Znam da bi to trebala da uradim, ali ipak ne mogu…

pexels-photo-307006.jpg“Znam da bi to trebala da uradim, ali ne mogu…”, rečenica koju često čujem u radu sa klijentima.. Šta je to što nas blokira da uradimo ono što sećamo da bi bilo dobro za nas, da bi nam služilo.. A onda ipak ne odradimo taj korak…

“Već sam odavno trebala da prekinem tu vezu.”
“Već odavno sam trebala da mu kažem svoje mišljenje.”
“Znam šta je naredni korak, ali ne mogu da ga napravim..”

Sve ove rečenice su vam možda poznate, i zaista postoji situacija kada tačno znamo šta je to što treba da uradimo, a onda potpuno drugačije odreagujemo. Šta može biti razlog tome? Odgovor nije komplikovan, štaviše, izuzetno je jednostavan: emocije.

Kada osvestite šta je naredni korak, šta je to što bi bilo najbolje za vas, onda je već pola posla odrađeno. To je poluuspeh. A da bi taj uspeh bio celovit, potrebne su i emocije. Napravićete taj korak kada i ono što želite da uradite i emocije budu u skladu. Odlučili ste, osećate tu snagu u sebi, motivaciju, i uradićete. Kada osećate da se nešto tu dešava, nešto vam ne da da to uradite, onda znajte da se tu radi o nekom osećaju, uverenju koji vas tu sputava.

Kako se stvaraju te blokade?

Reagujemo iz naših prošlih dešavanja u životu. Hajmo kroz primer. Imali ste 10 godina kada su vikali na vas jer ste umesto zelene majice obukli crvenu majicu. U toj situaciji ste se osećali sićušno, nebitno, niste znali kako da se odbranite, i ovog događaja se sećate dan danas. Možda ga se i ne sećate ali su ti osećaji ostali duboko u vama. Možda zbog ovog događaja danas imate manje samopouzdanja, osećate razočarenje, postiđenost.

Kasnije u toku života, ili još i dan danas, svaki put kada odete u prodavnicu da kupite majicu, nikada nećete ni pogledati majice koje su crvene boje, jer se u vašoj podsvesti istog momenta uključuju svi ti negativni osećaji koje ste imali kada ste sa 10 godina obukli crvenu majicu.

Znači, podsvest vam svaki put šalje signale, da ako ćete biti bezbedni, i da možete zaobići sve te negativne osećaje koje ste tada osetili. I zbog toga nećete birati boju koja vam se sviđa, nego boju koja je bezbedna.

Dakle, reagujemo iz prošlih događaja. Dokle? Sve dok ne otpustimo te emocije.

Moj primer je sličan. Kao mala sve mi je bilo crveno. Crvene cipelice, crvena majica, crvena jakna. Iako sam ja želela roze jaknu, roditelji su mi kupili crvenu.. To je dovelo do toga da kasnije godinama ništa crveno nisam imala u ormanu. Crvena me je podsećala na to da ništa ne može da bude kako ja želim, osećaj poraženosti, nezadovoljstva, često i besa i ljutnje. Prosto svaki put kada bi videla crveno nešto, uključivali bi se događaji i osećaji iz detinjstva. Ali kada sam videla zašto tako reagujem, otpustila sve te osećaje, sada baš i volim crvenu 🙂 Sve što je crveno, MOŽE 🙂

Dakle, ako za nešto znate da je dobro za vas, ali iz nekog razloga ne možete da to i uradite, predlog je da pogledate zašto je to tako. Koja uspomena vas za to vezuje, kakvi osećaji. Osvestite da to što se desilo sa 10 godina, nije ni dobro ni loše. I da možete pusiti taj događaj.
Svakako je preporuka da ako ne možete sami, ili vam je teško da spoznate, da pronađete pomoć.

A ako se odlučite da vam pomoć budem ja, biće mi drago da vam u tom procesu sa ThetaHealingom pomognem. ❤

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Advertisements

2 thoughts on “Znam da bi to trebala da uradim, ali ipak ne mogu…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s