Zašto ne mogu da vizualizujem?

Često mi kažu: Ali Nora ja ne mogu da vizualizujem, nije to za svakoga.. Hm… Zašto je to tako, da li je vizualizacija za svakoga? O tome poslušajte u sledećem video snimku:

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Advertisements

Kada je teret već previše težak…

nature-2569236_960_720.jpgJoš u detinjstvu smo naučili da postoje stvari koje mi treba da uradimo, stvari za koje smo mi odgovorni. Naučili smo da ako igračke ostavimo po celoj sobi, i ne skupimo ih nakon igranja, onda će roditelji da nam to jasno daju do znanja da to nismo uradili, a možda će čak i vikati. I još kao deca smo naučili da ako smo nešto započeli, to je naša odgovornost i treba da je uradimo do kraja. Kako vreme prolazi primećujemo sve više stvari za koje smo mi odogovorni. Roditelji nam više ne sklanjaju stvari nakon pranja, ne prate nas u školu, ne vode nas do drugara.. U tinedžerskim danima shvatimo koliko stvari je još ispred nas, koliko odluka treba da donesemo vezane za našu budućnost. Shvatamo da ako donesemo jednu pogrešnu odluku, onda dolazimo na put koji nas ne vodi u pravcu koji mi želimo, i da ćemo možda i zalutati… Ni ne primećujemo, ali smo život uzeli u svoje ruke.. Preuzimamo odgovornost za svoj posao, privatni život, ponašanje, osećaje, i za sve ostalo…

Ono što je zamka ovde, je to da ako ne obratimo pažnju, za previše stvari ćemo preuzeti odgovornost, i zaista ćemo za SVE mi biti odgovorni. Nije baš najsrećnija situacija kada u roku od sat vremena imate pet telefonskih poziva, od partnera, mame, prijateljice, koleginice i svi nešto čekaju od vas, i čekaju da neki zadatak završite roku od odmah… Skačete sa jedne aktivnosti na drugu i zapravo ništa ne odradite onako kako bi mogli… A ako ne uradite najbolje, ili ne stignete to da uradite, dolazi nezadovoljstvo, bes, ne samo od tih ljudi, nego i iznustra. Da.. Vaše samopouzdanje se smanjuje, unutrašnji negativan glasić se pojačava…

Ne želim pogrešno da me shvatite. Preuzimanje odgovornosti je sjajna stvar. Pod broj jedan zato da ne padnete u ulogu žrtve. Ali ono što je zaista loše je to da ako konstantno sebe zanemarujete, preuzimate odgovornost i za one stvari koje ne bi trebali, koje nisu vaše, to dovodi do uloge žrtve.. Ako izbegavate konflikte, sav bes, nezadovoljstvo držite u sebi, i ako svima kažete da,to dovodi baš do te uloge.. A zapravo u svim tim situacijama bi mogli da kažete NE.

Hteli mi to da priznamo ili ne, živimo u vremenu kada svoju vrednost procenjujemo na osnovu toga koliko nam je pun raspored. Sve je manje vremena za čitanje, previše smo zauzeti da se družimo sa prijateljima, previše smo zauzeti da imamo hobi, i previše smo zauzeti da uživamo u divnim i magičnim trenucima svakoga dana. Ali zašto je vama potrebno mišljenje drugih ljudi? Zašto mišljenje druge osobe, bilo da je ono negativno ili pozitivno, stavljate na prvo mesto? Odgovor je jednostavan… Zato što to dozvoljavate da utiče na vas… Zato što niste zadovoljni sa sobom…

Nekada se treba zaustaviti. Kada već puno stvari imamo na sebi, puno preuzetih tereta, odgovornosti, mnogo je teže odraditi stvari na pravi način, i to dovodi do toga da smo sve češće umorni, neraspoloženi.. Usporite malo. Život nije trka na 100 metara. Život je maraton. Polako kako prolazimo kroz njega, treba da uživamo u pogledu, i u svemu onome što nam sadašnji trenutak donosi. Jer ja verujem da nismo ovde došli da radimo stvari umesto drugih, da budemo iscrpljeni, nezadovoljni. Došli smo da upoznamo sebe, i sve mogućnosti koje ova fizička stvarnost nama nudi.

I da, fokusirajte se na ono što vam je u ovom trenutku najbitnije. 🙂 Da, put do cilja koji želimo da ostvarimo možda traje duže, ali baš zbog toga uživajte i u ovom divnom putovanju. 🙂

S ljubavlju,
Nora

Oslobodite se svojih tereta uz pomoć ThetaHealing tremana, detalji klikom na sliku. ❤

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Dozvoljeno Vam je da padnete, da ustanete, i da pomognete drugima…

smete pastiToliko se plašimo od greške, da većna nas ukočeno stoji na jednom mestu, drži se za iluziju sigurnosti, i plašimo se da pustimo svoja ograničenja.. Po svaku cenu se trudimo da sve bude savršeno, idealni odgovorni, i ne dozvoljavamo sebi mogućnost da nekada skrenemo u slepu ulicu, da tu upoznamo svoje snage, veštine, sposobnosti, i da vidimo da i iz te ulice možemo da izađemo. Ali znajte da vam je dozvoljeno da padnete, dozvoljeno vam je da grešite, i dozvoljeno vam je da drugima pomognete da ustanu.

Nije greh doneti pogrešnu odluku ili pasti. Doneli ste tu odluku i došli ste na taj put jer ste tu imali nešto vredno. Da, tu vas je sačekao neki poklon, novo iskustvo, nova spoznaja, raspali ste se, sastavili ste se ponovo, ojačali ste – puno toga se može desiti. I to znate samo vi. Ko šta kaže, ili kako god to izgledalo sa strane, vi znate zašto vam je taj put služio, i znate da ga niste prošli bez razloga..

Jedina sigurna stvar u našem životu, jesu promene. I najbolja stvar koju možemo da uradimo jeste da prepoznamo u sebi tu sposobnost, snagu, veru, ljubav, hrabrost da kada nas život prisiljava na te promene da znamo da smo spremni na njih. Spremni smo da skočimo. Ako treba da skočimo u nepoznato, jer ako ne skočimo a svet oko nas se svakako ruši, ostajemo zarobljeni u tim ruševinama. A to svakako ne želimo. Ili?

Dozvoljeno vam je da padnete, jer ako ste pali, to znači da ste krenuli. Napravili ste korak, čak i onda ako taj korak nije ispao onakav kakvog ste ga zamišljali. Naredni korak neka onda bude drugačiji, sa drugim ljudima, u drugo vreme. Tamo gde osećate da trebate da budete, budite sigurni da tamo imate zadatak. Uvek, ali uvek će biti ljudi koji će sumnjati u vas, koji će govoriti da vi to ne možete. Pitanje je samo da li ćete ih poslušati, i ostati ležati, ili ćete ustati, obrisati prašinu sa svojih kolena i napraviti naredni korak.

I da znate da nećete proći bez pada. Uštedećete vremena sebi, ako to spoznate. Ali dobra vest je da ćete nakon svakog pada lakše ustati. Iskusniji, jači, hrabriji, odlučniji. Sa još jednim iskustvom iza sebe. I potpuno je u redu. Život je takav. Sa usponima i padovima.

Taj pad govori dosta o vama. A kako drugi reaguju na to, to govori o njima. Jer da, možete doj osobi olakšati ili otežati ustajanje nakon pada. Ali sigurna sam da znate kakav je to osećaj kada nakon pada se nađe neka ruka koja vam pomaže u tome da što pre ustanete.

Imajte hrabrosti da napravite korak. Imajte hrabrosti da stanete. Imajte hrabrosti da pitate. Imajte hrabrosti da tražite odgovore. Imajte hrabrosti da se menjate. Imajte hrabrosti da menjate. Imajte hrabrosti da radite stvari drugačije. Imajte hrabrosti da budete svoji. Imajte hrabrosti da se radujete. Imajte hrabrosti da se plašite. Imajte hrabrosti da se smejete. Imajte hrabrosti da plačete. Imajte hrabrosti da padnete. Imajte hrabrosti da ustanete. Imajte hrabrosti da budete srećni.

Imajte hrabrosti da ŽIVITE! ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Sloboda? Ljubav? – Da li može i jedno i drugo?

love-316640_1280.jpgDa li možemo biti slobodni u ljubavi? Ili se ljubav samo u toj slobodi može osetiti u potpunosti? U ovoj današnjoj temi se meša dosta toga.. U dosta odnosa dolazi do toga da zapostavljamo sebe, druga osoba postaje najbitnija – sve ovo u ime ljubavi. Kada smo zaljubljeni i kada volimo, da li apsolutno sve treba da uradimo za tu osobu? Da li sloboda isključuje ljubav, ili možemo imati i ljubav i slobodu?

Da bi o ovoj temi mogli da pričamo, prvo treba da definišemo dva pojma. Šta znači ljubav, i šta znači sloboda? “Loša” vest je ta da je ja neću definisati. Neću, jer svako ima svoju definiciju. Pitanje je samo da li znate šta vama znače ove reči? Šta za vas znači biti slobodan i kako to funkcioniše u svakodnevnom životu? A kada ste u partnerskom odnosu, da li možete da osetite tu slobodu pored partnera, ili postajete zavisni od partnera i on vam postaje prioritet?

Jer je suština zapravo u tome. Svakome sloboda znači nešto drugo. I ako se nađu dve osobe, kojima je identično bitna ta sloboda, i definišu je na isti ili približno sličan način, onda ni u ljubavi neće jedno drugo da sputavaju. Ali videla sam i drugu krajnost. Kada partneru sloboda znači nešto sasvim drugo, i drugoj strani ne dozvoljava puno toga, i uskraćuje joj taj osećaj slobode. I naša uverenja su često takva da ne možemo imati i partnera i divan odnos, i isto tako biti slobodni…

Ljubav je prava ako daje, a ne oduzima. Kada ne stavlja ograničenja, barikade, nego daje slobodu. Kada nas ne spušta, nego nas uzdiže. Ako krenemo od nas samih, ako volim sebe, prihvatam sebe, primećujem svoje vrednosti tada sam srećnija, radosnija, jača, snažnija. I kada to imam toliko u sebi, mogu da pružim i ljudima oko mene, i partneru.

Ljubav i sloboda po meni su samo dve strane iste medalje. Ako to još nismo osetili u odnosu, nismo još bili sa pravom osobom. Koliko je divno imati osobu pored nas koja u naš život unosi boje, koje do sada niko drugi nije učinio. Kada se osećamo sigurnima, svojima, kada u odnosu nismo zato što se to očekuje od nas, ili zato samo da bi nekoga imala.

I da.. to je jedan put do kojeg treba da stignemo. A dolazimo preko strahova, naših uverenja… I putujemo zajedno sa tom osobom na putevima na koja nikada ne bismo stigli sami. I prava osoba nam pomaže u tome da dođemo do tih puteva, da ih osvestimo, i ukazuje nam na to sa čime još treba da se suočimo da bi ljubav i sloboda mogli da idu zajedno. I da, mogu da idu zajedno. ❤

I od sveg srca Vam želim da to i osetite u svom životu. ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

 

Motivacija ponedeljkom :) Vežba za lakši početak nedelje. :)

U ovom blogu zapravo želim da podelim sa vama jednu vežbu koja meni pomaže da i zadatke koje ne volim baš toliko, uradim lakše i sa radošću. 🙂 Ova vežba se može raditi ne samo podeljkom, ali hajde da ovaj ponedeljak započnemo motivisani. 🙂 Uživajte u zadatku, i u komentaru čekam utiske 🙂 Uživajte 🙂

S ljubavlju,
Nora ❤

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Kada se jedno poglavlje završi…

20170906_122401.jpgSećam se sebe pre 9 godina kada sam prvi put kročila u tu zgradu.. Došla sam tu sa puno motivacije, inspiracije, želje, ciljeva, nadanja… Znala sam da je to nešto što želim, i velika mi je bila želja i motivacija da u tome i uspem. Sećam se tih letirića u stomaku, te sreće, tog osmeha na licu. Da, znala sam da na putu do tog cilja treba vreme, zalaganje, da ću se morati odreći nekih stvari, ali sve je to imalo smisla, jer je želja za tim ostvarenjem bila jako velika…

Kako je vreme prolazilo motivacija se gubila… Dolazili su padovi, ponovni usponi. Ali nisam odustajala.. Koliko god da je bilo teško želela sam to da isteram do kraja… Meni bliski ljudi su mi govorili da sam luda, da je bolje da odustanem, da samo sebi štetim ovim načinom života, ali ja ih nisam slušala… Još i sada mi odzvanjaju te reči u glavi: Nora, ti si najbitnija, a ne to.. Životne situacije su mi prvo na nežan način pokazivali da nisam na pravom putu, da sam zalutala, ali pošto nisam slušala te nežne znakove. Vremenom oni su postajali sve jači i sve su me više boleli… Boleli su, plakala sam, vrištala sam… Lomili me, lomili me, i na kraju sam se slomila… Odlučila sam da prekinem taj put. Koliko je ta odluka bila teška, ipak sam sama sebi prioritet, sama sebi bitna…

Ove nedelje se to putovanje od 9 godina konačno završilo… Ne onako kako sam ja želela, ali sam konačno stavila tačku na kraj toga puta… Ponovni ulazak u to zgradu mi je izazvao buru emocija.. Tuge, bola, radosti, smeha, suza, nostalgije.. Odjednom svi ti udarci, svaki bol, dobijaju najsjajnije boje.. Svaki delić tog puta ponovo živi, ponovo ih proživljavam.. Odjednom se pojavljuje i bes, zašto to nisam odradila do kraja? Zašto sam odustala? Da li ovo sada doživljavam kao neuspeh??

I samo se nasmešim.. Da Nora.. Naučili su te da sve što započneš treba i da zavšiš. Da ako ne završiš postaješ neozbiljna, nebitna, nevažna. Da ne smeš sebi dozvoliti neuspeh.. Da će te ogovarati, da će pričati o tome, da će te povrediti.. I onda mi prolazi kroz glavu, koliko mi je samo ovo poglavlje u životu punoga donelo. Pomogao mi je da krenem da upoznajem sebe. Da sva ova uverenja menjam kod sebe. Da pokažem sebi da je u redu prekinuti rad na nekom cilju ako to više ne želimo, ako se u tome ne osećamo dobro. Da je u redu postaviti novi cilj. Koliko godina da imamo, koliko god vremena da je uloženo u to nešto, sada možemo da biramo drugi put.. Da je u redu početi iz početka. Da je u redu grešiti, i da te greške nisu strašne. 🙂 Štaviše, sada bar znam šta je to što ne želim.. Imam jednoo veliko iskustvu, nekoliko jako dobrih lekcija. U redu je zatvoriti jedno poglavlje u životu i početi nešto novo, sveže. Jer sve dok sam u starom poglavlju i sve dok to poglavlje čitam, nemam prostora za novo. Nemam prostora da kreiram poglavlje u kojem ću uživati..

I da.. Doneti jednu ovakvu odluku nije lako… Ipak je u sve to uloženo i vremena, i energije, i svega… Da, nije laka odluka, ali je HRABRA odluka. ❤ ❤ Hrabrost je sebe staviti na prvo mesto. ❤ I pored svih lekcija koje sam u ovih 9 godina dobila u ovom poglavlju, ovo je lekcija sa kojom sam napustila tu zgradu. ❤ Ovo je bilo jedno od onih poglavlja koje vas obeleži za ceo život. I poglavlje kada znate da više nikada nećete biti isti. ❤ I ogromna zahvalnost za njega. ❤ Sada otvaram novo sveže poglavlje. ❤ Spremna sam na nove avanture. ❤

Želim Vam da i Vi budete HRABRI i da sebe stavite na prvo mesto ❤
Ja Vas u tome podržavam! ❤

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

#30 – Put, putnik i putovanje + POKLON – Sinergija Leto 2017.

woodland-656969_960_720.jpgDragi moji 🙂 Evo nas u posledjoj objavi u ovom serijalu Sinergija Leto 2017. 🙂 Ovom prilikom želim da se zahvalim svima Vama koji ste bili tu zajedno sa mnom na ovom putovanju. 🙂 Kada se neko poglavlje u našem životu završi, dobro je pogledati šta smo uradili u njemu. Šta smo naučili, osvestili. Kakve nove stvari smo uveli u našu svakodnavicu. Svaki mali korak je bitan i važan. Koliko god da se možda sada čini da je promena mala, na duže staze ona postaje velika. Zato vam želim da istrajete na ovom puti. Ja znam da vi to možete. 🙂

A ono što je današnji zadatak, je da nagradite sebe. 🙂 Nagradite sebe i proslavite svoj uspeh. 🙂 Da i ovaj korak koji ste uradili je bitan i važan, i zaslužujete da nagradite Sebe 🙂

Isto tako sam rekla da imam poklon za vas 🙂 Da, poklanjam jednu ONLINE radionicu. 🙂
O čemu se radi i kako do učešća možete pogledati u sledećem snimku. 🙂

Do nekog narednog serijala, jutarnje kafe, saljem magičan pozdrav. 🙂

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Da li su jači vaši strahovi ili vaši ciljevi?

color-2071801_1920.jpgStahovi nas zaustavljaju, ciljevi, želje nas pokreću. Strahovi su kočnice, ciljevi su brzina. Koliko brzo ili kako ideš kroz život, zavisi od toga šta koristite više. Ona rečenica “traži i dobićeš” funkcioniše savršeno, pogotovo ako primetimo da dobijamo i da to što želimo nam zaista dolazi u život.

Šta je ono što je tu bitno još? Bitno je da dopustimo sebi da primimo sve te stvari. Da im dopustimo da uđu u naš život. A to dopuštanje neće funkcionisati dobro ako dopustimo uverenjima, potisnutim osećajima da kreiraju naš život. Hajmo jedan primer. Tražimo više novca, nov posao, savršenog partnera, šta god. To krene ka nama, ali negde se na pola puta zaustavi i ne stigne do nas, jer se sudario sa zidovima koje smo mi postavili. Kao kada želimo da izađemo iz stana, ali smo vrata zaključali a ključ bacili kroz prozor. I onda često mislimo da je taj zid neko drugi sagradio oko nas, ali istina je ta, da smo mi to uradili.

Sva uverenja, misli koje smo pokupili mogu biti deo tog zida. Zato je izuzetno korisno pogledati kakva uverenja smo prisvojili vezano za ono što želimo. Pogledajte i da li se ograničavate. Da li samo na jedan određeni način dopuštate tom nečemu da uđe u vaš život. Postoje samo ta vrata, prozor ne dolazi u obzir. A šta bi bilo kada bi i prozor ostavili otvoren? 🙂

Primer, dobila sam mail, nisam ga ni otvorila, već ga brišem. Da li ste i vi to nekada uradili? 🙂 Stavite ruku na srce i priznajte. 🙂 Ja jesam, i to mali milion puta. A šta bi bilo kada bi taj mail otvorili, pročitali ga, pa nakon toga doneli odluku da li je to dobro za nas ili ne? Bez da ga odma brišemo i čak i ne damo mu mogućnost da bude nešto dobro.

Što više radite na sebi, postajete sve otvoreniji za razne mogućnosti. Što više uverenja otpustite, dopuštate da se stvari dese i na način na koji možda nikada ne bi ni pomislili. Ako ste i pročitali taj mail, videli tu drugačiju mogućnost, to ne znači da istog momenta treba da je prihvatite. To samo znači da dopuštate sebi da vidite više rešenja, opcija, da znate da imate više stvari na osnovu kojih možete da odlučite šta je to što je za vas najbolje.

Jer često vidim kako naši strahovi, fiksna uverenja stoje na putu našim ciljevima, željama. A to dovodi do toga i da sumnjamo u sebe, sumnjamo u sebe, pa da li ja ovo radim dobro? Pa ja sam to tražila, ali zašto mi ne dolazi?? Koliko puta ste već sebi postavili ovo prethodno pitanje? I onda ste zaključili: Sigurno nešto ne radim dobro…

Počinjemo da budemo besni na sebe, možda se čak i razočaramo u sebe. A zapravo se desilo to, da nam je sanduče puno i da novi mail ni nema mesta i prostora da stigne. Čak štaviše Univerzum zna biti i vickast pa nam mail šalje u spam. Ali tada već baš treba da budemo otvoreni da s vremena na vreme pogledamo i te mailove, jer smo ih do sada bez razmišljanja istog momenta brisali.

Ali postoje i one želje, ciljevi koji sa lakoćom probijaju sve te zidove, ograde, bunkere koje smo sagradili oko sebe. Zašto? Zato što se uopšte ne obaziremo na glasove da mi to ne možemo, da je to nemoguće, da to još niko nije uradio. Mi to želimo, i sve ćemo učiniti samo da bi se to ostvarilo! Šta nam je za to potrebno da više snova i ciljeva tako pronađe put do nas?

Potrebno je da dopustimo sebi da nekada i pogrešimo. To što dopuštamo sebi da nekada pogrešimo, ne znači da ćemo od danas sve raditi sa greškom. To samo znači da ćemo pustiti to očekivanje prema sebi da uvek budemo savršeni i da uvek, ali uvek moramo da donesemo dobru odluku. Jednostavno nećemo se plašiti greške! 🙂 Jaaaaa??? Da pogrešim?? Neeeeeećuuuuu!!! Aha, pa to je još jedna prepreka, ograda koju gradite oko sebe… Ali o tome u nekom narednom blogu. ❤

S ljubavlju,
Nora

Oslobodite se svojih zidova, ograničenja, uverenja uz pomoć ThetaHealing tretmana. Detalji OVDE.

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

#29 – Sreća, šta je potrebno za sreću? – Sinergija Leto 2017.

young-woman-2622725_960_720.jpgSreća, i tema sreće je ponovo nešto o čemu jako puno možemo da pričamo. Ono što je sigurno da svako ima svoju definiciju sreće. Ono što je za mene sreća, možda nije za vas i obrnuto. Ali ono u šta sam sigurna je da sreću čine male stvari. 🙂 I kako se te male stvari skupe na gomilu, postaju još veće i sjajnije 🙂 Da, živimo na području gde smo naučeni da ako se desi devet lepih stvari oko nas u toku dana, i desi se jedna loša, mi ćemo se fokusirati na tu jednu lošu, i ceo dan nam je propao…

Kako skupiti te “male” ali bitne stvari na gomilu? 🙂 Kako staviti fokus na one divne stvari koje su se desile u toku dana? 🙂 Evo nekoliko predloga.. 🙂

1. Tri najsmešnije stvari u toku dana
Na kraju dana napišite tri stvari koje su se desile sa vama, a koje su vam izmamile osmeh. 🙂 Neke stvari koje su se sa vama desile ili neke stvari koje ste videli. Možda vam je neko dao kompliment, ispričao neki vic, videli ste nešto smešno. 🙂 Osvestite koliko puta ste se nasmejali toga dana, i zabeležite te momente. 🙂

2. Pisanje dnevnika
Često zanemarujemo snagu pisanja. Ali zapravo kroz pisanje dnevnika možemo da ispratimo i svoj rast ii razvoj. Zamislite da za 6 meseci, godinu dana pročitate sa kakvim stvarima ste se suočavali danas, i koliko stvari ste od tada rešili, uradili. Zapišite i one divne stvari koje su se desile. Kako se desilo? Šta ste uradili? Šta ste dobro uradili u toj situaciji? Ali isto tako možete zapisati i stvari koje vas danas muče. Vaše spoznaje, aha momente. 🙂

3. Vizualizacija
Kada sebi postavimo neki cilj, on možda sada u ovom momentu deluje jaaaako daleko… Radimo na tom cilju, ali dođe momenat kada gubimo tu motivaciju. Vizualizacija nam pomaže da to što želimo možemo da vidimo već sada. Da se stavimo u tu situaciju kao da se već desila. Ti dobri osećaji, i to zašto to radite daje vam snajgu, motivaciju, sreću i želju da nastavite da radite na tom cilju. 🙂

4. Zabeležite momente kada ste nekome pomogli
Ovo ne treba da budu velike stvari. Dodali ste nešto, pomogli ste baki da pređe ulicu. Ili ste čak videli da je neko to uradio. Zabeležite i te situacije. 🙂

5. Zahvalnost
Pomislite na nekoga kome želite da izrazite svoju zahvalnost. Jer je tu sa vama, jer vam je pomogao. Napišite pismo toj osobi. Recite joj koliko vam je bitna i važna.

6. Vežbajte da u situacijama vidite pozitivnu stranu
Da, svima nama se dešavaju i dobre i manje dobre stvari u životu. Ono što nam može pomoći da dozvolimo sebi da stvari gledajemo iz drugog ugla.. Da znam, na početku to nije lako, ali nam pomaže da se u toj situaciji ne ukopamo još više, nego da izvučemo iz nje najbolje za nas, i nastavimo dalje.

Detaljnije o današnjoj temi i današnjem zadatku, pogledajte u sledećem video snimku. Uživajte.
I koja je vaša definicija Sreće? 🙂 Šta vas čini srećnima? 🙂

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n