se stavimo u tu situaciju kao da se već desila. Ti dobri osećaji, i to zašto to radite daje vam snajgu, motivaciju, sreću i želju da nastavite da radite na tom cilju. 🙂

4. Zabeležite momente kada ste nekome pomogli
Ovo ne treba da budu velike stvari. Dodali ste nešto, pomogli ste baki da pređe ulicu. Ili ste čak videli da je neko to uradio. Zabeležite i te situacije. 🙂

5. Zahvalnost
Pomislite na nekoga kome želite da izrazite svoju zahvalnost. Jer je tu sa vama, jer vam je pomogao. Napišite pismo toj osobi. Recite joj koliko vam je bitna i važna.

6. Vežbajte da u situacijama vidite pozitivnu stranu
Da, svima nama se dešavaju i dobre i manje dobre stvari u životu. Ono što nam može pomoći da dozvolimo sebi da stvari gledajemo iz drugog ugla.. Da znam, na početku to nije lako, ali nam pomaže da se u toj situaciji ne ukopamo još više, nego da izvučemo iz nje najbolje za nas, i nastavimo dalje.

Detaljnije o današnjoj temi i današnjem zadatku, pogledajte u sledećem video snimku. Uživajte.
I koja je vaša definicija Sreće? 🙂 Šta vas čini srećnima? 🙂

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n