Vrediš mnogo više nego što misliš

daisy-712892_640Želimo najbolje. Najbolje sebi, i najbolje drugima. Odluke koje donosimo, trudimo se racionalno da ih donesemo, kada već imamo sve neophodne informacije za to. U ovim situacijama, naše srce i naši osećaji, često se nalaze na dnu liste tih informacija. Ne zato što oni nisu bitni i važni, nego zato što prosto ne vidimo koje je njihovo mesto, i njihova vrednost. I dok pokušavamo da odluke donesemo pametno, često se desi da ih donosimo tako što ne vidimo pravu sliku, i odlučujemo kao pravi slepci… Što više isključimo naš unutrašnji glas, ta odluka će sve više biti…. Hm… Sve manje će biti prava odluka… To je kao da mislimo da je ledeni breg samo ono što vidimo iznad vode, a šta je sa onim što je ispod vode?

Što je ta odluka bitnija za nas, želimo da mogućnost greške svedemo na minumum, i da ne slušamo naš unutrašnji glas, glas našeg srca, zato što nisu logični, nisu racionalni, i molim te šta se oni mešaju? Kao da oni znaju….

A naše srce i baš taj unutrašnji glas kojem ne damo pravo glasa, niti bilo šta da kaže, je svestan našeg punog potencijala koje imamo u životu, i koje često samo jednim malim delom dozvolimo da se pokaže. Ovoliko, i od tebe dosta… Sa svakom odlukom koju donesemo slušajući naše okruženje, prijatelje, komšije, i dok pokušavamo da odgovaramo svim pravilima, da se prilagodimo svim očekivanjima, onda zapravo mi gubimo. Ali ne gubimo samo mi… Gubi i celi svet... Svaki put kada ostanemo u mestu, kada ne izgovorimo stvari koje toliko žele da budu izgovorene, kada se prilagodimo, tada umiru sve divne stvari koje bi od te odluke krenule da se ostvaruju.

Naravno, verovatno nikada nećemo saznati koji su naši gubici zbog ovih odluka. Možda se nikada nećemo suočiti sa njima. Čak ćemo možda verovati da smo sjajno odradili posao, zaštitila sam sebe od jedne tragedije koja je bila na pomolu. Mislimo da kada odlučimo bez da ne slušamo naše srce i naš unutrašnji glas, da je to mala žrtva, i da to činimo zarad većeg dobra. Međutim istina je ta, da nemamo pojma šta smo izgubili, šta je za veće dobro, i da se čak ni promena neće zaustaviti.

Zapitajte se samo, da li bi naše odluke bile isto ovakve kada bi znali da smo divna, jedinstvena bića, bića koja mogu da stvaraju čuda, bića koja mogu da stvore jedan divan svet, i bića koja stižu sa toliko blagoslova i poklona na ovaj svet, sa kojima možemo da sagradimo jednu srećnu, radosnu budućnost, pune ljubavi, blagostanja, mira, ako to zaista dozvolimo?

Sve do trenutka do ne naučimo da volimo sebe, ne znamo zaista da volimo druge. Sve do trenutka dok ne prihvatimo sebe kao vredna, magična, čarobna, posebna bića, do tada ni naši blagoslovi, ni pokloni ne mogu da izađu i sa pokažu svetu. Ne pomažu ni nama, ni drugima u izgradnji lepše i bolje budućnosti. Ova budućnost je sada u nama. I u TEBI! Kao što je jednom malenom semenu već tamo jedan divan cvet.

I imaj na umu: Ako želiš da ostaneš seme, nikada nećeš videti i saznati kakav divan cvet bi postao

S ljubavlju,
Nora

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s