Da li da završim do kraja, ili da pustim sve?

Untitled.jpgOvo pitanje se postavlja u raznim životnim segmentima. Bolje organizovati svoje vreme sa porodicom, partnerom, pomoći drugarici oko selidbe, poboljšati odnos sa partnerom, ili započeti drugu vezu, prilagoditi se više na radnom mestu, ili tražiti novi posao, na vreme organizovati letovanje, ili sve ostaviti za poslednji trenutak, smršati nekoliko kilograma, hraniti se zdravije, biti fizički aktivniji, itd.

Namerno sam pomešala pitanja o kojima treba da odlučujemo, i zadatke koje treba da uradimo. I ovo su samo neki od primera stvari sa kojima se dan za danom suočavamo. Svako sa svojima naravno.

Ako bi se sada zaustavili sa čitanjem i sastavili jednu lisu – nemojte baš sada 🙂 – o svim stvarima, sa kojima si dan za danom bavite, odluke koje donosite, zadaci koje imate, uf… Lista bi bila poduža. Štaviše, sigurna sam da se ne bi setili svih stvari, i kasnije bi dodavali stavke koje već po automatizmu radite, već ih svesno ni ne doživljavate kao odluke i zadatke, ili stvari koje se samo usput pojave.

Baš zbog toga je bitno da nekada pogledamo šta je to sa čime se sve bavimo. Čemu dajemo naše vreme, energiju, pažnju, i koliko.

Hajde da pogledamo donošenje odluka. Svakodnevno donosimo veće-manje oduke. Ima stvari koje se mogu rešiti istog dana, a za neka pitanja bogami treba nedelju dana, mesec dana, nekada čak i više. Ima onih koji više vole iznenadne situacije, tada donose bolje odluke, tada bolje funkcionišu, a ima i onih kojima se diže kosa na glavi od ovakvih situacija. Ima onih koji će više puta pokušati nešto da urade, dok će drugi nakon prvog pokušaja i neuspeha odmah odustati. Ali, ono što često zaboravimo da uradimo, jeste da stanemo na trenutak i pogledamo malo šta ćemo sad sa ovom situacijom.. Baš zato što trčimo od mesta do mesta, od zadatka do zadatka. Sve je bitno i važno, i ništa ne može da čeka.

U kojoj god kategoriji ste se prepoznali, ova pitanja postavite sebi. Što je odluka koju donosite bitnija, tim pre.

– Zašto je meni ova tema bitna?
– Na koji način se ova tema vezuje za moje ciljeve?
– Koliko mi znači osoba koja je zajedno sa mnom u ovoj situaciji? (ako ima neko sa vama)
– Šta želim da postignem?
– Da li imam mogućnost za to?
– Da li da dam ovoj temi vreme, energiju, ili da je stavim sa strane? Možda čak i nije vredna vremena i energije?
– Ako sam odlučila da želim da se bavim sa njom, šta ću uraditi da postignem ono što sam sebi zacrtala?

A ako ste već duže vreme u nekom pitanju, i niste sigurni da ćete uspeti da iznesete to do kraja, pored gore navedenih pitanja, postavite sebi i sledeća pitanja:

– Šta sam uradila do sada da se ova situacija sredi?
– Koliko vremena, energije sam u to već uložila?
– Šta sam do sada u ovome uspela da postignem?
– Da li ću da nastavim da pokušavam?
– Ako da, do kada i šta ću uraditi?
– Ako ne, kako ću staviti tačku na ovu stvar.

Naravno da je svaka situacija posebna na sebe, i ne možemo dati opšti odgovor. Ali ako se iskreno dogovorite sa sobom, i odgovorite na gore navedena pitanja, sigurna sam da će se pojaviti neke stvari, koje će vam pomoći da donesete odluku.

Kakvu god odluku da donesete, biće najbolja odluka za vas. ❤
A ja vas pozivam da nam se pridružite na programu Ljubav prema Sebi. Detalji o programu su OVDE.

Donesite dobru odluku i vidimo se na programu 🙂

S ljubavlju,
Nora

8

Advertisements

Nevidljivi čovek 2 – Zašto postajemo nevidljivi?

nevidljivi 2.jpgDa li se sećate nevidljivog čoveka koji bi plesao, pevao, bio bi vatrogasac, astronaut, ako ga niko ne bi video.. Kada bi imao taj nevidljivi plašt sve to bi uradio.. Bio bi SVOJ.

Ali šta je prepreka da budemo ono ko mi zaista jesmo? Da budemo svoji? Ako znamo da time što smo svoji, osećamo slobodu i u životu nam dolaze divne i magične stvari, šta nas sprečava?

Da bi dobilii što jasniji odgovor, putovaćemo malo. Putujemo nazad u prošlost. Jednom davno, kada je naš nevidljivii čovek još bio malo dete. Imao je divne plave okice, plavu kovdžavu kosicu, plave pantalonice koje su imale flekice od igranja u blatu. Daćemo mu ime Marko. Marku se sviđala devojčica koja je živela u komšiluku. Jako mu se sviđala. Marko je želeo da obraduje devojčicu. Zamislio je kako će se devojčica obradovati cvetu koji će joj on pokloniti. Baš zbog toga je ubrao cvet iz bašte koja je bila ispred kuće i krenuo u komšiluk. Kucao je na vrata. Vrata otvara devojčicina mama, a devojčica isto tako odma trči da vidi ko je došao. Marko sav srećan pokazuje cvet njoj. Vidi, ovo sam tebi doneo. Nije ni uspeo da završi rečenicu kada je mama počela da viče: Gde si ubrao ovo cveće? Iz bašte, odgovorio je Makro. Žena je samo ovo čekala, kao da nije znala odakle je Marko ubrao cveće.

Pa zar te nije sramota? Nije dovoljno što si ubrao cvet, još si imao hrabrosti da ga i doneseš?

Hajde sada na trenutak samo zamilsite kako se Marko osećao u toj situaciji. Svaki Marko ovu situaciju bi doživeo na potpuno drugačiji način, ali niko je ne bii doživeo kao srećan momenat. Jedno je sigurno. Reči: Treba da te je sramota ostaju duboko urezana u svima.

Ova pričica deluje kao nebitna i nevažna. Svi mi imamo puno ovakvih situacija, i svi smo ih preživeli. Da, preživeli smo ih, ali je većina nas kroz njih došla do zaključka: Ako nemamo nevidljivi plašt, onda samo oprezno.

Ali i pored svih ovih situacija koje smo preživeli, moguće je živeti bez tog nevidljivog plašta i biti ono ko mi zaista jesmo. Nije uvek lako ove situacije iz prošlosti ostaviti tamo gde oni pripadaju, dok se svesno ili nesvesno, ali vezujemo za njih. Ali čim ih obradimo, sa razumevanjem, prihvatanjem, saosećanjem prema nama samima i sa ostalim učesnicima tog događaja, otvara se mogućnost, da pustimo te događaje. I nakon toga je mnogo lakše da prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo. Da ponovo imamo hrabrosti. Da postanemo vidljivi.

Sa ovim zajedno dozvoljavamo i drugima da budu ono ko oni zaista jesu. Bez osećaja da želimo da pobegnemo svaki put kada se nađemo u neprijatnoj situaciji.

Ako osećaš da ne možeš da živiš život bez svog plašta, pozivam te da nam se pridružiš na programu Ljubav prema Sebi.
Detalje o programu pronaći ćete OVDE.

Postanite i Vi vidljivi kao Marko 🙂

Vidimo se na programu 🙂

S ljubavlju,
Nora

8

Kada sam zaista počeo voleti Sebe…

1111111111111.jpgOve misli je za svoj 70.rođendan Cahrlie Chaplin poklonio svima nama. ❤ Izuzetno vredan poklon i delim ga danas sa Svima Vama ❤

Kada sam zaista počeo voleti sebe shvatio sam da su bol i emocionalna patnja samo upozorenja koja mi govore da trenutno živim suprotno od svoje istine. Danas znam da se to zove BITI VERODOSTOJAN.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam koliko može biti uvredljivo kada pokušavam naterati nekoga da radi ono što ja hoću, iako znam da trenutak nije pravi i da ta osoba nije spremna za to, pa čak i onda kada sam ta osoba JA. Danas, to zovem POŠTOVANJE.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam žudeti za nekim drugačijim životom i mogao sam vidjeti da je sve što me je okruživalo zapravo bilo poziv da rastem i da se razvijam. Danas, to zovem ZRELOST.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam da sam pod bilo kojim okolnostima uvek na pravom mjstu, u pravo vreme i da se sve događa u tačno pravom trenutku. Tako da sam mogao biti miran. Danas to zovem VERA.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam samome sebi krasti vreme, i prestao sam praviti grandiozne projekte za budućnost. Danas radim samo ono što mi donosi radost i sreću. Radim stvari koje volim raditi i koje vesele moje srce i činim to na svoj vlastiti način i u svom vlastitom ritmu. Danas znam da se to zove JEDNOSTAVNOST.

Kada sam zaista počeo voleti sebe oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu, a dalje od mene samoga. U početku sam to zvao “zdravi egoizam”, ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOME SEBI.

Kada sam zaista počeo voleti sebe prestao sam želeti uvek biti u pravu, tako sam manje grešio. Danas sam shvatio da se to zove SKROMNOST.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, odrekao sam se navike da živim i dalje u prošlosti i da se brinem za svoju budućnost. Sada pak živim samo za ovaj trenutak u kojem se SVE događa. Tako živim svakoga dana i zovem to ISPUNJENJE.

Kada sam zaista počeo voljeti sebe spoznao sam da me moj um može poremetiti i da se od nekih svojih misli mogu razboleti. Ali čim sam počeo koristiti svoje srce, moj je um dobio dragocenog saveznika. Danas ovu vezu zovem MUDROST SRCA.

Nema potrebe da se plašimo svađa, suočavanja niti bilo kakvih problema, jer i zvezde se ponekad sudare pa i iz sudara nastane neki novi svijet. Danas, ja znam: TO SE ZOVE ŽIVOT.

– Charlie Chaplin –

A ja Vas pozivam da nam se pridružite u programu Ljubav prema Sebi  ❤ Dođite da zajedno napravimo korake ka ljubavi prema sebi.

Svi detalji o programu su dostupni OVDE.

8

Šta bi bilo kada bi bili nevidljivi?

Nevidljivi.jpgVerujem da su mnogi od nas u detinjstvu želeli da imamo plašt koji bi nas učinio nevidjivima. Šta bi sve mogli da uradimo tada? Da budemo nevidljivi superheroji, da špijuniramo nekoga, da poklonimo nešto a da ne znaju da smo to mi učinili.. Sve u svemu, sve su to bile stvari koje bi voleli da uradimo, ako bi smeli, ako nas niko ne bi video, ako ne bii bilo nikakvih posledica..

Ali život funkcioniše drugačije. Svaki naš postupak ima posledicu, bilo da je ona dobra ili loša. I zato prihvatite sebe sa svim stvarima koje želite da uradite, kažete. Da, lako je to reći, zar ne? Ali hajde da pogledamo kako bi živeli kada bi u potpunosti prihvatili sebe i svoje postupke.

– Govorili bi ono što mislimo i osećamo. Ovo ne znači da bi povređivali druge čiji postupci se nama ne sviđaju, ili mi se ne sviđa šta je ta osoba rekla. Baš naprotiv, rekli bi na jedan asertivan način. Ne bi gutali stvari, ne bi bili besni i ljuti nedeljama nakon toga. Ne bi eksplodiraali kao vulkani kada se već punoo stvari sakupi i ne možemo više da trpimo. Ne bi pričali drugima iza leđa, jednostavno bi toj osobi odmah na lep način rekli ono što mislimo.

– Iskreno bi se radovali, i čak ii bol bi mogli da proživimo kako treba, bez da ga potiskujemo. Da, danas nije tako jednostavno iskreno se radovati, jer šta će drugi misliti o meni? I ako budu ljubomorni na mene? A šta ako me zbog toga napuste, i okrenu mi leđa? A ako ispadnem glupa? I ako….? Onima kojima smo zaista bitni, znaju iskreno da se raduju sa nama, a oni koji ne, pa… Imaju prava na to.

– Imali bi hrabrosti da sa drugima podelimo svoje ideje, čak i onda kada deluju apsolutno “nemogući”. Mnoge ideje propadaju iz straha kakoo će too drugi da prihvate, a šta ako doživimo neuspeh? Ili strah šta ako i uspemo? Da i to su podsvesni strahovi…

– Živeli bi po svojim pravilima, čak i tada ako se ta pravila ne sviđaju našem okruženju.

I ono što je najbitnije, osećali bi se da vredimo, čak i onda kada nas drugi ne tapšu po ramenima. Čak i onda kada nas ne podržavaju u onome što mii jesmo, ili radimo. Tada vrednujemo i zahvalni smo onima koji su pored nas, i lakše bi puštali one koji to ne žele.

Naredni put o tome zašto nam je teško da prihvatimo sebe.. A do tada razmislite šta bi radili drugačije da imate ovaj neviljivi plašt? ❤

S ljubavlju,
Nora

Budi ono ko zaista jeste, je jedna od tema koje ćemo obraditi na programu Ljubav prema Sebi. ❤
Detalje o programu pogledajte OVDE.
Pridruzite nam se ❤

8

Greška i osećaj griže savesti

griza savesti.jpgU prošlom blogu smo pričali o stvarima zbog kojih najčešće grešimo. A danas ćemo u ovu temu da uđemo malo dublje.

Pogrešila sam, bila je to velika greška. Naša prva reakcija u tim situacijama je gotovo identična onoj kako su reagovali roditelji, učitelji, i nama bliski ljudi, kada smo pogrešili.

“Kako si mogla to da uradiš? Kako si smela? Vidiš koliko si glupa? Nikada ne razmišljaš..” i mnoge slične rečenice koje istog momenta donose i osećaj krivice, i girže savesti. Sve ove rečene čujemo i danas, ali sada već ih mi govorimo nama samima. Imamo osećaj da je ovo najprirodnija reakcija na svetu, jer to se tako treba raditi zar ne? Tako su svi radili i tako rade i dan danas. Ne.. Ovo je jedna reakcija na koju smo navikli, naučili smo da tako reagujemo, ali nije reakcija kakvu bi trebali da imamo.

Zašto su roditelji tako reagovali? Prosto to su i oni naučili. I oni su od svojih roditelja dobijali te rečenice i sada ne znaju drugačije. Misle da tako rade najbolje. Nemaju ni oni samopouzdanja, pa samo tu nesigurnost prenose dalje na svoju decu.

Ali hajde da pogledamo šta možete da uradite kada imate osećaj griže savesti.

– Nemojte i vi još više da okrivljujete sebe. Budite nežni i blagi prema sebi. Okrenite se prema sebi sa strpljenjem, razumevanjem, željom da pomognete sebi.
– Pogledajte malo iza te situacije. Šta se zaista desilo, a šta je moglo da se desi?
– Odlučite šta ćete naredni put raditi drugačije kada budete u takvoj situaciji.
– Povucite crtu, i odlučite da do sada sam nosila ove osećaje, od sada više neću. Ta odluka je isto tako važna. Sada ću da sagledam sve aspekte, i posle sve ovo puštam.
– Vratite se u sadašnji trenutak, jer vas taj osećaj griže savesti čini da budete razdražnjivi, nervozni, napeti.. A ovi osećaji će vam samo u tome pomoći da ponovo pogrešite. Što nije problem, pričali smo već o tome. Ali stvari koje možete da zaobiđete, bolje ih zaobiđite, bez da ih prolazite sto puta.

Suština je ta da ne okrenemo leđa ovom izazovu i osećajima. Time ako se pravimo da nisu tu, ili ih potiskujemo pod tepih neće same nestati. I da, boli, nije lako, ali vredi učiniti. Izvucite koje su bile lekcije tog događaja, koje posle možete iskoristiti u svom svakodnevnom životu.

Neke od ovih stvari zaista možete sami, ali ako vam je teško, tražite pomoć.
A ja Vas pozivam da nam se pridružite na programu Ljubav prema Sebi, gde ćemo se baviti još sa ovim temama. Detalji o programu su OVDE.

Vidimo se na programu. 🙂

S ljubavlju,
Nora

8

Da li je ovo bila greška?

Da li je ovo bila greeska.jpgMislim da je svima nama poznat osećaj kada nam se steže grlo, želudac prevrće, i misli koje se samo vraćaju, i film u glavi koji se stalno ponavlja, da POGREŠILI smo, i uplašili smo se posledica. U tom filmu glavnog lika, u ovom slučaju to smo mi, vode nas negde da nas kazne zbog te greške.. Oni koji su veštiji u ovim filmovima, tada se sete svih, ali baš svih grešaka koje su ikada počinili, i film se polako ali sigurno pretvara u horor film… Da li je ovaj osećaj poznat? Toliko su nas naučil da SVE treba da radimo DOBRO. Inače… Imače šta? Kome, čemu, šta? Sramota, kazna, giža savesti, sve u svemu neki loš osećaj zbog kojeg smo spremni sve da učinimo samo da ga ne osetimo.

Ali hajde da tu stanemo, može? I da pogledamo stvari iz drugog ugla… U ovoj temi treba da se bavimo sa 2 stvari.

1. Da se pozabavimo malo time šta je zapravo greška.
2. I prepoznavanjem osećaja griže savesti i onim šta ćemo sa njim.

Krećemo od prve tačke.

Dozvoljeno je da pogrešimo! Zašto? Greške su sasvim prirodne stvari kada radimo nešto novo, kada učimo nove stvari, kada se susrećemo sa situacijama u kojima nikada do tada nismo bili. Svako greši i to je u redu. Time što pokušavamo, učimo najviše. Postajemo jači, iskusniji, pažljiviji, produktivniji, snalažljiviji, strpljiviji… I baš zbog toga ne bi trebali da kažnjavamo sebe, nego da ohrabrujemo sebe, da imamo hrabrosti što više stvari da probamo, iskusimo. I zato bi bilo dobro da greške gledamo na ovaj novi način. 🙂

Hajmo sada da pogledamo drugi aspekt. Koje su te stvari zbog kojih najčešće grešimo?
– umor
– napetost
– nesigurnost
– manjak samopouzdanja
– sve želimo odjednom da uradimo
– nedostatak pažnje
– …

Kada su gore navedeni faktori prisutni, u većoj ili manjoj meri, to u velikoj meri utiče na nas. Da, utiču i tada lakše grešimo. Zato što nismo u sadašjem trenutku u potpunosti, i naše odluke i postupci samim tim nisu u skladu sa nama. Nego su odraz naše nesigurnosti, stresa, nestrpljenja…

Pogrešili ste, dobro i šta sad?

– Dajte sebi priliku da u mirnim okolnostima sagledate šta se zaista desilo. Kada ovo radite poželjno je da isključite glasić koji kritikuje, koji je u strahu i koji želi kaznu. Pogledajte bez njih šta se desilo, hladne glave.

– Dajte sebi vremena da razmislite, zašto se sve ovo desilo, i šta je u toj situaciji mogla da bude alternativa. Ne trebate duboko da zalazite šta bi bilo kada bi bilo. Jednostavno imajte i bolju alternativu za ovakve situacije.

– Ako su i drugi uključeni u situaciju, iskreno priznajte da ste pogrešili. Naglasak je na iskrenosti! Učinite to bez da se opterećujete njihovim reakcijama, samo budite spremni da prihvatite odgovornost i da napravite korak dalje.

– Ispravite ono što se ispraviti može.

Suština je ta da ne treba da osećate krivicu, samo pogledajte koji faktori su uticali na to da ste tako reagovali, doneli odluku kako jeste. I samim tim da znate kako ćete u sličnoj situaciji sledeći put da uradite. Učenje je bitno u ovome.

Da blog ne bude previše dugačak, o osećaju grižnje savesti naredni put.

Pridružite nam se u programu Ljubav prema Sebi, gde ćemo otpuštati osećaj kajanja, zameranja, prigovaranja, stida. Zaslužujete da pustite taj teret.
Detalji o programu su OVDE.

S ljubavlju,
Nora

8

Da li sam egoistična ako volim sebe?

Ljubav prema sebi.jpgPre nego što bilo šta kažem na ovu temu, odgovoriću na pitanje iz naslova. NE! Niste egoistični ako volite sebe. A ipak to je najčešći izgovor koji koristimo da ne volimo sebe. Hajde da pogledamo zajedno o čemu se radi..

Često mešamo ljubav prema sebi i to da smo egoistični. A egoizam upravo dolazi iz toga da ne volimo sebe. Šta znači biti egoističan? Kada smo egositi onda smo sebični, samoživi, radimo stvari samo koje nama koriste, drugi nas apsolitno ne zanimaju.

A šta je ljubav prema sebi i zašto nam je ona potrebna?

Sigurna sam da znate koliku ulogu igra ljubav i prihvatanje u našem životu. Sa svima kojima se susrećemo želimo u većoj ili manjoj meri da nas prihvate baš onakvima kakvi jesmo. Da primete one dobe stvari u nama, da primete koliko smo divni i vredni ljubavi. A sa druge strane mi ne verujem da zaslužujemo ljubav. I onda ne dozvoljavamo da nas ni drugi tako vole. Tu su u nama osećaji krivice, griže savesti, sramote, razna uverenja koja smo pokupili, itd. Čak i ako prema drugima možemo da budemoo nežni i blagi, prema nama samima, često i podsvesno, smo mnooogo stroži. A ako osećamo da nismo vredni te ljubavi, ovo nas u osnovi sabotira da živimo divan život i da prihvatimo divne stvari.

Ako želimo najjednostavnije da definišemo ljubav prema sebi, to je da prihvatamo sebe sa svim vrlinama i manama, i sa svime što mi jesmo. Koliko god ovo jednostavno zvuči, često je teško ostvarljivo. Zašto? Hajde da pogledamo nekoliko stavki..

1. Ljubav se treba zaslužiti
Imam jako puno negativnih osobina, puno samm već grešila u život, ko bi mene mogao ovakvu da voli? Ko bi želeo mene ovakvu? Odakle ove rečenice? Mogu da dolaze iz detinjstva, ili iz nekog partnerskog odnosa iz prošlosti. Da li su i vama govorili rečenice: Vidi kako izgledaš! Ni na šta ne ličiš! Niko te takvu neće voleti! – Ako vam je sve ovo poznato, onda na tome treba poraditi. Jer ljubav zaslužujemo samoim svojim postojanjem. Baš takvi kakvi mi jesmo. A ove rečenice koje smo slušali su bile samo manipulacija da radimo stvari onako kako druga strana želi.

2. Voleću sebe kada…
Kako da prihvatim i volim sebe kada imam 120 kilograma, nemam samopouzdanja, i nemam čak ni partnera… Kada smršam, udam se, postignem to i ti, itd. A prava istina je da ova nabrajanja nikada, ali nikada neće da se završe.. Zato krenite već sada, i stvari će se i onda menjati.

3. Ljubav prema sebi je egoistična
Druge ljude treba da volim, pa će i mene neko voleti. Hmm.. Svi vi koji ste već putovali avionom, znate da ono što kažu, prvo vi da stavite sebi masku, pa tek onda da pomognete detetu, ili drugima, u slučaju da treba. Zar ne? A zašto onda ne bi prvo pružili sebi ljubavm pa drugima? To je kao da nahranite sve oko sebe, a vi ostanete gladni… Nahranite prvo sebe, a to ne znači da neće biti i za druge, zar ne? Razmislite i o ovome.

4. Kako da volim sebe, ako me drugi ne vole?
Ova rečenica je u srodstvu sa prethodnom. Samo je razlika da ovde od drugih ljudi očekujemo da nam potvrde da smo divni, i da zaslužujemo ljubav. Znači ovde odgovornost prebacujemo na druge ljude. Ako me oni ne vole, ne mogu ni ja sebe. Odvojite se od mišljenja drugih ljudi i vi potvrdite sebi da zaista zaslužujete ljubav.

Ovo je samo jedan mali delić o onome što ćemo raditi na programu Ljubav prema Sebi  🙂 Detalje o programu možete pročitati OVDE.

Prijavite se, i dođite da zajedno očistimo ova uverenja, i da radimo na temi ljubavi prema sebi!

Čekam Vas! 🙂

S ljubavlju,
Nora

8

Šta odlučuje o tome da li će nas prošlost sputavati i ograničavati, ili nam pomoći u napretku?

DSCN0664.JPGJedna stvar je sigurna. Svi mi imamo prošlost. Svi smo se rodili jednom, odrasli smo i nekim putem smo stigli do ovog trenutka sada. Usput nismo samo porasli, nego smo postali onakvi kakvima sada vidimo sebe. Namerno pišem onakvima kakvima sada vidimo sebe, jer smo mnogo više od onoga što vidimo, i još mnogo više od toga što naše okruženje vidi.

Neki prošlost sa sobom vuku kao najmračniju senku, drugi je doživljavaju kao amputiranu nogu, dok treća grupa gleda na prošlost koja im sada služi da budu još bolji. Kako ja da imam samopouzdanja kada me roditelji nikada nisu hvalili? Postavaljamo ovakva i slična pitanja. Nije vaša greška ako ovako vidite stvari, ali nije greška ni naših roditelja, što nas nisu hvalili, i oni su tako dobili. Sve je ovo može biti samo zanimljiva tačka gledišta. Prošlost ne možemo da promenimo, ali kako ćemo ovde i sada gledati na ove događaje, e to možemo.

Prosto mi kao ljudska bića, sve što nam se dešavalo ili nam se dešava, ocenjujemo. Ocene su dobre ili loše. Dobru ocenu dajemo ako je taj događaj doneo sreću, radost, slobodu, bilo je za nas koristan, a lošu ocenu dajemo kada smo nešto izgubili, bili tužni, osećali se nelagodno, itd. Ako pogledamo svi našu prošlost, vidimo da je bilo svakakvih događaja i to na pretek. Ali šta je onda što određuje da li će nas prošlost sputavati i ograničavati, ili nam pomoći da budemo bolji i da napredujemo? Da li se to meri na osnovu dobrih i loših događaja? Ili je nešto sasvim treće?

U teoriji znamo da stvari koje nam se dešavaju nisu ni dobre ni loše. Nisu ni prijatne ni neprjatne. Samo jesu. Kakvu god ocenu da dajemo, to je naše. Okej, nije baš u potpunosti naše kako ćemo doživiti određeni događaj. Zašto? Zato što i to ocenjivanje smo naučili. Odnosmo dobili smo kriterijume na osnovu čega ćemo ocenjivati, a posle smo ga i mi malo dorali, i eto ga. Odakle dobijamo te naučene kriterijume da li je nešto dobro ili loše?
– Od porodice.
– Od našeg okruženja.
– Prijatelja, poznanika.
– I plus naša iskustva koja smo imali u životu.

Znači prošlost nas ne sputava, ograničava, ako to mi ne činimo nama samima. Prošlost samo jeste. A šta ćemo mi da uradimo sa njom, da li ćemo je vući kao najteži teret, ili ćemo je doživeti kao najveći blagoslov sa svim lekcijama koje smo dobili zahvaljujući njoj, ili samo želimo da je zaboravimo. Odluka je na nama. Donosimo je svesno ili nesvesno, ali je odluka naša.

Zato je ovaj put rasta i razvoja koji prolazimo izuzetno važan. Jer osoba koja poznaje sebe, i radi na tome svaki dan, zna svoje vrednosti, poznaje svoje granice, poštuje sebe i druge, i ono što čini, čini jer ona to želi a ne zato što je primorana na to.

Osoba koja poznaje sebe, poznaje i svoju prošlost, svoj put, i prihvata ga baš ovakvim kakav je bio. Izvlači lekcije iz tog puta, a prošlost ostavlja iza sebe. Čini to sve zbog toga da omogići sebe di živi u sadašnjem trenutku onako kako ona smatra da je za nju najbolje.

Poznavanje prošlosti je bitno, a ne puštanje prošlosti je kao da smo vezani nevidljivim lancima. Želimo da pobegnemo, da odtrčimo, ali nas baš ti nevidljivi lanci svaki put zaustavljaju.

Mislim da se sada postavlja naredno pitanje. U redu, ali kako da se oslobodim tih nevidljivih lanaca i prošlosti. Prvi korak je svakako odluka. Donesite odluku da ćete prošlost ostaviti tamo gde ona pripada. A onda korak po korak pogledajte koji su ti događaji osećaji od kojih su sastavleni ti lanci koji vas drže. I jedan po jedan ih se oslobodite. Dajte sebi priliku i šansu za nove stvari. Za slobodnu budućnost, za slobodan sadašnji trenutak. I svaki dan učinite makar jedan korak.

A ja vas pozivam da nekoliko koraka učinimo zajedno. I to na programu Ljubav prema Sebi . Detalje o programu pročitajte OVDE.

Vidimo se na programu. 🙂

S ljubavlju,
Nora

8

Znam da bi to trebala da uradim, ali ipak ne mogu…

pexels-photo-307006.jpg“Znam da bi to trebala da uradim, ali ne mogu…”, rečenica koju često čujem u radu sa klijentima.. Šta je to što nas blokira da uradimo ono što sećamo da bi bilo dobro za nas, da bi nam služilo.. A onda ipak ne odradimo taj korak…

“Već sam odavno trebala da prekinem tu vezu.”
“Već odavno sam trebala da mu kažem svoje mišljenje.”
“Znam šta je naredni korak, ali ne mogu da ga napravim..”

Sve ove rečenice su vam možda poznate, i zaista postoji situacija kada tačno znamo šta je to što treba da uradimo, a onda potpuno drugačije odreagujemo. Šta može biti razlog tome? Odgovor nije komplikovan, štaviše, izuzetno je jednostavan: emocije.

Kada osvestite šta je naredni korak, šta je to što bi bilo najbolje za vas, onda je već pola posla odrađeno. To je poluuspeh. A da bi taj uspeh bio celovit, potrebne su i emocije. Napravićete taj korak kada i ono što želite da uradite i emocije budu u skladu. Odlučili ste, osećate tu snagu u sebi, motivaciju, i uradićete. Kada osećate da se nešto tu dešava, nešto vam ne da da to uradite, onda znajte da se tu radi o nekom osećaju, uverenju koji vas tu sputava.

Kako se stvaraju te blokade?

Reagujemo iz naših prošlih dešavanja u životu. Hajmo kroz primer. Imali ste 10 godina kada su vikali na vas jer ste umesto zelene majice obukli crvenu majicu. U toj situaciji ste se osećali sićušno, nebitno, niste znali kako da se odbranite, i ovog događaja se sećate dan danas. Možda ga se i ne sećate ali su ti osećaji ostali duboko u vama. Možda zbog ovog događaja danas imate manje samopouzdanja, osećate razočarenje, postiđenost.

Kasnije u toku života, ili još i dan danas, svaki put kada odete u prodavnicu da kupite majicu, nikada nećete ni pogledati majice koje su crvene boje, jer se u vašoj podsvesti istog momenta uključuju svi ti negativni osećaji koje ste imali kada ste sa 10 godina obukli crvenu majicu.

Znači, podsvest vam svaki put šalje signale, da ako ćete biti bezbedni, i da možete zaobići sve te negativne osećaje koje ste tada osetili. I zbog toga nećete birati boju koja vam se sviđa, nego boju koja je bezbedna.

Dakle, reagujemo iz prošlih događaja. Dokle? Sve dok ne otpustimo te emocije.

Moj primer je sličan. Kao mala sve mi je bilo crveno. Crvene cipelice, crvena majica, crvena jakna. Iako sam ja želela roze jaknu, roditelji su mi kupili crvenu.. To je dovelo do toga da kasnije godinama ništa crveno nisam imala u ormanu. Crvena me je podsećala na to da ništa ne može da bude kako ja želim, osećaj poraženosti, nezadovoljstva, često i besa i ljutnje. Prosto svaki put kada bi videla crveno nešto, uključivali bi se događaji i osećaji iz detinjstva. Ali kada sam videla zašto tako reagujem, otpustila sve te osećaje, sada baš i volim crvenu 🙂 Sve što je crveno, MOŽE 🙂

Dakle, ako za nešto znate da je dobro za vas, ali iz nekog razloga ne možete da to i uradite, predlog je da pogledate zašto je to tako. Koja uspomena vas za to vezuje, kakvi osećaji. Osvestite da to što se desilo sa 10 godina, nije ni dobro ni loše. I da možete pusiti taj događaj.
Svakako je preporuka da ako ne možete sami, ili vam je teško da spoznate, da pronađete pomoć.

A ako se odlučite da vam pomoć budem ja, biće mi drago da vam u tom procesu sa ThetaHealingom pomognem. ❤

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449