Ravnoteža između davanja i primanja – Kako se otvoriti za primanje?

Dok radimo ThetaHealing tretmane, često vidim kod klijenata, a ne samo kod njih, nego i u svom okruženju, da odnos između davanja i primanja nije isti. Ovo može imati brojne posledice ne samo u partnerskom odnosu, nego i u svim sverama života. Šta se krije u pozadini svega ovoga, i ako smo osvestili da davanje i primanje nije u balasnu, šta možemo da uradimo kako bi se otvorili ka primanju?

1. Volite Sebe

Nekako nam je lakše da dajemo. Dajemo najčešče jer tada osećamo da je kontrola u našim rukama. Osećamo se bitnima i važnima. Davati de dobro, jer kada dajemo sigurno će nas voleti. Ali ako previše dajemo, najčešće u korenu leži da ne volimo sebe. Ne volimo sebe i tražimo tu ljubav od drugih. A da bi tu ljubav dobili, mislimo da prvo treba nešto da damo. Dakle, ako volimo sebe, dajemo sebi mogućnost da se otvorimo i ka primanju, jer nećemo osećati da za tu ljubav treba nešto da uradimo, ili poklonimo.

2. Ostavite svoju prošlost tamo gde jeste

Dešavanja u našoj prošlosti u velikoj meri utiču i na našu sadašnjost. Recimo da smo bili povređeni, i ne želimo da nam se to ponovo desi, i zatvaramo se. Ako smo spremni da iz prošlosti izvučemo lekcije koje smo trebali da naučimo, iskoristimo te lekcije, spustimo zidove koje smo sagradili, otvaramo se lakše i ka primanju.

3. Upoznajte svoje strahove

Za primanje se često vezuje i strah. Strahovi nam samo daju do znanja da sa tim stvarima imamo posla. Od čega se plašite najviše? Možda je iza tog straha vaša najveća sposobnost, veština. A život vam daje priliku kroz situacije da prođete taj strah i da otkrijete tu svoju veštinu. Svaki strah možete zamisliti kao vrata koja vas odvajaju od sveta. Vrata koja su zaključana ne mogu da budu otvorena za primanje, zar ne? Udahnite duboko, pitajte strah zašto je on tu, i nakon toga otvorite vrata. Jedno po jedno.

4. Primetite promene i da ste se promenili

Ako pogledate sebe, primetite koliko ste se promenili poslednjih meseci, godina. Često imamo očekivanja prema nama samima. Imamo tu idealnu sliku kako bi trebali da izgledamo, da se ponašamo. I ako to još nije tako, onda smo besni, strogi prema sebi. Pitajte svoje prijatelje, bliske ljude, kako vas oni vide. Koje promene, napredak primećuju kod vas. Oni nas često mnogo bolje vide nego mi sami sebe. I naravno da vredi biti nežan i blag prema sebi. Već sada zaslužujete to primanje. 🙂

5. Traži

Traži i dobićeš. Da li vam je poznata rečenica? A isto tako verujem da ste već imali situaciju kada ste mislili da nećete nešto dobiti, tražili ste, i nekim čudom to i dobili. Ništa ne gubite ako pitate. Jer ako ne znaju šta je to što želite, kako da vam to i daju? Zar ne? 🙂

Verujte u to da otvaranje ka primanju, nije nešto strašno što po svaki cenu treba da zaobiđemo. Možda osećamo da je rizično, ali pogledajte zašto to tako osećate. ❤

Koja još uverenja, osećaje imate kada je reč o primanju. ❤
A ako ste spremni da zajedno poradimo na tome, zakažite svoj ThetaHealing tretman još danas. ❤

S ljubavlju,
Nora

Šta mogu da uradim kako bi izbegla zamku očekivanja?

Očekivanja su zamke koje često ni ne primetimo, a kada ih primetimo, bežimo od njih glavom bez obzira. Svakako se vredi pozabaviti i pogledati kada imamo mi očekivanja u odnosu na druge ljude, i osvestiti kada su ta očekivanja usmerena ka nama. I šta uraditi ili ne uraditi u tim momentima?

Kada ja imam očekivanja

Očekivanja potiču iz nekog uverenja kako nešto treba da bude, ili kako treba da se desi. I često je to samo naša perspektiva. Ovo ćete najbolje osetiti kroz jedan primer. Recimo majka se žali na sina kako on uopšte ne brine o svojim roditeljima. Majka kaže da oni to nisu zaslužili, i zbog toga joj je jako teško i pati. Ne može da prihvati situaciju, i boli je to kako se sin ponaša.

Primetite da je u ovoj situaciji bol koji osećamo zapravo reakcija na ponašanje druge osobe. I ovakve situacije bole, jer mi imamo sliku u glavi šta bi ta druga strana trebala, ili ne bi trebala da uradi. Nismo prihvatili njegove postupke, da je to njegov život, njegove odluke. Sa druge strane često ni ne primetimo ljubav druge osobe, jer nas ne voli na način kako mi mislimo da treba da nas voli. Ljubav se ne može očekivati, niti silom dobiti. Ljubav možete prihvatiti, i primetiti kako je druga osoba pruža i daje.

Ako sam u tom dopuštanju, i pustim očekivanja o tome kako druga strana da me voli, šta da radi, šta da ne radi, neću se razočarati i neću osetiti bol. Dakle prvo budite sa sobom u tom dopuštanju, i dajte drugima slobodu, da vas vole onako kako on zna, ili želi.

Znamo da ono što druga strana uradi, to je do nje. A ono što ja osetim, to je moje. I sa prvim delom nemam posao, samo sa onim što ja osetim. Očekivanja nas vezuju, želimo da vežemo drugu osobu za sebe, želimo da je primoramo da nas voli, a to složićemo se niko ne voli. Ako pustimo ova očekivanja, puštamo i ovaj energetski konopac koji nas je vezao i druga strana će krenuti ka nama. Ako mu dopustim da da me voli ili da me ne voli kako on hoće, zapravo samu sebe oslobađam. I ova unutrašnja sloboda svaki put dovede do toga da se osećamo bolje.

Kada su očekivanja usmerena ka meni

Mnogi od nas osetimo ta očekivanja koja su usmerena ka nama, bilo da su to izgovorena očekivanja, ili ona koja nisu. Najčešća reakcija je otpor. Borimo se protiv tih očekivanja, iz inata nećemo da ih ispunimo, ne znajući da i sa ovim dajemo energiju onima koji su ova očekivanja usmerili ka nama, i dodatnu potvrdu. Postoji jedna druga opcija, koja možda bolje funkcioniše.

Puštam drugoj osobi da ima očekivanja prema meni, i znam da su ovo njegova očekivanja i nije do mene. Jednostavno ih neću prihvatiti kao svoja. Neću da im se opirem, ali neću ni da ih prihvatim. Ne osećam da bi trebala da ispunjavam očekivanja drugih, da bi im odgovarala, ili bila bolja. Očekivanja nam dolaze sa raznih strana. Partnera, porodice, prijatelja… Svi imamo slobodu, slobodnu volju da uradimo ono što smatramo da je najbolje za nas. U toj slobodi je i to da, ako ja tako odlučim, ispuniću očekivanja, ali ne zato što to recimo partner očekuje, nego zato što sam ja tako odlučila da je to dobro za mene.

Dakle, kada se nađete u situaciji da imaju očekivanja prema vama, osvestite da imate izbor. Imate izbor da li ćete to očekivanje pustiti ili otpustiti. Puštanjem očekivanja puštamo i one osećaje: treba to da uradim, moram to da uradim, ne smem to da uradim.. Kao beskonačna bića sve možemo da uradimo. Pitanje je šta biramo. Pa šta ćete Vi odabrati?

S ljubavlju,
Nora