Šta ima u pozadini odlaganja i šta se može učiniti povodom toga?

office-620822_960_720.jpgPonovo nisam uradila… Već sto puta sam odložila, a znam da već treba to da uradim.. Ponovo mi se samo lista obaveza proširuje, a ja ništa ne radim… Ma ja sam uvek takva, sve ostavljam za poslednji čas, ako i onda uradim… ODLAŽEM..

Šta ima u pozadini odlaganja i šta se može učiniti povodom toga? Evo nekih predloga. 🙂

Kada pomislite na odlaganje, kakve osećaje imate? Većina odgovara da baš i nisu dobri osećaji. Osetimo gružu savesti, pritisak.. A to je jedan začarani krug. Što više odlažemo nešto, to više osećamo taj pritisak, i to više nam je teže da sa lakoćom obavimo neki zadatak. Imam jako puno posla- je često rečenica sa kojom tražimo izgovor, opravdanje za sebe, ali zapravo ni sa tim ne dolazi ono olakšanje koje u tim momentima očekujemo i tražimo…

Kakav osećaj ste imali prošli put kada neko nije ispunio obećanje koje je dao? Nije došao na dogovoreni sastanak, nije poslao materijal koji je već jako dugo trebao da pošalje. Verujem da ste bili razočarani, besni, gubite poverenje u tu osobu. Sve obaveze koje tako već dugo sede na našoj listi obaveza, koje se odlažu i čekaju nešto, su zapravo obećanja koja smo dali nekome ili sebi. A negativni osećaji koje imamo su samo posledica toga da nismo ispunili to dato obećanje. I šta sada možemo uraditi?

1. Nemojte obećavati

Jednom rečju, recite NE. Povucite svoje granice, ovo mogu, staje u moje vreme, a ovo već ne. Postavite svoje prioritete. Primer, neću raditi prekovremeno, nego ću otići u teretanu koju već godinu dana odlažem. U nedelju neću kuvati, nego dan posvećujem porodici i meni dragim ljudima. Neću raditi dva posla, nego ću više spavati da budem odmornija i družiću se više sa prijateljima. Da, znam, ove odluke nije lako doneti. Pogotovo štoo živimo u okruženju gde često čujemo da treba i možemo raditi više stvari odjednom. A malo je priče o tome do čega to zapravo dovodi. Želimo odgovarati svima, a onda na kraju nismo dobri nama samima…

2. Uradite ono što ste obećali

Okej, čekaj, zar nije suština da ni do sada nisam mogla da ih ispunim, pa odakle sada ovaj pasus? Zapravo često imam utisak da precunjejume ili podcenjujemo sebe, svoje resurse. Pa odlažemo stvari jer ma stići ću ja. A onda u poslednjem trenutku vidimo da smo ipak ranije trebali da krenemo. Trenirajte sebe. Uradite male stvari sa uspehom, i slavite taj uspeh. Ti uspesi će Vam graditi prirodno samopouzdanje, i bićete na taj nači spremni i za krupnije zalogaje.

3. Komunikacija

Ako nešto vidim da neću uspeti da uradim u roku koji je dogovoren, najmanje što mogu da uradim je da tražim još vremena, i da modifikujem obećanje, zar ne? Sa ovim zapravo pokazujemo poštovanje prema sebi i drugoj osobi. Radili smo, ali ipak nam treba više vremena. Da, imamo dogovoren susret, ali se nešto desilo i zbog toga ga odlažem za drugi put. Ali ne odlažem do poslednjeg minuta, i trenutka da javim da ga odlažem. Svako planira svoje vreme, i da je znao da nema sastanka to vreme bi mogao da posveti drugim stvarima. Budimo fer i korektni prema jedni drugima.

Sve tri metode su sjajne za one koji su skloni odlaganju obaveza. Krenite da ih koristite i korak po korak pratite kako se sada osećate, i kako se vaša navika odlaganja menja. 🙂

S ljubavlju,
Nora

SNAD

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Advertisements

Prvih 10 minuta su najbitniji!

cup-2123710_960_720Nije svejedno na koji način provodite prvih 10 minuta na početku svog radnog dana. Pitate se zašto? Prvih 10 minuta značajno utiču na to koliko ćemo uspešan dan imati, i koliko stvari ćemo uspeti da uradimo sa uspehom. Dobar razlog, zar ne? Najčešće, prva aktivnost na početku dana je da se uključi računar, proveravaju mailovi, društvene mreže, da slučajno ne propustimo neku bitnu informaciju. Znate li koliko stvari se zna izdešavati na društvenim mrežama dok mi spavamo?? 🙂 Šalim se ja malo, da li to radite? Nismo skoro ni oči otvorili, a pametni telefoni već u rukama i proveravamo poruke. Ono što je problem u ovome jeste da nam na početku dana odmah u fokus ulaze drugi ljudi. Fokus nam je ko je šta objavio, a ne ono što nas čeka toga dana. A dan bude mnogo efikasniji ako ga započnemo sa planiranjem.

Šta učiniti? Ujutru kada sednete za svoj sto, pre nego što uključite računar, postavite sebi sledeća pitanja:

Kada se ovaj dan završi, kako želim da se osećam? Zbog čega ću se osećati zadovoljno? Šta želim danas da postignem?

Ako postavite sebi ova pitanja, sa lakoćom ćete videti koje stvari su Vam bitne i važne za taj dan. Šta je to što treba da bude urađeno danas, a šta eventualno može da sačeka. Kada pišete listu vaših obaveza, podelite ih na manje zadatke i obaveze.

Recimo. Treba da napravim prezentaciju. Umesto da to zapišete, napišite da treba da skupite materijale, slike, da napravite slajdove. Istraživanja su naime pokazala da što smo specifičniji u postavljanju obaveza, i što ih više rasčlanimo na manje delove, mnogo je veća verovatnoća da ćemo ga postići, tj uraditi zadatak.
Probala sam, i stvarno deluje tako. 🙂 Još da ne pričam o tome koliko je dobar osećaj kada svaki delić zadatka mogu posebno da štikliram. 🙂 Obavljeno, šta je dalje? 🙂 Savršeno ❤

Sve obaveze, zadatke koje imate toga dana posložite ih na način koji zadatak je najzahtevniji. Koji zahteva najveću koncentraciju, naviše vremena. I gledajte da te zadatke uradite pre podne. A posle imate i vremena za zadatke koji ne zehtevaju toliko energije od Vas.

Ovo planiranje zaista oduzima samo 10 minuta, a sa druge strane značajno utiče na to koliko će naš dan biti uspešan. I sigurna sam da svako želi onaj osećaj na kraju dana: Da, danas sam uradila sve što mi je bilo bitno i važno. Dala sam sve od sebe. Bio je ovo uspešan dan. 🙂

Dakle? Da li ste isplanirali svoj dan? 🙂

Želim Vam uspešno planiranje i još uspešniji dan. 🙂

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n