Da li se plašite razočarenja?

people-2588089_640.jpgKoliko god nam ovaj stah pomaže da budemo pažljiviji, da obratimo više pažnje na neke znakove, signale oko nas, ipak se negativno odražava na nas. Kako? Na dva načina.. Ili se previše zatvaramo u sebe, ili smo preterano otvoreni i nemamo svoje granice..

Ako ste svesni svog straha da vas razočaraju ili da se razočarate, pričate često na način: Želim da budem srećna, uspešna, ALI… U svakoj rečenici postoji onaj dodatak ALI… Ili je sa mnom neki problem, ja nisam dovoljno savršena. Svakako ću se razočarati. Ili su problem ljudi oko mene, jer SVI lažu, varaju, samo na sebe misle. Ako obratite pažnju kako na koji način koristite rečenice, možete da primetite da pričate tačno kao malo dete.. Kao malo dete ste doživeli to razočarenje, i to malo dete je prihvatilo da je ovo način na koji ceo svet funkcioniše. Prihvatilo je da je svet mesto gde se uvek i svkako razočaramo..

Ako ste u detinjstvu na nekin način razočarali roditelje, ili ste tako osećali da ste ih razočarali, onda je duboko u vama usađen obrazac upoređivanja sa drugima. Upoređivanje sa bratom, sestrom, sa drugarima iz razreda. Sigurna sam da vam je poznata situacija kada dolazite iz škole, saopštavate roditeljima koju ocenu ste dobili, a oni odmah pitaju i koju ocenu su drugi dobili. Kako ste se tada osećali? I da, zaista je uvek lako naći nešto u čemu su drugi uspešniji, bolji od nas. A to ne znači da mi nismo dovoljno dobri, da nemamo talente, da smo razočarenje…

I želim da vam postavim pitanje. Da li su to primećivali kod vas? U čemu ste sjajni, uspešni, šta radite sa najmanje napora, sa srećom, radošću? Znam da velika većina vas na ovo pitanje će odgovoriti sa ne… A pošto to nisu primetili, samo su primetili ono u čemu niste dobri, osećali ste da ste zaočarali roditelje, sebe, okruženje…

I šta radimo danas kao odrasli ljudi? Volimo nekoga i mislimo da će i on da nas isto tako voli. Pomažemo nekome i mislimo da će i ta osoba da nam pomogne. Strpljivi smo sa drugima, ali oni sa nama nisu… Zašto to sve radimo? Jer ne želimo da ih razočaramo, jer ne želimo sebe da razočaramo…
Naravno sada se pokreće pitanje, ali šta je sa onim što dajem drugima, meni se vraća? O tome smo već pisali, pa vam predlažem da bacite oko i na taj tekst da se ne ponavljamo.
Tekst možete pročitati OVDE.

I da.. Osećaj razočaranosti baš i nije prijatan osećaj, i naša podsvest će učiniti sve kako bi nas zaštitila od toga da se ponovo osećamo tako.. I zbog toga se zna desiti da ne uradimo stvari do kraja, ili ih uradimo iako već znamo da to nije za nas.. Zatvaramo se, zaboravljamo ko mi zaista jesmo.. Strah da budemo razočarani, ili da razočaramo je toliko jak da smo spremni nekada čak i da se odreknemoo stvari koje mi zaista želimo i života kakvog želimo..

Ali dobra vest je da to ne mora da bude tako. Da se MOŽEMO osloboditi tog straha. Jedan od načina jeste kroz ThetaHealing ❤ I ako ste spremni da poradimo na tome, tu sam za Vas. ❤

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s