Da li ste nekada razmišljali o tome kada je nestala hrabrost iz naših života? U toku ThetaHealing tretmana koje radim sa klijentima često čujem rečenicu: Da sam samo malo hrabrija.
Većina dece bez straha ulazi u nove avanture, i stiče nova iskustva. Čine to sve do trenutka dok im roditelji ne kažu: Ne smeš to da radiš. Ne smeš, jer je peć pretopla, zamrzivač je hladan, vožnja bicikla je opasna, leto je pretoplo, voda je vlažna, a komšija lud… I da ne nabrajam razne programe i uverenja, koja su i oni jednom od nekoga naučili..
Setite se sada samo onih avantura u detinjstvu, kada nije bilo bitno ni važno ko šta kaže, jer ste vi to svakako uradili, jer vas je zanimalo. Koliku snagu je imao adrenalin u nama kada smo nasumici tipkali brojeve u telefon, nazvali nekoga samo da pitamo neku glupost? Ili smo pozvonili na tuđim zvonima na kapiji i posle trčali dok nas noge nose? A da li ste imali situaciju kada ste želeli da krenete na kraj sveta? Krenuli ste čak i da se pakujete? 🙂 Jer smo bili željni avanture, novih stvari, nepoznatih stvari.
Kakav osećaj smo tada imali vezan za nove stvari? Uzbudljiv, primamljiv, srećan. Hej, pa imamo jedan ceo svet i život da istražujemo, da upoznajemo, da spoznajemo. Želja za avanturom je bila glavna pokretačka snaga. Sve smo mogli da ostavimo iza sebe, i da u jakni krenemo da osvajamo svet. Znali smo da smo dovoljni sebi, da možemo da računamo na sebe, i da ćemo se snaći.
Zapravo i danas je tako. 🙂 Dobro, znam da kuću, posao, automobil ostaviti samo tako baš i ne možemo.. Ali ono što svakako možete je da ostavite one stvari iza sebe koje vas sputavaju, ograničavaju, i koje vam oduzimaju sreću.
Pomislite na hrabrost. Udahnite duboko i osetite kako u ovom trenutku udišete tu hrabrost za koju mislite da vam fali, ili da je uopšte nemate. Udišite hrabrost i recite sebi: Hrabra sam. Hrabra sam za ovaj život. Hrabra sam da napravim naredni korak.
Osetite hrabrost celim svojim bićem: Hrabra sam, ovaj svet je i dalje jedna predivna avantura i želim da uživam u njoj.
S ljubavlju,
Nora
