Šta bi bilo, kada bi od danas živeli bez zidova?

door-2156308_1920.jpgBranimo se. Branimo se, jer smo naučili da ako to ne činimo, da će nas povrediti. Povrediće nas, svesno, nesvesno. Izgubićemo nešto što nam je bitno i važno. Ostaćemo sami, ili ćemo se pak suočiti sa nekom drugom vrstom težine.. Pa onda hajde da to na neki način sprečimo. Zato gradimo zidove oko sebe. Ali ono čega nismo često svesni da su ti zidovi ujedno i naša ograničenja, granice. Zidovi su nekada dobri. Možemo se uhvatiti za njih, daju nam taj osećaj sigurnosti. Ali pre ili kasnije shvatamo da je sve to samo iluzija…

Nekako imam utisak da mislimo da zidove možemo da maknemo iz naših života, samo ako ih u potpunosti srušimo. I da stvar bude još zanimljivija, da rušenje tih zidova mora biti teško, mučno, naporno. Zidovi su ogromni oko nas, i ne mogu na drugi način da se uklone. Pošto im je zadatak da nas štite, zašto bi bilo lako da ih se rešimo?

Da li ste nekada razmišljali o tome da nas i ti zidovi slušaju? Šta bi bilo kada bi ih svaki dan makar za milimetar spustili? I onda se javlja misao u glavi: Ali Nora, pa to je skoro ništa. Nećeš osetiti ni razliku. Neće biti nikakvog ni efekta, ni rezultata. A šta ako je to prvi korak? Da ga spustim milimetar?

Koliko se samo plašimo da živimo bez tih zidova… To bi značilo da ćemo zaista biti ono ko mi jesmo. I da ćemo dopustiti svetu da nas upozna baš takvima. Savršenima u svojoj nesavršenosti. Mnogo lakše bi se oslobodili onih obrazaca: ne smeš to Nora, nije u redu to da radiš, pa šta će drugi da kažu, kako će da odreaguju. Ko ste Vi bez ovih zidova i ovih obrazaca?

Kako prolazi i ovaj dan, primećujem da se moji zidovi nisu povećavali, nisu rasli, nisu se podigli.. Ostali su dole. Okej, nisu ni nestali u potpunosti, ali ih vidim na potpuno drugačiji način. Mogu i njih da pomeram. Mogu da prihvatim. Sve. Bez osuđivanja. Smejem se. Samo puštam stvari i one se ne sudaraju sa mojim zidovima.
Dopuštam divnim stvarima da uđu u moj život. Da li je moguće da sam se od toga branila? Da li je moguće da sam zbog tog straha uskratila sebi sve ove divne stvari koje se nalaze na dugoj strani zidova? Ovo mi daje jedan potpuno drugačiji osećaj slobode, koju još nikada nisam osetila. Kao da su se otvorila nova vrata. Možda još nisam prošla kroz ta vrata, ali je izbor moj. Mogu da biram. ❤

Predlog za sve Vas, jeste da se igrate malo sa svojim zidovima. Stavite svoje ruke na zid koji želite da maknete, zatvorite oči, i kada se osetite spremnima, sigurnima, samo dopustite da se Vaš zid makar za milimetar smanji. Sve ovo će Vam zaista pomoći u tome da promenite svoj život, i način na koji gledate na njega. 🙂 I ne boli. 🙂 Živeti bez visokih zidova je u stvari zanimljiv. 🙂

Šta bi bilo, kada bi od danas živeli bez zidova? 🙂

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s