Prvih 10 minuta su najbitniji!

cup-2123710_960_720Nije svejedno na koji način provodite prvih 10 minuta na početku svog radnog dana. Pitate se zašto? Prvih 10 minuta značajno utiču na to koliko ćemo uspešan dan imati, i koliko stvari ćemo uspeti da uradimo sa uspehom. Dobar razlog, zar ne? Najčešće, prva aktivnost na početku dana je da se uključi računar, proveravaju mailovi, društvene mreže, da slučajno ne propustimo neku bitnu informaciju. Znate li koliko stvari se zna izdešavati na društvenim mrežama dok mi spavamo?? 🙂 Šalim se ja malo, da li to radite? Nismo skoro ni oči otvorili, a pametni telefoni već u rukama i proveravamo poruke. Ono što je problem u ovome jeste da nam na početku dana odmah u fokus ulaze drugi ljudi. Fokus nam je ko je šta objavio, a ne ono što nas čeka toga dana. A dan bude mnogo efikasniji ako ga započnemo sa planiranjem.

Šta učiniti? Ujutru kada sednete za svoj sto, pre nego što uključite računar, postavite sebi sledeća pitanja:

Kada se ovaj dan završi, kako želim da se osećam? Zbog čega ću se osećati zadovoljno? Šta želim danas da postignem?

Ako postavite sebi ova pitanja, sa lakoćom ćete videti koje stvari su Vam bitne i važne za taj dan. Šta je to što treba da bude urađeno danas, a šta eventualno može da sačeka. Kada pišete listu vaših obaveza, podelite ih na manje zadatke i obaveze.

Recimo. Treba da napravim prezentaciju. Umesto da to zapišete, napišite da treba da skupite materijale, slike, da napravite slajdove. Istraživanja su naime pokazala da što smo specifičniji u postavljanju obaveza, i što ih više rasčlanimo na manje delove, mnogo je veća verovatnoća da ćemo ga postići, tj uraditi zadatak.
Probala sam, i stvarno deluje tako. 🙂 Još da ne pričam o tome koliko je dobar osećaj kada svaki delić zadatka mogu posebno da štikliram. 🙂 Obavljeno, šta je dalje? 🙂 Savršeno ❤

Sve obaveze, zadatke koje imate toga dana posložite ih na način koji zadatak je najzahtevniji. Koji zahteva najveću koncentraciju, naviše vremena. I gledajte da te zadatke uradite pre podne. A posle imate i vremena za zadatke koji ne zehtevaju toliko energije od Vas.

Ovo planiranje zaista oduzima samo 10 minuta, a sa druge strane značajno utiče na to koliko će naš dan biti uspešan. I sigurna sam da svako želi onaj osećaj na kraju dana: Da, danas sam uradila sve što mi je bilo bitno i važno. Dala sam sve od sebe. Bio je ovo uspešan dan. 🙂

Dakle? Da li ste isplanirali svoj dan? 🙂

Želim Vam uspešno planiranje i još uspešniji dan. 🙂

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Zašto osećam strah u ovoj situaciji?

pictrut.jpg“Nije mi jasno zašto osetim strah kada neko pozvoni na vratima, ili kada mi zvoni telefon. Dobra sam u komunikaciji, sa svima se lako sprijateljim, nađem zajedničku temu, ali ipak u tim trenucima se javi strah. Kao da se plašim da će se sada saznati… Šta to? To, da ništa ne znam, da nisam dovoljno dobra… Da ću učiniti nešto loše, čega posle treba da se stidim..”

Oni koji osećaju, ovakve ili slične osećaje, mogu biti sigurni da se u njihovom detinjstvu desio neki događaj kada je bez pripreme trebao da nastupa, i pogrešio je. Recimo, situacija kada su došli rođaci i roditelji su insistirali da pevate, ili da odrecitujete pesmicu koju ste naučili u vrtiću. Mama i tata su želeli da Vi njihov ponos, pokažete koliko ste sjajni, a vi ste se uplašili i niste uspeli da ispunite njihova očekivanja. Možda su se roditelji zbog toga čak i naljutili, osetili se razočarano, ili se neko čak i nasmejao što ne znate pesmicu. Ili se u školi, na nekoj priredbi desio neki sličan događaj. Taj jedan jedini događaj u Vašem životu je ostavio toliki trag, da i danas osećate strah, uznemirenost kada se neko nepozvan javi, ili pozvoni na vrata.

Taj događaj sa svim negativnim osećajima koje smo tada osetili, je ostao u našoj podsvesti. I čim ona oseti da se nalazimo u sličnoj situaciji, reaguje. Reaguje, jer želi da nas zaštiti. Možda sada nema opasnosti da će se ista situacija ponoviti, ali nas svakako upozorava, i zato osetimo strah. Zato se zna desiti da nam nije jasno zašto baš na taj određeni način reagujemo u nekoj situaciji. Odakle sada meni ovi osećaji? Ili, ne znamo zašto ne volimo sladoled a obožavamo miris farbe, dok većina ljudi baš obrnuto oseća, a ni mi sami sebi nismo jasni. Svesno ne znamo, ali naša podsvest zna…

“Važi Nora, ali zaustavimo se na trenutak. Ja nikad nisam letela avionom, a ipak se plašim leta. Odakle sada strah kada još nemam to iskustvo?” Nije bitno da li je neka situacija nova za nas ili stara, nego kako se osećamo. Kakve emocije smo imali u sličnim situacijama. Možda nismo leteli avionom, nego naša prva uspomena kada smo išli busem je bila jako negativna, razočaravajuća, desilo se nešto loše. I sada i kod prvog leta avionom imamo iste osećaje.

Znači, kako se osećamo, kako reagujemo u pojedinim situacijama, zavisi u velikoj meri od toga, šta nam se dešavalo u prošlosti. Svi smo mi jedinstveni i drugačiji na svoj način. Svi smo imali drugačija iskustva. Čak i da smo bili zajedno u identičnojj situaciji, vi ste je možda proživeli na jedan način, a ja potpuno drugačije. I na osnovu tih osećaja ćemo drugačije reagovati u narednoj sličnoj situaciji. I tako naša prošlost utiče na budućnost.

Ima li izlaza iz ovog začaranog kruga? Ili ću svaki put osetiti strah i uznemirenost kada mi zazvoni telefon? Naravno da IMA izlaza. Svesno obratite pažnju kako reagujete. Ako smo svesni kako reagujemo, svesno možemo da menjamo te reakcije. ❤
U ThetaHealing tehnici sa svojim klijentima zajedno, pronalazimo baš taj prvi događaj koji je bio okidač za ove osećaje, reakcije i otpuštamo negativne osećaje. Da, ulazimo u dubinu i menjamo stvari. Ako su to izuzetno teške i traumatične situacije, svakako i Vama predlažem da kroz to ne prolazite sami. Potražite pomoć.

Ako to budem ja, biće mi drago da zajedno pratimo kako se oslobađate strahova, i širite svoja krila. 🙂

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Kako biti srećan svakoga dana?

20170320_110827-1.jpgDanas slavimo međunarodni dan sreće. 🙂 Baš ovaj dan me je inspirisao da Vam postavim nekoliko pitanja i da podelim sa Vama neke moje sitnice koje mene čine srećnom. 🙂 Pa da krenemo. 🙂

Veoma često kažemo kako želimo da budemo srećni. Težimo ka sreći, želimo da je postignemo. Ali mi se postavlja pitanje: Šta je to što nas čini srećnima? Šta je sreća? Da li postoji srećan život ili su to samo neki srećni trenuci koji budu i nestanu? Zanima me i Vaše mišljenje o ovome. 🙂

Čini mi se da kada bi svako odgovorio na pitanje šta je za njega sreća, imali bi toliko definicija i toliko različitih odgovora. 🙂 Što je u potpunosti u redu. 🙂 S druge strane većina bi odgovorila da je sreća jedno idealno stanje kada je sve na svom mestu, sve je savršeno, sve je posloženo u svakom segmentu našeg života. Hmmm…. Šta je to idealno stanje? Bađ zbog toga što ne znamo šta to znači, taj cilj da budemo srećni postaje maglovit i baš baš daleko nešto. Dok oni koji znaju cilj, često ga postave dosta daleko… Kada završim fakultet, kada nađem svoju srodnu dušu, kada se udam, kada rodim decu, kada izvedem decu na pravi put, kada odem u penziju biću srećna. A kada postignemo te ciljeve shvatimo da ni sada nismo srećni, da i sada nešto fali.. Nismo bili srećni na putu do cilja, nismo srećni na cilju. Pa šta sad da radim?

Prvo da znate da ste svi rođeni da budete srećni. 🙂 Ne samo na međunarodnom danu sreće, nego svakoga dana!!! 🙂 O da!! 🙂 Rođenjem ste dobili sve neophodne resurse da to i ostvarite! 🙂
Ali kako??? 🙂

Jedna od stvari koje svakako možete da radite je da uživate u svim divnim “sitnicama” koje Vas okružuju. 🙂 Primetite ih. Da, primetite ih. 🙂 Koje su stvari koje Vas čini srećnima? Koje su stvari koje kada vidite, osetite Vam mami osmeh na lice? 🙂 Znate, one sitnice koje život znače. 🙂 Sigurna sam da ste i Vi čuli za onu izreku: Od jednog drva ne vidi celu šumu. Tako često i mi… Od svih silnih stvari koje nam se znaju izdešavati u toku dana, ne primetimo te sitnice koje nas čine srećnima…

Ovo je delić moje liste stvari koje mene čine srećnom i koje mi mame osmeh na lice:

– Visibabe koje najavljuju proleće.
– Čuti svoju omiljenu pesmu na radio prijemniku i krenuti glasno pevati.
– Uveče, svetla mog divnog grada.
– Kada mi se jedno malo dete nasmeši na ulici.
– Kada u ustima osećam ukus mog omiljenog sladoleda.
– Kada vidim zaljubljene parove koji se drže za ruke i šetaju.
– Kada se ujutru probudim pre nego što je sat zvonio i shvatim da ima plus vremena za još neku dodatnu aktivnost.
– Kada mi bubamara sleti na ruku.
– Kada ugledam mog Napoleona koji jedva čeka da ponesem njegovu loptu i da se igramo.
– Kada na kraju sjajnog dana odem na salsu i opustim se uz ples.
– Miris hleba kada prolazim ispred neke pekare.
– Kada kući pronađem čokoladu za koju nisam znala. 🙂
– Kada pronađem 3 identična broja na registracijskim tablicama.
– Kada ugledam srce na betonu, a do tada ga nisam videla, pa ga naredni put već tražim. 🙂
– Kada sretnem dragu osobu koju sam davno videla.
– Kada pročitam dobru knjigu.
– Kada pada kiša i gledam kako se kapljice takmiče ko će pre da sklizi kroz prozor.
– Kada mi sunce miluje lice, a ja sedim zatvorenih očiju.
– Kada čujem ptičice kako veselo pevaju na drvetu ispred mog prozora.
– Kada ga zagrlim jako, a on me zagrli još jače.

I lista se još nastavlja… 🙂

Koje su te male stvari koje Vama mame osmeh i koje Vas čine srećnima svakoga dana? 🙂 Skupite ih u jedan predivan šareni buket i poklonite ga sebi i drugima. 🙂

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Šta bi bilo kad bi bilo drugačije?

20170316_093714.jpgToliko puta smo strogi prema sebi. Toliko puta osuđujemo sebe. Toliko puta osećamo kajanje, zameranje, prigovaranje… I sa celim svojim bićem poživljavamo te emocije, i vraćamo se na nešto što već ne možemo promeniti. Bilo je kako je bilo, radili smo tada najbolje što smo mogli i to je to. Možemo izvući lekciju iz toga da naredni put radimo drugačije, ali ako se vraćamo nazad da sebe i dalje kažnjavamo i ukazujemo na greške, to nas nikako ne vodi napred. Čak često imam utisak da kada nas čekaju neke lepe stvari, slaže se sve onako kako želimo, samo čekamo sa kog ćoška će skrenuti neka nevolja i šta će krenuti po zlu.

A da li ste se nekada zapitali šta ako uspem? Šta ako sa lakoćom ostvarim svoje želje, ciljeve?

Udahnite duboko i odlučite da će od danas biti drugačije. Da od danas dopuštate divnim stvarima da se dese bez da u svemu tražite loše. Vi treba da donesete odluku i onda se držite nje. 🙂

Šta bi bilo kada bi osobi koja Vas svaki put u ogledalu pogleda, rekli koliko je volite, koliko je cenite. Koliko ste joj zahvalni što je uvek tu uz Vas. Što Vam je podrška, što Vas razume? Kada bi je više cenili, više verovali u nju? Kada bi je pitali za savet i zaista bili spremni da čujete odgovor? Zašto je ne pitate šta ona želi? Šta voli? Šta je čini srećnom?

Šta bi bilo kada bi se na putu do ostvarenja ciljeva uvek pojavljivali znakovi, kada bi imali to vođstvo. Šta bi bilo kada bi samo te znakove trebali da sledite i zasigurno stižete na željenu desitnaciju? Šta bi bilo kada bi sve bilo lako? Kada bi sve išlo glatko? Šta bi bilo kada bi znali da ne možete da pogrešite? Da je svaka odluka koju donesete ispravna? I da Vas baš ona vodi na putu uspeha?

Šta bi bilo kada bi od sada gledali samo unapred? Kada bi se zahvalili na svojoj prošlosti ma kakva ona bila. Ona Vam je pomogla da naučite razne lekcije. Naučila Vas je da cenite vrednosti, da uživate u svim sitnicama koje život znače. Šta bi bilo kada bi pustili svu gorčinu, tugu, bes, ljutnju, nezadovoljstvo zbog svoje prošlosti?

Šta bi bilo kada bi se sada pojavio idealan partner za Vas? Koji želi da Vam pruži ljubav, podršku, razumevanje u svakom trenutku, kao i Vi njemu? Kada više ne bi trebali da brinete o tome da će Vas ponovo ostaviti, da ćete ponovo ostati sami, napušteni i slomljenog srca?

Šta bi bilo kada bi bili potpuno zdravi? Kada bi imali idelnu težinu? Kada bi Vaše telo izgledalo mlado, sveže, lepo? Kada bi voleli svaki delić svoga fizičkog tela koji je ceo život sa Vama?

A šta bi bilo kada bi poverovali da je sve ovo moguće?

Odgovorite sebi. ❤ I znajte da je sve moguće i ostvarljivo, ako donesemoo odluku i učinimo neophodne korake. ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Kome preporučujem ThetaHealing?

20170310_094348.jpgDa li svakome preporučujem ThetaHealing? Odmah na samom startu da Vam odgovorim na pitanje: NE.

ThetaHealing preporučujem SAMO onima koji ISTINSKI žele promenu u svom životu. ❤ Onima koji su spremi da im život postane lepši, radosniji, da se oslobode svih kofera, tereta koji vuku sa sobom. Onima koji žele istinski iz srca i cele svoje duše da oproste sebi i drugima. Onima koji imaju nisko samopouzdanje, izgubili su veru u sebe, sigurnost u sebe, misle da nisu vredni ljubavi, ne vole sebe. Za one koji ne smeju da kažu NE, jer misle da će time nešto strašno da se desi, i da gube i ono malo što imaju. Onima koji žele da uživaju u sadašnjem trenutku, žele da budu prisutni celim svojim bićem u ovde i sada, bez da razmišljaju šta bi bilo da sam drugačije radila u prošlosti, ili šta će biti sutra. Onima koji žele da se reše neke zavisnosti (cigarete, alkohol, kockanje), jer im je zaista dosta toga. Onima kojima fali motivacija, inspiracija. Onima koji se konstantno osećaju u grču, koji su uvek pod stresom, koji sve vide negativno. Onima koji su spremi da uđu u dubinu svoga bića i otkriju koje strahove, blokade, osećaje su tamo zatrpali. Da nabrajam još? 🙂

Jednom rečenicom: Preporučujem SVIMA koji su spremni da PROMENE svoj život. 🙂

U toku tretmana možemo da vidimo i prepoznajemo ona podsvesna uverenja, programe, osećaje koji su doprineli da budemo tu gde jesmo. Uverenja koje svakodnevno potvrđujemo u našem životu. Možemo da prepoznamo zbog kojih stvari u životu uvek imamo izazova sa novcem, zašto mi se uvek pojavljuju identični partneri (U redu, izgledaju drugačije fizički, ali suština je ista), ili zašto partnera čak i nema. Zašto mi je život mučenje, patnja, kada ja želim da uživam u njemu? Ne retko bude da ja svesno mislim da ja nemam to uverenje, ali se na kraju ispostavi da je ono ipak tu negde sve vreme.

U toku tretmana praktičar kroz pitanja pomaže klijentu da dođe do ograničavajućih uverenja, strahova, osećaja, trauma koje se nalaze na putu srećnog radosnog i ispunjenog života. Ono što je bitno naglasiti da praktičar menja samo ona uverenja, osećaje i stvari koje klijent prihvati, odnosno verbalno odobri. Poštujemo svačiju slobodnu volju, tako da ste sigurni, bezbedni i zaštićeni u toku celog tretmana.

I onda se postavlja pitanje: Da li sam ja spremna za tretman?
Čim Vi razmišljate o tome: Spremni ste 🙂

Odaberite praktičara kome verujete, kome možete da se prepustite i krenite. 🙂

Ako to budem ja, biće mi drago da Vas provedem kroz to divno iskustvo ❤

S ljubavlju,
Nora

Ovde možete da pročitate opis ThetaHealinga. ❤

Ovde možete pročitati iskustva klijenata
(klikom na tekst iznad)

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Zašto je promena tako teška?

trenutakVeoma često me pitaju: Nora kako krenuti u promenu? Zašto je ona tako teška? Kako olakšati?

Svakako što mogu da kažem, da je prva stvar jeste odluka. Doneti odluku da ovo kako jeste sada mi ne odgovara, ne prija mi. Situacije u kojima se nalazim me žuljaju, nisu mi udobne, osećam se loše. I spremna sam da ih promenim. Spremna sam da otpustim te stare stvari i da ih zamenim sa novima. Da li sam imala strah tada? O daaaa? Ali znate šta je bilo jače od tog sraha? Želja da se ta promena desi, i da život posložim onako kako ja želim. Dozvolila sam sebi da živim drugačije nego što sam do tada. Dozvoljavam sebi da se izmaknem iz starih šablona, očekivanja, uverenja koja su mi bila nametnuta.

I kada napravimo taj korak često se nađemo na ničijoj zemlji. To je onaj osećaj kada se osećamo izgubljeno, a taj osećaj često prati promene. Onaj osećaj kada pogledate sebe u ogledalo i više ne vidite onu istu osobu koja ste do sada bili. Jeste da se spolja niste promenili, i dalje nosite istu odeću, živite u istom gradu, imate isti posao, okruženi ste istim ljudima. Za sada. I onda osetite taj vetar promene koji nagoveštava da će se vaš život promeniti, da ćete se susresti sa novim izazovima i da ne znate kako ćete na njih reagovati. Čak i tada kada znate u kom pravcu želite da idete, ipak je nekako tlo pod nogama tako mekano, nestabilno. Kada napraviš korak, odjednom se nađeš na mestu gde ne važe stara pravila, ali sam toliko bila vezana za njih, oni su bili deo mene. Kako ću sada?

Kako možete olakšati sebi ovaj put?

Prvo osvestite da ste na pravom mestu i na pravom putu. Ovaj osećaj je sada samo trenutan, i on je deo promena. Nema nikakvih problema sa tobom. Menjaš se. Upoznaješ nove stvari. Napreduješ. Daješ prostora novim stvarima. Ovo je velika stvar i tebi jako bitna i važna.

Prihvatite i podršku drugih ljudi. Ako niko u Vašem okruženju ne želi da Vam bude podrška, nađite druge ljude. Meni je u tom trenucima itekako bitna osoba u mom životu je bio mentor. Koji mi je pomogao da istrajem na putu, i da prepreke koje su dolazile, da ih savladam, a ne da se okrenem i vratim na početak. Pomogao mi je isto tako da primetim sve blagoslove na tom putu, da naučim lekcije, da postavim čvrste temelje. A danas sam izuzetno zahvalna kada ja mogu nekome da budem podrška na tom putu. ❤

I svakako se rednovno zahvaljujte. Kada se nađemo na putu promena, zaboravimo da imamo i neke sigurne tačke koje su tu i u tom procesu. Zahvalite se svim stvarima koje imate i koji vam pomažu da i promena bude lakša. I naravno izrazite zahvalnost i sebi. Na hrabrosti da želite da promenite neke stvari u svom životu.

Ima nešto što je u životu sigurno. 🙂 A to su promene. 🙂 Sve se menja. Ako obratite pažnju na svoje osećaje, pratite znakove na putu, ako pustite da volite i da vas vole, onda je lakše. 🙂

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

Da li popravljate ili bacate stvari koje se pokvare?

couple-1521404_960_720.jpgDa li popravljate ili bacate stvari koje se pokvare?

Mislim da je ovo bitno pitanje svima nama. U vreme naših baka, prabaka su se stvari pre popravljale. Bilo da se radilo o starom radio prijemniku ili braku.

A u današnje vreme vlada trend: Zameni brzo sve ono što se pokvarilo, i ne funkcioniše… Pošto to radimo sa našim uređajima, čak i pametne telefone menjamo na svake 2 godine (neki čak i češće), došli smo do toga da se isto tako odnosimo sa našim odnosima. Ne funkcioniše? Odmah treba da se menja. Što se uređaja tiče, oni su zaista tako sastavljeni.. Bilo da se radi o telefonu, televizoru, usisivaču… Ali pogledajte kako se ovaj obrazac odražava na Vaš život i na svakodnevno funkcionisanje.

Međutim, dok se kod menjanja uređaja čak i radujemo, jeeeej imam novi telefon koji ima još više opcija mogućnosti, menjanje i skakanje iz odnosa u odnos (bez obzira da li se radi o partnerskim ili prijateljskim odnosima) često nam donosi bol, tugu, razočarenje.

Svako u naš život ulazi sa razlogom. Ima poklon za nas i mi imamo poklon za tu osobu. Pitanje je samo, da li ćemo prepoznati taj poklon? Ako se odmah okrenem, čim nešto ne funkcioniše, da li ću onda naučiti lekciju, dobiti poklon? Ako znamo da su nam partneri naše ogledalo onda kada se pojavi strah, nezadovoljstvo, bes, tuga, itd., trebalo bi da pogledamo odakle to potiče. To sa lakoćom radimo u toku ThetaHealing tretmana. I onda shvatimo da je partner pomogao da se rešimo nekog duboko potisnutog bola.

A recimo sada da sam, čim sam primetila da nešto ne štima, odmah ga menjam. Ma neće on mene nervirati, nema šanse da mu to dozvolim. Nađem drugog partnera koji je divan, sjajan, baš mi odgovara. 🙂 I nakon nekog vremena eto identičan problem i sa njim. Nije nam jasno zašto mu nismo bitni i važni, zašto je sa njim život dosadan, odakle meni opet ta ljubomora, zašto zaboravlja meni bitne stvari… Isti scenario samo sa drugom osobom…

Zato što su te stvari do nas, a ne do partnera. I zato možemo mi menjati svaki put partnere, ali pre ili kasnije, ako želimo kvalitetan odnos, treba to da rešimo sa sobom. Znači kada se pojavi neki izazov u odnosu, ili neki negativan osećaj vezan za partnera, i ako je i On spreman da radi na tome da Vaš odnos bude još bolji, svakako bi trebali da pričate o tome, i da rešite. Budite iskreni prema partneru. I bitno je da i On želi da se stvari poprave.

Isto tako važi i za radno mesto. Konačno sam se oslobodila šefa koji je bio grozan prema meni, našla drugi savršen posao, a ovaj šef ovde još gori…. Znači svakako se treba pozabaviti sa ovim stvarima, jer isplivavaju na raznim mestima, i žele da budu rešene.

Ja sam uvek prvo za opciju da vidimo kako možemo da popravimo ili rešimo. Ako ostanemo u tim negativnim osećajima, i konstantno ih vučemo sa sobom prvo što se dešava jeste da gubimo svoju snagu, energiju, sreću… A kada izgubimo sreću, konstantno smo nezadovoljni, tužni, frustrirani, pre ili kasnije se javljaju i fizički simptomi… A to ne želimo, jel tako?

Dakle pitanje: Popravljaš ili odmah menjaš stvari?

Ako je tvoj odgovor: želim da popravim, onda sam tu za pomoć. ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n