Možda ste do sada svaki put kada bi vam neko rekao “Ti nisi normalna”, osetili to kao uvredu, pobesneli ste. Kako on ili ona može tako nešto da mi kaže? Šta on ili ona misli?? Možda ste se pak povukli, osećali ste se loše, manji kao od makovog zrna. Posebno ako je to bilo od osobe koja vam je draga, koja vam je bitna u životu.
Ali šta ako ovo zapravo nije uvreda nego priznanje? Šta bi bilo kada bi gledali na to kao sjajnu stvar? Na šta mislim?
“Normalni” su najčešće oni koje se stapaju sa većinom. Koji su prosečni, koji slede druge, koji ne smeju da pokažu ko su oni zasita, da ne bi slučajno bili na meti drugih ljudi, da slučajno ne komentarišu drugo. “Normalno” je da imamo iste stavove kao naši roditelji, kada živimo život kako partner to od nas očekuje, kako društvo od nas to očekuje, jer onda nema nikakvih problema sa nama. Dobro smo dete. To nije bitno da li se mi osećamo dobro u tome, ili unutar sebe vrištimo, i znamo da možemo mnogo više, da život može da bude divan i sjajan. Većina ljudi je nesrećna baš iz tog razloga, jer misli da se stari obrasci trebaju slediti, da nemaju prava na drugačiji život. Strah ih je da preispitaju svoja uverenja, svoje navike, i zato rade stvari u kojima se ne osećaju dobro. To im je poznat teren, barem su “normalni”.
Sa druge strane, ako želite nešto drugo, želite više od života, onda je vreme da priznate sebi da ka tome vodi put: Dozvoljavam sebi da budem drugačija od okruženja. To ne znači da osuđujete svoje okruženje, da im zamerate, prigovarate zašto oni ipak biraju taj put. To samo znači da vi birate da budete ono ko zaista jeste, a drugima puštate takođe da odaberu šta žele za sebe.
Porodica, prijatelji jaaaako NE žele da se vi razlikujete od njih. Ali to sve nije bitno. Ne zato što sa time vi želite da ih povredite, ne zato što vam oni nisu bitni i važni, jednostavno imate pravo da budete svoji, da sijate, da sanjate, da maštate. Ovo će možda biti potpuno novo za vas, ako su do sada svi bili bitniji i važniji od vas samih. Ali, da li oni znaju šta je najbolje za Vas? NE. Znaju samo ono što je najbolje za njih, i misle da je to najbolje i za vas. Ali šta ako to nije dobro za vas?
Niste “normalni”? Dobro došli u klub 🙂 I budite zahvalni sebi zbog toga! 🙂
Dakle kada vam kažu da niste normanli, da to niko normalan ne radi, itd, onda im se zahvalite na priznanju, i radujte se, štaviše budite zahvalni sebi, jer to znači da spadate u tu kategoriju ljudi koji dozvoljavaju sebi da budu svoji, umesto da se prilagođavaju većini i na taj način sebe izgube.
A ako vas svi smatraju “normalnim”, pogledajte da li ste ono ko zaista jeste, ili se trudite da svima udovoljite, da svima odgovarate, da idete putem kojim drugi smatraju da trebate ići. Proverite 🙂
Ko ste vi?
Vi ste JEDINSTVENI, neponovljivi, magični i sjajni. Imate divne talente, sposobnosti. Radite stvari kao niko drugi na ovom svetu. Budite svoji. Da li to dozvoljavate sebi?
S ljubavlju,
Nora
Šta bi bilo kada bi putovali? Zamislite jedan voz koji može da vas odveze gde god vi to poželite. Možete sa sobom poneti samo stvari koje su vama jako bitne i važne. Maksimum pet stvari možete poneti. Šta bi to bilo? Dobro razmislite šta ćete poneti sa sobom, jer se više ne možete vratiti na polaznu stanicu.