Znam da bi to trebala da uradim, ali ipak ne mogu…

pexels-photo-307006.jpg“Znam da bi to trebala da uradim, ali ne mogu…”, rečenica koju često čujem u radu sa klijentima.. Šta je to što nas blokira da uradimo ono što sećamo da bi bilo dobro za nas, da bi nam služilo.. A onda ipak ne odradimo taj korak…

“Već sam odavno trebala da prekinem tu vezu.”
“Već odavno sam trebala da mu kažem svoje mišljenje.”
“Znam šta je naredni korak, ali ne mogu da ga napravim..”

Sve ove rečenice su vam možda poznate, i zaista postoji situacija kada tačno znamo šta je to što treba da uradimo, a onda potpuno drugačije odreagujemo. Šta može biti razlog tome? Odgovor nije komplikovan, štaviše, izuzetno je jednostavan: emocije.

Kada osvestite šta je naredni korak, šta je to što bi bilo najbolje za vas, onda je već pola posla odrađeno. To je poluuspeh. A da bi taj uspeh bio celovit, potrebne su i emocije. Napravićete taj korak kada i ono što želite da uradite i emocije budu u skladu. Odlučili ste, osećate tu snagu u sebi, motivaciju, i uradićete. Kada osećate da se nešto tu dešava, nešto vam ne da da to uradite, onda znajte da se tu radi o nekom osećaju, uverenju koji vas tu sputava.

Kako se stvaraju te blokade?

Reagujemo iz naših prošlih dešavanja u životu. Hajmo kroz primer. Imali ste 10 godina kada su vikali na vas jer ste umesto zelene majice obukli crvenu majicu. U toj situaciji ste se osećali sićušno, nebitno, niste znali kako da se odbranite, i ovog događaja se sećate dan danas. Možda ga se i ne sećate ali su ti osećaji ostali duboko u vama. Možda zbog ovog događaja danas imate manje samopouzdanja, osećate razočarenje, postiđenost.

Kasnije u toku života, ili još i dan danas, svaki put kada odete u prodavnicu da kupite majicu, nikada nećete ni pogledati majice koje su crvene boje, jer se u vašoj podsvesti istog momenta uključuju svi ti negativni osećaji koje ste imali kada ste sa 10 godina obukli crvenu majicu.

Znači, podsvest vam svaki put šalje signale, da ako ćete biti bezbedni, i da možete zaobići sve te negativne osećaje koje ste tada osetili. I zbog toga nećete birati boju koja vam se sviđa, nego boju koja je bezbedna.

Dakle, reagujemo iz prošlih događaja. Dokle? Sve dok ne otpustimo te emocije.

Moj primer je sličan. Kao mala sve mi je bilo crveno. Crvene cipelice, crvena majica, crvena jakna. Iako sam ja želela roze jaknu, roditelji su mi kupili crvenu.. To je dovelo do toga da kasnije godinama ništa crveno nisam imala u ormanu. Crvena me je podsećala na to da ništa ne može da bude kako ja želim, osećaj poraženosti, nezadovoljstva, često i besa i ljutnje. Prosto svaki put kada bi videla crveno nešto, uključivali bi se događaji i osećaji iz detinjstva. Ali kada sam videla zašto tako reagujem, otpustila sve te osećaje, sada baš i volim crvenu 🙂 Sve što je crveno, MOŽE 🙂

Dakle, ako za nešto znate da je dobro za vas, ali iz nekog razloga ne možete da to i uradite, predlog je da pogledate zašto je to tako. Koja uspomena vas za to vezuje, kakvi osećaji. Osvestite da to što se desilo sa 10 godina, nije ni dobro ni loše. I da možete pusiti taj događaj.
Svakako je preporuka da ako ne možete sami, ili vam je teško da spoznate, da pronađete pomoć.

A ako se odlučite da vam pomoć budem ja, biće mi drago da vam u tom procesu sa ThetaHealingom pomognem. ❤

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Advertisements

Ne mogu da se opustim…

pexels-photo-196666.jpg“Ne mogu da se opustim i odmorim, jer čim sednem krene osećaj griže savesti, i osećaj da bi sada mogla i nešto korisnije da radim…” Ako vam je prethodna rečenica poznata, onda je ovo tekst za vas… Kako možete sebi pomoći u ovoj situaciji?

1. Kada bi se opustili, primetite u kojim ste osećajima. Pokušajte da u toj situaciji pogledate sebe kao da gledate nekoga sa strane. Pogledajte, i osetite gde se taj osećaj javlja? U kom delu svog tela ga osećate? Kakve misli imate tada u glavi? Da li je osećaj uvek istog intenziteta, ili je na početku mali, pa se povećava? Svakako ako se već ne možete opustiti, za početak obratite pažnju na ove stvari. Razlog više tome je to da je ovo polazna tačka da to možete da promenite.

2. U narednom koraku pogledajte šta će se desiti ako poslušate taj osećaj, i umesto da se opustite i odmorite nastavite da radite. Da li ćete pre spremiti ručak? Uraditi neki posao za koji imate rok? Ili mislite da ćete na taj način uspeti da uradite više stvari u ovih 24 sata danas. 🙂 Ili mislite i uveravate sebe da ćete onda sutra u miru moći da odmarate? 🙂

Postavite sebi pitanje:
Da li zapravo radeći sa ovim osećajem postajete srećniji? Da li će se pre rešiti neke stvari ako umesto odmaranja birate rad?
Ako je vaš odgovor ne, onda možete da odmorite 🙂 Ovde naravno me pričamo o zadacima koje odlažete, i već ste trebali da ih uradite.. O tome pričamo drugi put 🙂

3. U narednom koraku hajde da pogledamo šta je to što dobijate time ako ipak odaberete da radite. Bivate frustrirani, prigovarate sebi kako nikada nemate vremena za odmor, kako sve vi morate da uradite… Da li bi se osećali srećno ako bi sa ovom emocijom radili? Ne? Onda možete da odmorite 🙂

Ako ipak odaberete da ćete nastaviti da radite, onda pogledajte šta vam taj izbor govori. Primeri:
– Nisam dovoljno vredna, pa treba da se dokažem.
– Kada radim osećam se bitnom i važnom.
– Ako stanem, sve staje oko mene.. Ništa ne može da se završi bez mene..

4. Ako stignete do ove tačke, zahvalite se na svim spoznajama, koje su vam pokazale zašto ne možete da se opustite. Ova tačka je izuzetno važna, jer sada znate sa čime treba da se pozabavite.

5. A sada pogledajte šta bi se desilo ako bi zanemarili osećaj griže savesti i priuštili sebi odmor. 🙂 Recimo ovako nešto:
– ponosna sam na sebe, jer sam odabrala odmor.
– videćete da svet neće stati ako se odmorite malo.
– da ćete nakon odmora sa više energije moći da radite ono što treba.

6. I za kraj, dozvolite sebi da ćete se odmoriti, opustiti bez negativnih emocija. Dozvolite sebi da osetite sreću u odmaranju. Da i vi zaslužujete da usporite i da se odmorite. 🙂

Život je previše kratak da bi pretrčali kroz njega. 🙂

A ako vam i dalje predstavlja izazov da bez griže savesti odmarajte, predlažem da poradimo zajedno na tome. ❤

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Da li se plašite razočarenja?

people-2588089_640.jpgKoliko god nam ovaj stah pomaže da budemo pažljiviji, da obratimo više pažnje na neke znakove, signale oko nas, ipak se negativno odražava na nas. Kako? Na dva načina.. Ili se previše zatvaramo u sebe, ili smo preterano otvoreni i nemamo svoje granice..

Ako ste svesni svog straha da vas razočaraju ili da se razočarate, pričate često na način: Želim da budem srećna, uspešna, ALI… U svakoj rečenici postoji onaj dodatak ALI… Ili je sa mnom neki problem, ja nisam dovoljno savršena. Svakako ću se razočarati. Ili su problem ljudi oko mene, jer SVI lažu, varaju, samo na sebe misle. Ako obratite pažnju kako na koji način koristite rečenice, možete da primetite da pričate tačno kao malo dete.. Kao malo dete ste doživeli to razočarenje, i to malo dete je prihvatilo da je ovo način na koji ceo svet funkcioniše. Prihvatilo je da je svet mesto gde se uvek i svkako razočaramo..

Ako ste u detinjstvu na nekin način razočarali roditelje, ili ste tako osećali da ste ih razočarali, onda je duboko u vama usađen obrazac upoređivanja sa drugima. Upoređivanje sa bratom, sestrom, sa drugarima iz razreda. Sigurna sam da vam je poznata situacija kada dolazite iz škole, saopštavate roditeljima koju ocenu ste dobili, a oni odmah pitaju i koju ocenu su drugi dobili. Kako ste se tada osećali? I da, zaista je uvek lako naći nešto u čemu su drugi uspešniji, bolji od nas. A to ne znači da mi nismo dovoljno dobri, da nemamo talente, da smo razočarenje…

I želim da vam postavim pitanje. Da li su to primećivali kod vas? U čemu ste sjajni, uspešni, šta radite sa najmanje napora, sa srećom, radošću? Znam da velika većina vas na ovo pitanje će odgovoriti sa ne… A pošto to nisu primetili, samo su primetili ono u čemu niste dobri, osećali ste da ste zaočarali roditelje, sebe, okruženje…

I šta radimo danas kao odrasli ljudi? Volimo nekoga i mislimo da će i on da nas isto tako voli. Pomažemo nekome i mislimo da će i ta osoba da nam pomogne. Strpljivi smo sa drugima, ali oni sa nama nisu… Zašto to sve radimo? Jer ne želimo da ih razočaramo, jer ne želimo sebe da razočaramo…
Naravno sada se pokreće pitanje, ali šta je sa onim što dajem drugima, meni se vraća? O tome smo već pisali, pa vam predlažem da bacite oko i na taj tekst da se ne ponavljamo.
Tekst možete pročitati OVDE.

I da.. Osećaj razočaranosti baš i nije prijatan osećaj, i naša podsvest će učiniti sve kako bi nas zaštitila od toga da se ponovo osećamo tako.. I zbog toga se zna desiti da ne uradimo stvari do kraja, ili ih uradimo iako već znamo da to nije za nas.. Zatvaramo se, zaboravljamo ko mi zaista jesmo.. Strah da budemo razočarani, ili da razočaramo je toliko jak da smo spremni nekada čak i da se odreknemoo stvari koje mi zaista želimo i života kakvog želimo..

Ali dobra vest je da to ne mora da bude tako. Da se MOŽEMO osloboditi tog straha. Jedan od načina jeste kroz ThetaHealing ❤ I ako ste spremni da poradimo na tome, tu sam za Vas. ❤

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Zašto ne mogu da vizualizujem?

Često mi kažu: Ali Nora ja ne mogu da vizualizujem, nije to za svakoga.. Hm… Zašto je to tako, da li je vizualizacija za svakoga? O tome poslušajte u sledećem video snimku:

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Kada je teret već previše težak…

nature-2569236_960_720.jpgJoš u detinjstvu smo naučili da postoje stvari koje mi treba da uradimo, stvari za koje smo mi odgovorni. Naučili smo da ako igračke ostavimo po celoj sobi, i ne skupimo ih nakon igranja, onda će roditelji da nam to jasno daju do znanja da to nismo uradili, a možda će čak i vikati. I još kao deca smo naučili da ako smo nešto započeli, to je naša odgovornost i treba da je uradimo do kraja. Kako vreme prolazi primećujemo sve više stvari za koje smo mi odogovorni. Roditelji nam više ne sklanjaju stvari nakon pranja, ne prate nas u školu, ne vode nas do drugara.. U tinedžerskim danima shvatimo koliko stvari je još ispred nas, koliko odluka treba da donesemo vezane za našu budućnost. Shvatamo da ako donesemo jednu pogrešnu odluku, onda dolazimo na put koji nas ne vodi u pravcu koji mi želimo, i da ćemo možda i zalutati… Ni ne primećujemo, ali smo život uzeli u svoje ruke.. Preuzimamo odgovornost za svoj posao, privatni život, ponašanje, osećaje, i za sve ostalo…

Ono što je zamka ovde, je to da ako ne obratimo pažnju, za previše stvari ćemo preuzeti odgovornost, i zaista ćemo za SVE mi biti odgovorni. Nije baš najsrećnija situacija kada u roku od sat vremena imate pet telefonskih poziva, od partnera, mame, prijateljice, koleginice i svi nešto čekaju od vas, i čekaju da neki zadatak završite roku od odmah… Skačete sa jedne aktivnosti na drugu i zapravo ništa ne odradite onako kako bi mogli… A ako ne uradite najbolje, ili ne stignete to da uradite, dolazi nezadovoljstvo, bes, ne samo od tih ljudi, nego i iznustra. Da.. Vaše samopouzdanje se smanjuje, unutrašnji negativan glasić se pojačava…

Ne želim pogrešno da me shvatite. Preuzimanje odgovornosti je sjajna stvar. Pod broj jedan zato da ne padnete u ulogu žrtve. Ali ono što je zaista loše je to da ako konstantno sebe zanemarujete, preuzimate odgovornost i za one stvari koje ne bi trebali, koje nisu vaše, to dovodi do uloge žrtve.. Ako izbegavate konflikte, sav bes, nezadovoljstvo držite u sebi, i ako svima kažete da,to dovodi baš do te uloge.. A zapravo u svim tim situacijama bi mogli da kažete NE.

Hteli mi to da priznamo ili ne, živimo u vremenu kada svoju vrednost procenjujemo na osnovu toga koliko nam je pun raspored. Sve je manje vremena za čitanje, previše smo zauzeti da se družimo sa prijateljima, previše smo zauzeti da imamo hobi, i previše smo zauzeti da uživamo u divnim i magičnim trenucima svakoga dana. Ali zašto je vama potrebno mišljenje drugih ljudi? Zašto mišljenje druge osobe, bilo da je ono negativno ili pozitivno, stavljate na prvo mesto? Odgovor je jednostavan… Zato što to dozvoljavate da utiče na vas… Zato što niste zadovoljni sa sobom…

Nekada se treba zaustaviti. Kada već puno stvari imamo na sebi, puno preuzetih tereta, odgovornosti, mnogo je teže odraditi stvari na pravi način, i to dovodi do toga da smo sve češće umorni, neraspoloženi.. Usporite malo. Život nije trka na 100 metara. Život je maraton. Polako kako prolazimo kroz njega, treba da uživamo u pogledu, i u svemu onome što nam sadašnji trenutak donosi. Jer ja verujem da nismo ovde došli da radimo stvari umesto drugih, da budemo iscrpljeni, nezadovoljni. Došli smo da upoznamo sebe, i sve mogućnosti koje ova fizička stvarnost nama nudi.

I da, fokusirajte se na ono što vam je u ovom trenutku najbitnije. 🙂 Da, put do cilja koji želimo da ostvarimo možda traje duže, ali baš zbog toga uživajte i u ovom divnom putovanju. 🙂

S ljubavlju,
Nora

Oslobodite se svojih tereta uz pomoć ThetaHealing tremana, detalji klikom na sliku. ❤

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Dozvoljeno Vam je da padnete, da ustanete, i da pomognete drugima…

smete pastiToliko se plašimo od greške, da većna nas ukočeno stoji na jednom mestu, drži se za iluziju sigurnosti, i plašimo se da pustimo svoja ograničenja.. Po svaku cenu se trudimo da sve bude savršeno, idealni odgovorni, i ne dozvoljavamo sebi mogućnost da nekada skrenemo u slepu ulicu, da tu upoznamo svoje snage, veštine, sposobnosti, i da vidimo da i iz te ulice možemo da izađemo. Ali znajte da vam je dozvoljeno da padnete, dozvoljeno vam je da grešite, i dozvoljeno vam je da drugima pomognete da ustanu.

Nije greh doneti pogrešnu odluku ili pasti. Doneli ste tu odluku i došli ste na taj put jer ste tu imali nešto vredno. Da, tu vas je sačekao neki poklon, novo iskustvo, nova spoznaja, raspali ste se, sastavili ste se ponovo, ojačali ste – puno toga se može desiti. I to znate samo vi. Ko šta kaže, ili kako god to izgledalo sa strane, vi znate zašto vam je taj put služio, i znate da ga niste prošli bez razloga..

Jedina sigurna stvar u našem životu, jesu promene. I najbolja stvar koju možemo da uradimo jeste da prepoznamo u sebi tu sposobnost, snagu, veru, ljubav, hrabrost da kada nas život prisiljava na te promene da znamo da smo spremni na njih. Spremni smo da skočimo. Ako treba da skočimo u nepoznato, jer ako ne skočimo a svet oko nas se svakako ruši, ostajemo zarobljeni u tim ruševinama. A to svakako ne želimo. Ili?

Dozvoljeno vam je da padnete, jer ako ste pali, to znači da ste krenuli. Napravili ste korak, čak i onda ako taj korak nije ispao onakav kakvog ste ga zamišljali. Naredni korak neka onda bude drugačiji, sa drugim ljudima, u drugo vreme. Tamo gde osećate da trebate da budete, budite sigurni da tamo imate zadatak. Uvek, ali uvek će biti ljudi koji će sumnjati u vas, koji će govoriti da vi to ne možete. Pitanje je samo da li ćete ih poslušati, i ostati ležati, ili ćete ustati, obrisati prašinu sa svojih kolena i napraviti naredni korak.

I da znate da nećete proći bez pada. Uštedećete vremena sebi, ako to spoznate. Ali dobra vest je da ćete nakon svakog pada lakše ustati. Iskusniji, jači, hrabriji, odlučniji. Sa još jednim iskustvom iza sebe. I potpuno je u redu. Život je takav. Sa usponima i padovima.

Taj pad govori dosta o vama. A kako drugi reaguju na to, to govori o njima. Jer da, možete doj osobi olakšati ili otežati ustajanje nakon pada. Ali sigurna sam da znate kakav je to osećaj kada nakon pada se nađe neka ruka koja vam pomaže u tome da što pre ustanete.

Imajte hrabrosti da napravite korak. Imajte hrabrosti da stanete. Imajte hrabrosti da pitate. Imajte hrabrosti da tražite odgovore. Imajte hrabrosti da se menjate. Imajte hrabrosti da menjate. Imajte hrabrosti da radite stvari drugačije. Imajte hrabrosti da budete svoji. Imajte hrabrosti da se radujete. Imajte hrabrosti da se plašite. Imajte hrabrosti da se smejete. Imajte hrabrosti da plačete. Imajte hrabrosti da padnete. Imajte hrabrosti da ustanete. Imajte hrabrosti da budete srećni.

Imajte hrabrosti da ŽIVITE! ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Sloboda? Ljubav? – Da li može i jedno i drugo?

love-316640_1280.jpgDa li možemo biti slobodni u ljubavi? Ili se ljubav samo u toj slobodi može osetiti u potpunosti? U ovoj današnjoj temi se meša dosta toga.. U dosta odnosa dolazi do toga da zapostavljamo sebe, druga osoba postaje najbitnija – sve ovo u ime ljubavi. Kada smo zaljubljeni i kada volimo, da li apsolutno sve treba da uradimo za tu osobu? Da li sloboda isključuje ljubav, ili možemo imati i ljubav i slobodu?

Da bi o ovoj temi mogli da pričamo, prvo treba da definišemo dva pojma. Šta znači ljubav, i šta znači sloboda? “Loša” vest je ta da je ja neću definisati. Neću, jer svako ima svoju definiciju. Pitanje je samo da li znate šta vama znače ove reči? Šta za vas znači biti slobodan i kako to funkcioniše u svakodnevnom životu? A kada ste u partnerskom odnosu, da li možete da osetite tu slobodu pored partnera, ili postajete zavisni od partnera i on vam postaje prioritet?

Jer je suština zapravo u tome. Svakome sloboda znači nešto drugo. I ako se nađu dve osobe, kojima je identično bitna ta sloboda, i definišu je na isti ili približno sličan način, onda ni u ljubavi neće jedno drugo da sputavaju. Ali videla sam i drugu krajnost. Kada partneru sloboda znači nešto sasvim drugo, i drugoj strani ne dozvoljava puno toga, i uskraćuje joj taj osećaj slobode. I naša uverenja su često takva da ne možemo imati i partnera i divan odnos, i isto tako biti slobodni…

Ljubav je prava ako daje, a ne oduzima. Kada ne stavlja ograničenja, barikade, nego daje slobodu. Kada nas ne spušta, nego nas uzdiže. Ako krenemo od nas samih, ako volim sebe, prihvatam sebe, primećujem svoje vrednosti tada sam srećnija, radosnija, jača, snažnija. I kada to imam toliko u sebi, mogu da pružim i ljudima oko mene, i partneru.

Ljubav i sloboda po meni su samo dve strane iste medalje. Ako to još nismo osetili u odnosu, nismo još bili sa pravom osobom. Koliko je divno imati osobu pored nas koja u naš život unosi boje, koje do sada niko drugi nije učinio. Kada se osećamo sigurnima, svojima, kada u odnosu nismo zato što se to očekuje od nas, ili zato samo da bi nekoga imala.

I da.. to je jedan put do kojeg treba da stignemo. A dolazimo preko strahova, naših uverenja… I putujemo zajedno sa tom osobom na putevima na koja nikada ne bismo stigli sami. I prava osoba nam pomaže u tome da dođemo do tih puteva, da ih osvestimo, i ukazuje nam na to sa čime još treba da se suočimo da bi ljubav i sloboda mogli da idu zajedno. I da, mogu da idu zajedno. ❤

I od sveg srca Vam želim da to i osetite u svom životu. ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

 

Motivacija ponedeljkom :) Vežba za lakši početak nedelje. :)

U ovom blogu zapravo želim da podelim sa vama jednu vežbu koja meni pomaže da i zadatke koje ne volim baš toliko, uradim lakše i sa radošću. 🙂 Ova vežba se može raditi ne samo podeljkom, ali hajde da ovaj ponedeljak započnemo motivisani. 🙂 Uživajte u zadatku, i u komentaru čekam utiske 🙂 Uživajte 🙂

S ljubavlju,
Nora ❤

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Kada se jedno poglavlje završi…

20170906_122401.jpgSećam se sebe pre 9 godina kada sam prvi put kročila u tu zgradu.. Došla sam tu sa puno motivacije, inspiracije, želje, ciljeva, nadanja… Znala sam da je to nešto što želim, i velika mi je bila želja i motivacija da u tome i uspem. Sećam se tih letirića u stomaku, te sreće, tog osmeha na licu. Da, znala sam da na putu do tog cilja treba vreme, zalaganje, da ću se morati odreći nekih stvari, ali sve je to imalo smisla, jer je želja za tim ostvarenjem bila jako velika…

Kako je vreme prolazilo motivacija se gubila… Dolazili su padovi, ponovni usponi. Ali nisam odustajala.. Koliko god da je bilo teško želela sam to da isteram do kraja… Meni bliski ljudi su mi govorili da sam luda, da je bolje da odustanem, da samo sebi štetim ovim načinom života, ali ja ih nisam slušala… Još i sada mi odzvanjaju te reči u glavi: Nora, ti si najbitnija, a ne to.. Životne situacije su mi prvo na nežan način pokazivali da nisam na pravom putu, da sam zalutala, ali pošto nisam slušala te nežne znakove. Vremenom oni su postajali sve jači i sve su me više boleli… Boleli su, plakala sam, vrištala sam… Lomili me, lomili me, i na kraju sam se slomila… Odlučila sam da prekinem taj put. Koliko je ta odluka bila teška, ipak sam sama sebi prioritet, sama sebi bitna…

Ove nedelje se to putovanje od 9 godina konačno završilo… Ne onako kako sam ja želela, ali sam konačno stavila tačku na kraj toga puta… Ponovni ulazak u to zgradu mi je izazvao buru emocija.. Tuge, bola, radosti, smeha, suza, nostalgije.. Odjednom svi ti udarci, svaki bol, dobijaju najsjajnije boje.. Svaki delić tog puta ponovo živi, ponovo ih proživljavam.. Odjednom se pojavljuje i bes, zašto to nisam odradila do kraja? Zašto sam odustala? Da li ovo sada doživljavam kao neuspeh??

I samo se nasmešim.. Da Nora.. Naučili su te da sve što započneš treba i da zavšiš. Da ako ne završiš postaješ neozbiljna, nebitna, nevažna. Da ne smeš sebi dozvoliti neuspeh.. Da će te ogovarati, da će pričati o tome, da će te povrediti.. I onda mi prolazi kroz glavu, koliko mi je samo ovo poglavlje u životu punoga donelo. Pomogao mi je da krenem da upoznajem sebe. Da sva ova uverenja menjam kod sebe. Da pokažem sebi da je u redu prekinuti rad na nekom cilju ako to više ne želimo, ako se u tome ne osećamo dobro. Da je u redu postaviti novi cilj. Koliko godina da imamo, koliko god vremena da je uloženo u to nešto, sada možemo da biramo drugi put.. Da je u redu početi iz početka. Da je u redu grešiti, i da te greške nisu strašne. 🙂 Štaviše, sada bar znam šta je to što ne želim.. Imam jednoo veliko iskustvu, nekoliko jako dobrih lekcija. U redu je zatvoriti jedno poglavlje u životu i početi nešto novo, sveže. Jer sve dok sam u starom poglavlju i sve dok to poglavlje čitam, nemam prostora za novo. Nemam prostora da kreiram poglavlje u kojem ću uživati..

I da.. Doneti jednu ovakvu odluku nije lako… Ipak je u sve to uloženo i vremena, i energije, i svega… Da, nije laka odluka, ali je HRABRA odluka. ❤ ❤ Hrabrost je sebe staviti na prvo mesto. ❤ I pored svih lekcija koje sam u ovih 9 godina dobila u ovom poglavlju, ovo je lekcija sa kojom sam napustila tu zgradu. ❤ Ovo je bilo jedno od onih poglavlja koje vas obeleži za ceo život. I poglavlje kada znate da više nikada nećete biti isti. ❤ I ogromna zahvalnost za njega. ❤ Sada otvaram novo sveže poglavlje. ❤ Spremna sam na nove avanture. ❤

Želim Vam da i Vi budete HRABRI i da sebe stavite na prvo mesto ❤
Ja Vas u tome podržavam! ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n