Kada krenemo na ovo putovanje gde želimo bolje da upoznamo sebe, često se desi da nas okruženje ne podržava. Da im se ne sviđa što ne želimo da pratimo stare obrasce, što više nismo isti. Nismo onakvi kakvi smo bili 20, 30, 40, 50 godina unazad. I razumem ih.
U ovom blogu ću podeliti sa vama pismo koje je nastalo pre par godina, kada sam kretala na ovom putu. Ali aktuelno je i danas. I verujem da će nekome služiti. Pisanje je za mene sjajna stvar. Sjajna vežba može i vama biti ako napište pismo svojim najmilijima. ❤ Ne morate im poslati pismo, niti pročitati, ali ćete se vi osećati bolje kada sve što osećate, napišete na papir. ❤ Probajte. ❤ A u nastavku moje pismo. ❤
Dragi Moji!
U poslednje vreme se možda drugačije ponašam u odnosu na to kako sam se ponašala pre. Možda sam vam čudna, i ne razumete me.. Kažete mi da sam se promenila. Da, to je zaista tako. A razlog tome je da se za razliku od prethodnih godina više ne plašim promena. Ne plašim se toga da se ja menjam, niti toga da se moj život promeni. Ono što trenutno osećate je samo odraz slike koju imate u svojim glavama ko sam ja, a ja se više ne uklapam u tu sliku…
Mislite da me poznajete, ali to je samo iluzija, jer ni ja ne poznajem sebe u potpunosti. Juče sam bila neko, a danas sam vec druga osoba. Dopuštam sebi da svaki dan rastem, naučim nešto novo, da se razvijam. Ko sam ja, to jo je često i za mene zagonetka, ali se sa radošcu i radoznalošcu želim da pokušam da rešim tu zagonetku. I uživam u tome da upoznajem sebe svakim danom malo više.
Da, drugačije funkcionišem već danas. Pre sam se zaključavala u osećaj kajanja, krivice, u svoje strahove, u očekivanja, u stvari koje sam mislila da su nemogući, u osuđivanja od strane drugih ljudi, u kontrolu, gde se nisam mogla snaći i nisam ni znala kako zapravo živeti. Tragajući za sobom, našla sam ključ svoje tamnice u kojoj sam se godinama držala, otključala sam sebi vrata, izašla sam napolje, i shvatila sam da svet uopšte nije takav kakvim sam ga videla u svojoj tamnici. U tamnici sam mislila da je svet strašno mesto, mesto gde uvek ima puno problema koje treba da rešavam, i da tome nema kraja. A sada vidim prilike, slobodu i priliku da ja uzmem stvari u svoje ruke.
Znam, pokušacete da me ulovite u zamci očekivanja, osuđivanja, kontolisanja, kako bi me vratili tamo gde sam bila. I znam da mi želite dobro, ali samo ja mogu da znam šta je to što je najbolje za mene. Mislite da je put kojim sam krenula loš, i možda je stvarno sve ovo sa vašeg stanovišta loše, ali ja sada osećam da sam zaista počela da živim. I da, ova dva sveta, vaš svet – koji je bio i moj svet, i moj svet, verujem da ima puno razlike. Zato su i moje reakcije postupci često intuitivni, intenziviniji, ali u svakom trenutku su u potpunosti moji.
I znajte da ako se ne ponašam onako kako bi vi voleli, to nije do vas. Nemojte od mene očekivati da budem takva kakvu me vi želite videti. To bi značilo kao da želite da mi vežete noge ili ruke. Nemojte na sebe preuzimati moje stahove, osećaj krivice, bes, upravljanje, čak ni onda kada se to pojavi u meni, jer znajte da se uverenja i obrasci koji su toliko dugo bili iza velikih zidova, kadkad još uvek pojave.
Samo mi dozvolite a budem ono ko zaista jesam. Isto tako kako ja to vama puštam. Čak i tada kada vidim koje stvari vas motivišu, zašto radite to što vam ne prija, neću vam reći kada, kako, sa kim da pijete kafu, i šta bi trebalo da radite. Nisam ni ja savršena, i mislim da baš to savršeno kod mene. Biti sjajna u svojoj nesavršenosti. I svako od vas je na svoj poseban način savršen.
Ja poštujem da je to vaš život i da su to vaše odluke. I to je sve to tražim i od vas. Budite tišina i istovremeno glas u tišini. Budite ruka koja je spremna da da, i da primi. Budite pitanje i odgovor. Budite vazduh bez čega ne mogu da dišem. I budite nebo bez čega ne bi mogla ni da letim.
S ljubavlju,
Nora
Tačno pre godina sam objavila svoju prvu objavu na blogu 🙂 Moram vam priznati da su u tom momentu emocije bile dosta pomešane u meni. Pred sreće, radosti, uzbuđenja zbog novog početka novih avantura, isto tako je bio prisutan i strah, nesigurnost, težina. Ali evo nas. 🙂 Danas slavimo prvi rođendan bloga i iskreno verujem da je ovo samo prvi rođendan u nizu. 🙂