Granice postoje samo u našim glavama

22222222222222.jpgSvaki put je zanimljiv doživljaj kada osećamo da smo došli do naših granica, da ne možemo dalje, već bi možda čak i odustali jer mislimo da nema dalje, i svaki put se pokaže da može. Kao da nam u svakoj od tih situacija život pokazuje da su granice zapravo samo u našim glavama.

Ima kada se naše fizičko telo umori i potreban mu je odmor. To je tako, i tada mu je potrebno dati odmor, mir, hranu, energiju, i sve što mu je potrebno. Sa druge strane naše biće funkcioniše drugačije. Kada osetimo granice, onda su one samo one naše unutrašnje granice, granice koje smo mi sebi postavili.

Koliko puta sam samo doživela ovo. Mogla sam da se slomim da propadnem, odustanem, ali nisam. Odnosno jesam. Jesam jer sam se suočavaa sa mojim najvećim strahovima koji su stajali na granici i nisu mi dozvoljavali da idem dalje. I došla sam do njih, i ostalo mi je samo da se suočim sa njima. I super je što sam došla do granica, jer da nisam, ne bi ni osvestila i videla sve te strahove, uverenja koja su bila tu. A ako ih ne vidim i ne znam o njihovom postojanju, kako mogu da ih otpustim? Ako ne dođem do mojih granica nemam priliku da drugačije reagujem nego što sam činila pre. Da se menjam, da rastem, da se razvijam. Da kreiram i biram nešto drugo.

I uvek ima dalje. I možemo proći dalje i od tih granica koje smo mi postavili. I to možete učiniti ako poznajete dovoljno sebe, osećate tu veliku snagu koju imate u sebi. I kada jednom pređete preko tih granica, strahova, naredni put kada vam se nađu na putu, možda se više nećete ni iznenaditi, ili ćete se samo iznenaditi koliko ste vi drugačije reagovali u identičnoj ili sličnoj situaciji. 🙂 Kada jednom pogledate u oči svoj najveći strah i prevaziđete ga, vi ste ojačali. I svaki naredni put će biti mnogo lakše da ga pustite, bez da vas on sputava i ograničava. I da, biće ovih testova. Da se uverite koliko ste sada već jaki i koliko ste napredovali.

Dakle, ako smo mi ti koji smo postavili granice u našim glavama, mi možemo da ih i sklonimo. 🙂 Priđite toj granici, pogledajte zašto ste je tu stavili, suočite se sa tim stvarima, i oslobodite se. 🙂

Jer Vi to možete i zaslužujete. 🙂

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Iskoristite energiju punog meseca – Besplatna radionica + meditacija – decembar 2017.

PUN mesec decembar NAJAVA.jpg
Dragi Svi 🙂

03.12.2017. u 16:45 je pun mesec. 🙂 Većina vas već zna koliko volim da iskoristim ovu energiju, i koliko uživam u meditacijama, otpuštanjima u to vreme. I zato ponovo organizujem BESPLATNU radionicu i vođenu meditaciju za Sve vas. 🙂

Radionica i meditacija će biti u ponedeljak: 04.12.2017. u 20h. 🙂

Radionica će biti održana u jednoj FaceBook grupi za koju će imati pristup samo učesnici.
Sve što treba da učinite je da se prijavite preko maila: kalapati.nora@gmail.com a ja vam šaljem link grupe. 🙂

Koja će biti tema radionice? 🙂 To ostaje kao iznenađenje. 🙂 Ali sam sigurna da ŽELITE da budete sa nama. 🙂 Prijavite se već sada, i zauzmite svoje mesto. 🙂

Vidimo se 04.12. u 20h 🙂

S ljubavlju,
Nora

Recite DA životu!

da.jpgKoliko verujete u to da u životnim situacijama imate izbora? Ako verujete da imate izbora, koliko osećate to da možete birati samo jednu stvar? Da je nemoguće odabrati više toga? I da ako birate nešto, treba da se odreknete svega ostalog? Šta za vas znači reći DA životu?

Mnogi često osećaju da nemaju izbor. Da su okolnosti te koje formiraju naš život, i da je život nešto što nam se samo dešava. Kao da mi ništa ne možemo da uradimo. Ali čak i u ovim situacijama imamo mogućnost da biramo. Uvek i u svakom trenutku. I ovaj izbor je nekad samo način kako ćemo odreagovati u datoj situaciji, ili kako ćemo reagovati na te okolnosti.

Hajde da kažemo da su okolnosti date (mada ako uđemo malo dublje, zapravo i te okolnosti mi kreiramo, ali u to sada ne želim da ulazim). Ono što samo od nas zavisi jeste da li ćemo na te okolnosti da gledamo kao na blagoslove ili na najveće neprijatelje. Od nas zavisi da li ćemo u njima videti dobre stvari, prilike i mogučnosti, ili ćemo odustati i odabrati patnju.

Kada kažemo da želimo promenu, koliko to zaista mislimo ozbiljno. Jer se često dešava da kažemo, da želim promenu, ali želimo da se desi na tačno odeređen način. Kada, kako na koji način, tačan scenario imamo. Sve želimo da kontrolišemo i usmeravamo. Često zapravo vidim da zapravo te osobe ni ne žele promenu… One prava prilike se propuštaju. Predaju se pre nego što su i krenuli, ako nešto ne krene u željenom pravcu, vraćaju se na polaznu tačku.

I da, prvo pitanje je: Da li ZAISTA želite promenu? I u redu je ako je vaš odgovor na ovo pitanje ne. A ako je odgovor DA, onda je potrebno da budete spremni da izađete iz starih obrazaca, da se otvorite ka svetu i prilikama. Jer možda Bog, Stvoritelj, Univerzum (ili kako god to zovete) ima jedan drugačiji put za nas, druge tehnike, načine, mogućnosti, koje mi ni ne možemo da zamislimo.

Kada kažemo DA životu, tada zaista biramo velike stvari. Često ne biramo te velike stvari jer ne verujemo da se i oni naši najluđi snovi mogu ostvariti. I zato se zadovoljavamo sa sitnicama.

Ali znate kada ova stvar postane zanimljiva? Kada Bog, Stvoritelj, Univerzum, želi da nam pošalje velike stvari. A mi nemamo hrabrosti da ih odaberemo, i zbog toga nam ne dolaze ni one male stvari koje smo birali. Ili ne dolaze na način kako bi mi voleli. Naravno da ne, jer je nama namenjeno neštoo veće.

Šta za Vas znači reći DA životu? Šta je to što ako se desi danas skakali bi od radosti? Šta je to za šta ste spremni da uđete u duboku vodu iako ne znate da plivate i plašite se vode? Da li osećate u sebi tu vatru, taj žar, koji ako bi iskoristili danas, obasjali bi ceo svet?

Imajte hrabrosti sanjati velike snove, i verovati u svoje snove, ciljeve. Imajte hrabrosti suočavati se sa izazovima koji se nađu na tom putu. Imajte hrabrosti birati i prihvatiti velike stvari u svom životu. Budite ono ko vi zaista jeste. Znajte da uvek imate izbor bez da se odričete nečega. I da. Recite jedno veliko DA životu.

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Koji je jedan od naših najvećih strahova?

222222222222.jpgDa li ste već sanjali da glumite u nekoj predstavi, i na sceni se pojavljujete goli? Ili da idete na ulici i odjednom shvatite da nemate garderobu na sebi? I naravno sve ovo se dešava tako da vas i drugi vide. Svi vas gledaju. I u tom momentu pomišljate: Zemljo otvori se..

Jedan od naših najvećih strahova je taj da pogrešimo, ne uspemo, i to sve pred drugim ljudima. Da li ste u životu imali već situaciju gde ste poželeli da vas istog trenutka proguta zemlja? Većina nas jeste, možda čak već u detinjstvu ili kasnije. Bes, nemoć, razočaranost, sramota se mešaju jedni sa drugima, iznad vas na nebu su se okupili crni oblaci i uviđate da iz ovoga ne možete pobeći.

Ako u toj situaciji niste bili goli, ali ste se osećali kao da jeste. Osećali ste da nemate zaštitu. Ne znate ništa da sakrijete, i ne možete se ni od čega sakriti. Nemate gde… Ali hajde da se zaustavimo na trenutak. Čujete šta se dešava? Vidite situaciju?

Krijemo se, sakrivamo se. Iza maski, zidova. I ako se slučajno otkrije da nismo savršeni, da smo ljudi od krvi i mesa, sa našim strahovima, osećajima, dobrim i manje dobrim osobinama, mislimo da će svet propasti. Ali ovo je momenat kada ste zaista svoji. Baš takvi kakvi jeste. I ako dozvoljavate sebi da budete ono ko jeste, dozvoljavate i drugima. Da, smete da pogrešite, da budete stvari. Ima jedna rečenica koja mi se sada vrti po glavi: Nemoj biti savršen, budi STVARAN. 🙂

Na žalost još uvek malo ljudi dozvoljavavaju sebi da budu stvarni. Da pokažu svoje emocije. Da zaista žive. Ono što danas neki zovu život je kao kada stojite na obali mora i kažete da plivate. Pa to je daleko od plivanja, jer vam nisu još ni noge mokre kako treba… I onda se pojavi jedan veliki talas koji vas pokvasi od glave do pete i vi pobegnete. Pobegnete i još ste besni na vodu, a ona vam je samo dala priliku da plivate, da imate novo iskustvo, da budete mokri, da ŽIVITE.

Ne, ne plašimo se mi od greške.. Plašimo se da pogledamo u oči osećajima koje imamo nakon greške. Ne znamo šta da radimo sa njima. Odnosno znamo, bežimo što brže možemo.. Samo što je svaka takva situacija prilika da upoznamo sebe još više. I da prihvatimo sebe takvima kakvi jesmo.

Istina je ta, da ako ne smemo da uđemo u vodu, nikada nećemo ni naučiti da plivamo. Možemo sve znati teoretski o plivanju, šta, kako. Ali u praksi mi ne znamo da plivamo. I danas već puno ljudi zna tajnu srećnog života. U teoriji. Ali koliko ljudi zaista ima hrabrosti to i da ŽIVI?

S ljubavlju,
Nora

Strahocvvviii4

20170921_111449

Da li da budem pozitivna po svaku cenu?

psoitive.jpgBudi srećna! Budi zahvalna! Gledajte stvari iz pozitivnog ugla! – sve ove stvari su dobre. Svaka od ovih rečenica ima i onu svoju pozitivnu stranu, ali u ovom blogu ću pažnju ipak posvetiti onoj drugoj ne tako lepoj strani.

Nije lepo biti besan, tužan, frustriran.. Ne samo da nije lepo, nego i ne smemo, jer svim stvarima treba gledati pozitivnu stranu, ako sam besna ne radim dovolno na sebi, nisam na dovoljnom velikom nivou svesti…………………………………

Hajde da se dogovorimo nešto. Da, imamo priliku i mogućnost da stvari gledamo iz drugog ugla, ali nije svejedno kako ćemo to učiniti!

Možemo da kažemo, ne nisam ja besna, ne, ne smem ja da se osećam loše.. Čak i ako ponavljam ove rečenice, taj osećaj je tu, nije otišao nigde i želi da obratim pažnju na njega.

Ima naravno načina da ne obraćamo pažnju na njega.. Čokolada, cigarete, aklohol, kupovina, rečenica: drugima je puno gore od mene…

Dakle, nije nam cilj da se ne bavimo sa tim osećajem, da ga potiskujemo i da ga trpamo pod tepih. Pojavio se jer želi nešto da nam poruči. Ako su se pojavili žele da nam daju do znanja da nepto nije u redu. I cipela vas žulja kada je mala, zar ne? Daje vam do znanja da nije dobra za vas, da vam treba veći broj. Tako i osećaj daje do znanja da vam ovako nije dobro, da treba nešto promeniti. Upozorava vas.

Možemo da ih guramo pod tepih, i možda ćemo kratkoročno da se oslobodimo od njih, ali dugoročno svakako to nije dobro. Puno bolesti ima za koren baš to. Da smo potiskivali bes, ljutnju, tugu, razočarenje, itd.

Zato naučite da obraćate pažnju na svoje osećaje i na znakove, upozorenja koje vam šalje. I u redu je biti besan, tužan, neraspoložen. I bolje da budete besni 2 minute, nego da to potiskujete u sebi 2 meseca, i posle se suočite sa nekim još većim izazovom.

Kako ćete otpustiti te osećaje, to je na vama. Šetajte, idite u teretanu, plešite. Ako je potrebno imajte jedan jastuk koji ćete udarati kada ste besni.

Da, naučili su nas da nije u redu pokazivati ove emocije i da trebamo da ih potiskujemo. Nisi više dete, nemoj da se ponašaš detinjasto…
Time što pokazujemo svoje emocije, ne znači da smo detinjasti. Samo da smo svesni sebe, i svesni smo i cipele koja nas žulja. 🙂

A ako vidim da me cipela žulja, zameniću je, zar ne? 🙂

Imajte ovo na umu svaki put kada počnete da potiskujete bes i tugu i na silu želite da gledate stvari iz pozitivnog ugla. Kada ste se već oslobodili ovih emocija, pustili ste ih, e onda je lakše i zameniti ugao gledanja. 🙂

Hajde da sumiramo današnju temu 🙂

1. Naši osećaji, emocije su takvi kakvi jesu. Naši su. Mi im dajemo predznak dobro ili loše. A šta bi bilo ako ne bi dobijali taj predznak? Niko bolje od vas ne zna kako se osećate, niti može da vam kaže kako treba da se osećate. Dopustite sebi osećaje kakvi god da jesu.

2. Naučite da ih se oslobodite i na fiziči način. Lupanje jastuka, trčanje, ples. Šta god vama da služi, dobro je.

3. Ako ipak ostane nešto čega se ne možete osloboditi, a žulja vas, tome postoji mnogo dublji uzrok. Potražite pomoć. ThetaHealing tehnika je sjajna za to.

4. Živeti život pozitivno ne znači da nikada nemate osećaje koje mi zovemo negativnima. Ali i to je u redu.

5. Koncentriši se samo na dobre stvari – to svakako ne znači da ćemo sada sve što nam se ne sviđa da potiskujemo. Budite iskreni prema sebi, i rešite te situacije.

Uživajte u ovom putovanju 🙂

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Da li da završim do kraja, ili da pustim sve?

Untitled.jpgOvo pitanje se postavlja u raznim životnim segmentima. Bolje organizovati svoje vreme sa porodicom, partnerom, pomoći drugarici oko selidbe, poboljšati odnos sa partnerom, ili započeti drugu vezu, prilagoditi se više na radnom mestu, ili tražiti novi posao, na vreme organizovati letovanje, ili sve ostaviti za poslednji trenutak, smršati nekoliko kilograma, hraniti se zdravije, biti fizički aktivniji, itd.

Namerno sam pomešala pitanja o kojima treba da odlučujemo, i zadatke koje treba da uradimo. I ovo su samo neki od primera stvari sa kojima se dan za danom suočavamo. Svako sa svojima naravno.

Ako bi se sada zaustavili sa čitanjem i sastavili jednu lisu – nemojte baš sada 🙂 – o svim stvarima, sa kojima si dan za danom bavite, odluke koje donosite, zadaci koje imate, uf… Lista bi bila poduža. Štaviše, sigurna sam da se ne bi setili svih stvari, i kasnije bi dodavali stavke koje već po automatizmu radite, već ih svesno ni ne doživljavate kao odluke i zadatke, ili stvari koje se samo usput pojave.

Baš zbog toga je bitno da nekada pogledamo šta je to sa čime se sve bavimo. Čemu dajemo naše vreme, energiju, pažnju, i koliko.

Hajde da pogledamo donošenje odluka. Svakodnevno donosimo veće-manje oduke. Ima stvari koje se mogu rešiti istog dana, a za neka pitanja bogami treba nedelju dana, mesec dana, nekada čak i više. Ima onih koji više vole iznenadne situacije, tada donose bolje odluke, tada bolje funkcionišu, a ima i onih kojima se diže kosa na glavi od ovakvih situacija. Ima onih koji će više puta pokušati nešto da urade, dok će drugi nakon prvog pokušaja i neuspeha odmah odustati. Ali, ono što često zaboravimo da uradimo, jeste da stanemo na trenutak i pogledamo malo šta ćemo sad sa ovom situacijom.. Baš zato što trčimo od mesta do mesta, od zadatka do zadatka. Sve je bitno i važno, i ništa ne može da čeka.

U kojoj god kategoriji ste se prepoznali, ova pitanja postavite sebi. Što je odluka koju donosite bitnija, tim pre.

– Zašto je meni ova tema bitna?
– Na koji način se ova tema vezuje za moje ciljeve?
– Koliko mi znači osoba koja je zajedno sa mnom u ovoj situaciji? (ako ima neko sa vama)
– Šta želim da postignem?
– Da li imam mogućnost za to?
– Da li da dam ovoj temi vreme, energiju, ili da je stavim sa strane? Možda čak i nije vredna vremena i energije?
– Ako sam odlučila da želim da se bavim sa njom, šta ću uraditi da postignem ono što sam sebi zacrtala?

A ako ste već duže vreme u nekom pitanju, i niste sigurni da ćete uspeti da iznesete to do kraja, pored gore navedenih pitanja, postavite sebi i sledeća pitanja:

– Šta sam uradila do sada da se ova situacija sredi?
– Koliko vremena, energije sam u to već uložila?
– Šta sam do sada u ovome uspela da postignem?
– Da li ću da nastavim da pokušavam?
– Ako da, do kada i šta ću uraditi?
– Ako ne, kako ću staviti tačku na ovu stvar.

Naravno da je svaka situacija posebna na sebe, i ne možemo dati opšti odgovor. Ali ako se iskreno dogovorite sa sobom, i odgovorite na gore navedena pitanja, sigurna sam da će se pojaviti neke stvari, koje će vam pomoći da donesete odluku.

Kakvu god odluku da donesete, biće najbolja odluka za vas. ❤
A ako želite pomoć, svakako vas pozivam da uradimo jedan ThetaHealing tretman zajedno. Više o ThetaHealingu možete pročitati OVDE.

Donesite dobru odluku i vidimo se na tretmanima 🙂

S ljubavlju,
Nora

 

Nevidljivi čovek 2 – Zašto postajemo nevidljivi?

nevidljivi 2.jpgDa li se sećate nevidljivog čoveka koji bi plesao, pevao, bio bi vatrogasac, astronaut, ako ga niko ne bi video.. Kada bi imao taj nevidljivi plašt sve to bi uradio.. Bio bi SVOJ.

Ali šta je prepreka da budemo ono ko mi zaista jesmo? Da budemo svoji? Ako znamo da time što smo svoji, osećamo slobodu i u životu nam dolaze divne i magične stvari, šta nas sprečava?

Da bi dobilii što jasniji odgovor, putovaćemo malo. Putujemo nazad u prošlost. Jednom davno, kada je naš nevidljivii čovek još bio malo dete. Imao je divne plave okice, plavu kovdžavu kosicu, plave pantalonice koje su imale flekice od igranja u blatu. Daćemo mu ime Marko. Marku se sviđala devojčica koja je živela u komšiluku. Jako mu se sviđala. Marko je želeo da obraduje devojčicu. Zamislio je kako će se devojčica obradovati cvetu koji će joj on pokloniti. Baš zbog toga je ubrao cvet iz bašte koja je bila ispred kuće i krenuo u komšiluk. Kucao je na vrata. Vrata otvara devojčicina mama, a devojčica isto tako odma trči da vidi ko je došao. Marko sav srećan pokazuje cvet njoj. Vidi, ovo sam tebi doneo. Nije ni uspeo da završi rečenicu kada je mama počela da viče: Gde si ubrao ovo cveće? Iz bašte, odgovorio je Makro. Žena je samo ovo čekala, kao da nije znala odakle je Marko ubrao cveće.

Pa zar te nije sramota? Nije dovoljno što si ubrao cvet, još si imao hrabrosti da ga i doneseš?

Hajde sada na trenutak samo zamilsite kako se Marko osećao u toj situaciji. Svaki Marko ovu situaciju bi doživeo na potpuno drugačiji način, ali niko je ne bii doživeo kao srećan momenat. Jedno je sigurno. Reči: Treba da te je sramota ostaju duboko urezana u svima.

Ova pričica deluje kao nebitna i nevažna. Svi mi imamo puno ovakvih situacija, i svi smo ih preživeli. Da, preživeli smo ih, ali je većina nas kroz njih došla do zaključka: Ako nemamo nevidljivi plašt, onda samo oprezno.

Ali i pored svih ovih situacija koje smo preživeli, moguće je živeti bez tog nevidljivog plašta i biti ono ko mi zaista jesmo. Nije uvek lako ove situacije iz prošlosti ostaviti tamo gde oni pripadaju, dok se svesno ili nesvesno, ali vezujemo za njih. Ali čim ih obradimo, sa razumevanjem, prihvatanjem, saosećanjem prema nama samima i sa ostalim učesnicima tog događaja, otvara se mogućnost, da pustimo te događaje. I nakon toga je mnogo lakše da prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo. Da ponovo imamo hrabrosti. Da postanemo vidljivi.

Sa ovim zajedno dozvoljavamo i drugima da budu ono ko oni zaista jesu. Bez osećaja da želimo da pobegnemo svaki put kada se nađemo u neprijatnoj situaciji.

Ako osećaš da ne možeš da živiš život bez svog plašta, pozivam te da nam se pridružiš na programu Ljubav prema Sebi.
Detalje o programu pronaći ćete OVDE.

Postanite i Vi vidljivi kao Marko 🙂

Vidimo se na programu 🙂

S ljubavlju,
Nora

8

Kada sam zaista počeo voleti Sebe…

1111111111111.jpgOve misli je za svoj 70.rođendan Cahrlie Chaplin poklonio svima nama. ❤ Izuzetno vredan poklon i delim ga danas sa Svima Vama ❤

Kada sam zaista počeo voleti sebe shvatio sam da su bol i emocionalna patnja samo upozorenja koja mi govore da trenutno živim suprotno od svoje istine. Danas znam da se to zove BITI VERODOSTOJAN.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam koliko može biti uvredljivo kada pokušavam naterati nekoga da radi ono što ja hoću, iako znam da trenutak nije pravi i da ta osoba nije spremna za to, pa čak i onda kada sam ta osoba JA. Danas, to zovem POŠTOVANJE.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam žudeti za nekim drugačijim životom i mogao sam vidjeti da je sve što me je okruživalo zapravo bilo poziv da rastem i da se razvijam. Danas, to zovem ZRELOST.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam da sam pod bilo kojim okolnostima uvek na pravom mjstu, u pravo vreme i da se sve događa u tačno pravom trenutku. Tako da sam mogao biti miran. Danas to zovem VERA.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam samome sebi krasti vreme, i prestao sam praviti grandiozne projekte za budućnost. Danas radim samo ono što mi donosi radost i sreću. Radim stvari koje volim raditi i koje vesele moje srce i činim to na svoj vlastiti način i u svom vlastitom ritmu. Danas znam da se to zove JEDNOSTAVNOST.

Kada sam zaista počeo voleti sebe oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu, a dalje od mene samoga. U početku sam to zvao “zdravi egoizam”, ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOME SEBI.

Kada sam zaista počeo voleti sebe prestao sam želeti uvek biti u pravu, tako sam manje grešio. Danas sam shvatio da se to zove SKROMNOST.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, odrekao sam se navike da živim i dalje u prošlosti i da se brinem za svoju budućnost. Sada pak živim samo za ovaj trenutak u kojem se SVE događa. Tako živim svakoga dana i zovem to ISPUNJENJE.

Kada sam zaista počeo voljeti sebe spoznao sam da me moj um može poremetiti i da se od nekih svojih misli mogu razboleti. Ali čim sam počeo koristiti svoje srce, moj je um dobio dragocenog saveznika. Danas ovu vezu zovem MUDROST SRCA.

Nema potrebe da se plašimo svađa, suočavanja niti bilo kakvih problema, jer i zvezde se ponekad sudare pa i iz sudara nastane neki novi svijet. Danas, ja znam: TO SE ZOVE ŽIVOT.

– Charlie Chaplin –

A ja Vas pozivam da nam se pridružite na Webinaru: Volim Sebe Bezuslovno  ❤ Dođite da zajedno napravimo korake ka ljubavi prema sebi.

Svi detalji o webinaru su dostupni OVDE.

volim sebe bezuslovno

 

 

Šta bi bilo kada bi bili nevidljivi?

Nevidljivi.jpgVerujem da su mnogi od nas u detinjstvu želeli da imamo plašt koji bi nas učinio nevidjivima. Šta bi sve mogli da uradimo tada? Da budemo nevidljivi superheroji, da špijuniramo nekoga, da poklonimo nešto a da ne znaju da smo to mi učinili.. Sve u svemu, sve su to bile stvari koje bi voleli da uradimo, ako bi smeli, ako nas niko ne bi video, ako ne bii bilo nikakvih posledica..

Ali život funkcioniše drugačije. Svaki naš postupak ima posledicu, bilo da je ona dobra ili loša. I zato prihvatite sebe sa svim stvarima koje želite da uradite, kažete. Da, lako je to reći, zar ne? Ali hajde da pogledamo kako bi živeli kada bi u potpunosti prihvatili sebe i svoje postupke.

– Govorili bi ono što mislimo i osećamo. Ovo ne znači da bi povređivali druge čiji postupci se nama ne sviđaju, ili mi se ne sviđa šta je ta osoba rekla. Baš naprotiv, rekli bi na jedan asertivan način. Ne bi gutali stvari, ne bi bili besni i ljuti nedeljama nakon toga. Ne bi eksplodiraali kao vulkani kada se već punoo stvari sakupi i ne možemo više da trpimo. Ne bi pričali drugima iza leđa, jednostavno bi toj osobi odmah na lep način rekli ono što mislimo.

– Iskreno bi se radovali, i čak ii bol bi mogli da proživimo kako treba, bez da ga potiskujemo. Da, danas nije tako jednostavno iskreno se radovati, jer šta će drugi misliti o meni? I ako budu ljubomorni na mene? A šta ako me zbog toga napuste, i okrenu mi leđa? A ako ispadnem glupa? I ako….? Onima kojima smo zaista bitni, znaju iskreno da se raduju sa nama, a oni koji ne, pa… Imaju prava na to.

– Imali bi hrabrosti da sa drugima podelimo svoje ideje, čak i onda kada deluju apsolutno “nemogući”. Mnoge ideje propadaju iz straha kakoo će too drugi da prihvate, a šta ako doživimo neuspeh? Ili strah šta ako i uspemo? Da i to su podsvesni strahovi…

– Živeli bi po svojim pravilima, čak i tada ako se ta pravila ne sviđaju našem okruženju.

I ono što je najbitnije, osećali bi se da vredimo, čak i onda kada nas drugi ne tapšu po ramenima. Čak i onda kada nas ne podržavaju u onome što mii jesmo, ili radimo. Tada vrednujemo i zahvalni smo onima koji su pored nas, i lakše bi puštali one koji to ne žele.

Naredni put o tome zašto nam je teško da prihvatimo sebe.. A do tada razmislite šta bi radili drugačije da imate ovaj neviljivi plašt? ❤

S ljubavlju,
Nora

Budi ono ko zaista jeste, je jedna od tema koje ćemo obraditi na programu Ljubav prema Sebi. ❤
Detalje o programu pogledajte OVDE.
Pridruzite nam se ❤

8