Ti nisi normalna! – uvreda ili priznanje?

pencils-806604_960_720.jpgMožda ste do sada svaki put kada bi vam neko rekao “Ti nisi normalna”, osetili to kao uvredu, pobesneli ste. Kako on ili ona može tako nešto da mi kaže? Šta on ili ona misli?? Možda ste se pak povukli, osećali ste se loše, manji kao od makovog zrna. Posebno ako je to bilo od osobe koja vam je draga, koja vam je bitna u životu.

Ali šta ako ovo zapravo nije uvreda nego priznanje? Šta bi bilo kada bi gledali na to kao sjajnu stvar? Na šta mislim?
“Normalni” su najčešće oni koje se stapaju sa većinom. Koji su prosečni, koji slede druge, koji ne smeju da pokažu ko su oni zasita, da ne bi slučajno bili na meti drugih ljudi, da slučajno ne komentarišu drugo. “Normalno” je da imamo iste stavove kao naši roditelji, kada živimo život kako partner to od nas očekuje, kako društvo od nas to očekuje, jer onda nema nikakvih problema sa nama. Dobro smo dete. To nije bitno da li se mi osećamo dobro u tome, ili unutar sebe vrištimo, i znamo da možemo mnogo više, da život može da bude divan i sjajan. Većina ljudi je nesrećna baš iz tog razloga, jer misli da se stari obrasci trebaju slediti, da nemaju prava na drugačiji život. Strah ih je da preispitaju svoja uverenja, svoje navike, i zato rade stvari u kojima se ne osećaju dobro. To im je poznat teren, barem su “normalni”.

Sa druge strane, ako želite nešto drugo, želite više od života, onda je vreme da priznate sebi da ka tome vodi put: Dozvoljavam sebi da budem drugačija od okruženja. To ne znači da osuđujete svoje okruženje, da im zamerate, prigovarate zašto oni ipak biraju taj put. To samo znači da vi birate da budete ono ko zaista jeste, a drugima puštate takođe da odaberu šta žele za sebe.

Porodica, prijatelji jaaaako NE žele da se vi razlikujete od njih. Ali to sve nije bitno. Ne zato što sa time vi želite da ih povredite, ne zato što vam oni nisu bitni i važni, jednostavno imate pravo da budete svoji, da sijate, da sanjate, da maštate. Ovo će možda biti potpuno novo za vas, ako su do sada svi bili bitniji i važniji od vas samih. Ali, da li oni znaju šta je najbolje za Vas? NE. Znaju samo ono što je najbolje za njih, i misle da je to najbolje i za vas. Ali šta ako to nije dobro za vas?

Niste “normalni”? Dobro došli u klub 🙂 I budite zahvalni sebi zbog toga! 🙂

Dakle kada vam kažu da niste normanli, da to niko normalan ne radi, itd, onda im se zahvalite na priznanju, i radujte se, štaviše budite zahvalni sebi, jer to znači da spadate u tu kategoriju ljudi koji dozvoljavaju sebi da budu svoji, umesto da se prilagođavaju većini i na taj način sebe izgube.

A ako vas svi smatraju “normalnim”, pogledajte da li ste ono ko zaista jeste, ili se trudite da svima udovoljite, da svima odgovarate, da idete putem kojim drugi smatraju da trebate ići. Proverite 🙂

Ko ste vi?

Vi ste JEDINSTVENI, neponovljivi, magični i sjajni. Imate divne talente, sposobnosti. Radite stvari kao niko drugi na ovom svetu. Budite svoji. Da li to dozvoljavate sebi?

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Priča iz moje duše – svaki dan pročitajte!

happy-2220481_960_720.jpgŠta bi bilo kada bi putovali? Zamislite jedan voz koji može da vas odveze gde god vi to poželite. Možete sa sobom poneti samo stvari koje su vama jako bitne i važne. Maksimum pet stvari možete poneti. Šta bi to bilo? Dobro razmislite šta ćete poneti sa sobom, jer se više ne možete vratiti na polaznu stanicu.

Znači, spakovali ste pet najbitnijih stvari koje nosite sa sobom. Odabrali ste destinaciju gde želite da stigete. Još jednom ponavljam, možete otići gde god poželite. 🙂 Na more, u planine, u pustinju, bilo koji grad. Možete plivati sa delfinima, piti najbolje koktele sa prijateljima. Odluka je vaša. 🙂 Odlučili ste? Okej.

Ušli ste u voz sa pet najbitnijih stvari koje nosite sa sobom, zauzeli ste svoje mesto, i čekate da stignete na destinaciju. Da bi stigli do te destinacije, treba da prođete dosta sela, gradova, možda i nekoliko država. Biće momenata kada ćete videti samo pustinju, a biće kada ćete biti okruženi sa velikim planinama. Biće stanica, gde ćete stati da se odmorite, a možda će biti i nekih grešaka, zbog kojih će se vreme dolaska na destinaciju malo produžiti. Ali vi znate gde idete, i potpuno ste sigurni da ćete tamo i stići.

Put je dugačak. Sada vidite jednu predivnu šumu. Razmišljate o tome, kakva divna blaga možda krije ova šuma. Malo je strašna, ali isto tako vam budi i radoznalost. U dugom momentu ste već u pustinji i u njoj vidite samo jedno usamljeno drvo. Drvo koje čeka da mu neko priđe i da ga zagrli.. Slike i pejzaži se stalno menjaju, i vi u svemo pronalazite nešto što je magično.

Međutim nekada je teško videti tu lepotu. Ne primećujete kako ptice plešu na nebu. Nekada ćete osetiti da se ovo putovanje baš odužilo, i da nikada već nećete stići na željenu destinaciju. Bićete umorni, nervozni, neraspoloženi.. Bože pa kada stižemo više?

Ovakav je život… Kada želimo da stignemo iz tačke A u tačku B, proći ćemoo brojne stanice. Stanice, koje će Vam pokazati stvari bez kojih ne možete da nastavite svoj put. Stanice, koje će vam pokazati i uveriti da na sebe uvek možete računati. Naučiće vas da verujete u sebe, da i u pustinji pronađete magične stvari, i da i tada nađete snagu za nastavak kada se nalazite u izazovnijim situacijama.

Nikada nemojte odustati. Imajte uvek na umu, da i vaš voz stiže na datu destinaciju, i da u toj destinaciji ponovo možete da birate gde želite dalje da idete. Vi to možete, vredni ste toga! Zašto? Zato što ste naučili da na stvari gledate iz srca, i da verujete i u one stvari koje trenutno nisu oku vidljive..

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n