Vrediš mnogo više nego što misliš

daisy-712892_640Želimo najbolje. Najbolje sebi, i najbolje drugima. Odluke koje donosimo, trudimo se racionalno da ih donesemo, kada već imamo sve neophodne informacije za to. U ovim situacijama, naše srce i naši osećaji, često se nalaze na dnu liste tih informacija. Ne zato što oni nisu bitni i važni, nego zato što prosto ne vidimo koje je njihovo mesto, i njihova vrednost. I dok pokušavamo da odluke donesemo pametno, često se desi da ih donosimo tako što ne vidimo pravu sliku, i odlučujemo kao pravi slepci… Što više isključimo naš unutrašnji glas, ta odluka će sve više biti…. Hm… Sve manje će biti prava odluka… To je kao da mislimo da je ledeni breg samo ono što vidimo iznad vode, a šta je sa onim što je ispod vode?

Što je ta odluka bitnija za nas, želimo da mogućnost greške svedemo na minumum, i da ne slušamo naš unutrašnji glas, glas našeg srca, zato što nisu logični, nisu racionalni, i molim te šta se oni mešaju? Kao da oni znaju….

A naše srce i baš taj unutrašnji glas kojem ne damo pravo glasa, niti bilo šta da kaže, je svestan našeg punog potencijala koje imamo u životu, i koje često samo jednim malim delom dozvolimo da se pokaže. Ovoliko, i od tebe dosta… Sa svakom odlukom koju donesemo slušajući naše okruženje, prijatelje, komšije, i dok pokušavamo da odgovaramo svim pravilima, da se prilagodimo svim očekivanjima, onda zapravo mi gubimo. Ali ne gubimo samo mi… Gubi i celi svet... Svaki put kada ostanemo u mestu, kada ne izgovorimo stvari koje toliko žele da budu izgovorene, kada se prilagodimo, tada umiru sve divne stvari koje bi od te odluke krenule da se ostvaruju.

Naravno, verovatno nikada nećemo saznati koji su naši gubici zbog ovih odluka. Možda se nikada nećemo suočiti sa njima. Čak ćemo možda verovati da smo sjajno odradili posao, zaštitila sam sebe od jedne tragedije koja je bila na pomolu. Mislimo da kada odlučimo bez da ne slušamo naše srce i naš unutrašnji glas, da je to mala žrtva, i da to činimo zarad većeg dobra. Međutim istina je ta, da nemamo pojma šta smo izgubili, šta je za veće dobro, i da se čak ni promena neće zaustaviti.

Zapitajte se samo, da li bi naše odluke bile isto ovakve kada bi znali da smo divna, jedinstvena bića, bića koja mogu da stvaraju čuda, bića koja mogu da stvore jedan divan svet, i bića koja stižu sa toliko blagoslova i poklona na ovaj svet, sa kojima možemo da sagradimo jednu srećnu, radosnu budućnost, pune ljubavi, blagostanja, mira, ako to zaista dozvolimo?

Sve do trenutka do ne naučimo da volimo sebe, ne znamo zaista da volimo druge. Sve do trenutka dok ne prihvatimo sebe kao vredna, magična, čarobna, posebna bića, do tada ni naši blagoslovi, ni pokloni ne mogu da izađu i sa pokažu svetu. Ne pomažu ni nama, ni drugima u izgradnji lepše i bolje budućnosti. Ova budućnost je sada u nama. I u TEBI! Kao što je jednom malenom semenu već tamo jedan divan cvet.

I imaj na umu: Ako želiš da ostaneš seme, nikada nećeš videti i saznati kakav divan cvet bi postao

S ljubavlju,
Nora

20170921_111449

Advertisements

Pitanje za milion dolara

piggy-bank-1510525_960_720.jpgZnam koliko je lako skrenuti sa puta, koliko je lako odlutati od samog sebe. Jedan glasić u meni mi govori da sam skrenula, i da treba da se vratim na moj put, ali ogromna je buka oko mene, i sve slabije čujem taj glasić… I odjednom se nalazim u svetlima reflektora, pa ni ne vidim gde idem… Nekada je zaista jedna velika opomena, drastična promena, bolest potrebna da vidimo koliko smo živeli u iluziji, koliko je jaka magla bila oko nas, i koliko smo se daleko udaljili od nas samih, od onoga ko mi zaista jesmo…

Ovo bi mogli slikovito da zamislimo pomoću makaza. Makaze su otvorene. Jedna strana predstavlja ono ko mi zaista jesmo, našu suštinu. A duga strana prikazuje put na kojem jesmo sada, naš život. I ove naše makaze ne vole da budu otvorene, i ova dva dela ne vole da budu odvojena. Prvo nam šalju male signale, da njima nije dobro ovako, da im se ne sviđa, da im nije udobno. A i nama postaje sve teže i teže da održavamo pravac, sve više energije treba da uložimo. Umara nas sve više… Boli…

Ali naše okruženje, i naš unutrašnji kritičar, kojii je svu pamet ovoga sveta pokupio od tog okruženja, nam govori da je ovo pravi put. Ovo je bezbednije, sigurnije za nas. Da ne može ništa drugo. Ne može biti jednostavnije, prirodnije. To što tebi nije dobro, to što se ti ne osećaš dobro je samo neka konfuzija u glavi, ili su prosto prevelika očekivanja.

Odakle sada ovo pitanje za milion dolara?

Jedna od najčešćih tema sa kojom se susrećem, jeste baš to da smo zalutali na svom putu i izgubili pravac. U kom pravcu da nastavim dalje? Onaj osećaj kada znate da nešto nije u redu, osećate da je promena potrebna, samo ne znate šta da menjate i u kom pravcu da krenete. Šta bi bilo kada bi, umesto da sačekaš da te nešto drastično pomeri sa ove tačke, dao sebi priliku da slobodno zamisliš bilo šta, i da pomoću toga odlučiš?

Evo pitanja: Šta bi se desilo da saznaš da si upravo osvojio Milion dolara?

Ako čitaš ovaj tekst, znam da želiš puno od života, i želiš da uživaš punim plućima, inače uopšte ne bi otvorio ovaj post. I baš zato što znam da želiš da uživaš, da je za tebe tvoja i sreća tvojih najmilijih bitna, možda je prva misao bila:
Hmmm… Uzeću jedan poduži godišnji odmor, idem u neke toplije krajeve, vodim i svog partnera, decu, prijatelje. Da se pošteno lepo odmorimo, i uživamo u svim čarima putovanja.

Ali sada imaš milion dolara i možeš da uradiš šta god poželiš. Odmor će biti zanimljiv neko vreme, ali će nakon toga dosaditi i želećeš nešto da učiniš… Pusti maštu na volju i slobodno maštaj i sanjaj sada. 🙂 Da bi ova vežba bila još efikasnija, obrati pažnju i na svoje osećaje. Da li to što sada imaš milion dolara kod tebe izaziva strah? Rasterećenje? Nešto drugo? Oseti ih.. I one će puno reći o tebi.

Zamisli sebe za godinu dana. Šta te zaista privlači? Gde se nalaziš? Ko te okružuje? Sa kime se družiš? Sa čime provodiš vreme? Učiš? Radiš? Stvaraš?
A šta se dešava nakon tri godine? Odogovori opet na pitanja.
A šta se dešava nakon deset godina?

Sva ova pitanja su prilika da se malo više upoznaš sa sobom, i da vidiš šta je to što te zaista čini srećnim 🙂 To ne znači da sada sve ove stvari treba da ostvariš, da je ovo pravi pravac. A sa druge strane, možda si spoznao svoje prioritete, koji ti mogu pomoći ako u ovom trenutku treba da doneseš neku odluku. A vežba je isto tako dobra da na površinu isplivaju i neka uverenja kojih možda nisi ni bio svestan.

Dakle? Šta bi se desilo da imaš milion dolara? 🙂

S ljubavlju,
Nora

Da li plešete sa prilikama?

dancing-893206_960_720“Povoljne prilike plešu sa onima koji se već nalaze na plesnom podijumu.”

Rečenica koju sam danas objavila na svom FaceBook profilu, rečenica koju obožavam, i u kojoj ima jako puno istine…

Koliko puta želimo nešto, da želim da plešem, ali se nalazim u najmračnijem delu prostorije, da me ni slučajno niko ne vidi… I onda mi bude žao jer se nisam ni provela dobro, nisam ni plesala. Isto tako je i sa prilikama, mogućnostima koje nam svakodnevno dolazi. One su tu, dođu, svaki dan neka prilka nam se ukaže, ali mi je ne vidimo iz tog ćoška.. Ako smo na plesnom podijumu, mnogo nam je lakše da ih vidimo, prepoznamo, i samim tim da odlučimo da li ćemo ih iskoristiti ili pustit da porođu. U redu, hajde, skupimo svaku snagu, udahnemo par puta duboko, i stanemo na taj podijum. Vidim jednu priliku, vidim drugu, treću… Ali ih i sada propuštam. Ma zašto? Stah… Strah od greške, osuđivanja, neuspeha, od toga da budemo drugačiji, šta će ko reci?

Ili ono što je još često, da čim sam uočila tu priliku, ja već u startu odlučujem da nije za mene. Ma ja znam ne treba ni da probam. Čula sam od sestre, da od njene drugarice mamina komšinica probala, ali da je to glupost. A šta ako je ta prilika samo Tebe čekala? Šta ako si toliko posebna ili poseban 🙂 Da ona želi sa tobom da pleše? 🙂 Ono što želim da Vas ohrabrim danas je da stanete na taj plesni podijum i probate! 🙂 Šta možete izgubiti? 🙂 Ako ste probali i videli da to nije za Vas, bar ćete to odmah znati i ne razmišljati o tome 🙂 I nije sve za svakoga. Kako da pronađem šta je dobro za mene, ako ne probam i ne istražujem. A ne posle razmišljati o tome, zašto nisam imala hrabrosti to da probam..

Nisam dobra u plesu, pa se zato krijem? U redu nisam, ali da li ste videli nekoga da je krenuo da pleše, i odmah bio najbolji u tome? 🙂 Niste? Stvarno? Pa kako je to moguće? 🙂
Osoba koja je dobra u onome što danas radi je uložila je vreme, energiju, snagu, vežbala i vremenom je postala ono što danas jeste. 🙂

Izađi iz tog ćoška, pogledaj koja prilika te upravo sada zove na ples 🙂 I nikad se ne zna, možda to bude baš ono što si ceo život čekala 🙂

S ljubavlju,
Nora

Otpustite prošlost

photo-1376016_960_720.jpgZašto je nekada toliko teško da prošlost ostavimo tamo gde pripada, u prošlosti? Zašto često razmišljamo o tome da bi promenili neke stvari, koje sada već ne možemo menjati? Treba prihvatiti, da prošlost pripada prošlosti, izvući lekcije iz svega toga i sa tim lekcijama živeti danas, sada. Trebaju Vam razlozi zašto vredi, i treba ostaviti prošlost iza sebe i krenuti napred? Evo nekoliko njih 🙂

U prošlosti su nam se dešavale i dobe i loše stvari. Međutim skloni smo tome da se brinemo, nerviramo zbog onih negativnih situacija, umesto da nas divna, magična iskustva motivišu, pokreću. Brige, neuspesi i briga zbog njih se loše odražava na naše zdravlje. Dovodi do nervoze, napetosti, nesanice, pa u krajnjem slučaju i do depresije. Ako Vam je zdravlje bitno, otpustite prošlost.

Silno vezivanje za uspomene iz prošlosti nas veoma uspešno drži u našoj zoni komfora. A zapravo kada izađemo iz te naše zone, kreće zabava i život. 🙂 Ako neko ne napreduje u poslu, samo zato što se plaši odseliti u neki drugi grad, ili ostaje u vezi koja već godinama ne funkcioniše, samo zato jer se plaši biti sam, zapravo može propustiti neke prilike koje se više neće ponoviti.

Jedna od rečenica koju isto često čujem kroz rad sa klijentima je: Da se bar mogu vratiti u prošlost i sve to promenili, bilo bi sada mnogo bolje. Ono što mi se postavlja kao pitanje, a šta i da možemo to da učinimo? Šta bi bilo da sve to što smatramo da treba, mogu sada ispraviti. Imam sada jednu priliku, izvoli ispravi sve. Postavlja mi se pitanje, da li su te stvari zaista bile greške, ili je to iskustvo koje mi je trebalo. Iskustvo koje me je jako dobro naučilo lekciju. A šta bi bilo da sam onda umesto tih “grešaka” napravila još veće? Iz ove perspektive zaista smatram da je svaka situacija, svaka greška u prošlosti me je učinila jačom, svesnijom. Napravila sam je jednom, naučila sam lekciju, i otpuštam je.

Time što živimo u prošlosti, zapravo propuštamo život… Ovaj trenutak, sada kada ja ove redove pišem, i sada kada ti ovo čitaš, će jednom biti deo prošlosti.. Da, biće! Pa da li želim ovaj trenutak da proživim u prošlosti, tamo gde više ne mogu ništa da uradim, ili ću da živim u ovde i sada, i kreiram sebi divne trenutke? Ja biram, ovu drugu opciju 🙂

I Ti imaš izbor 🙂 Šta biraš? 🙂

S ljubavlju,
Nora

Zašto ne živiš život punim plućima?

girl-1317084_960_720Zašto dozvoljavaš strahu, okruženju, uverenjima da te drže u mestu? Zašto ćutiš, umesto da tražiš i pitaš? Zašto ne učiniš nešto, čak ako imaš samo jedan posto šanse da svoj život učiniš boljim? Zašto živiš po starim navikama, obrascima? Zašto ne pokažeš ko ti zaista jesi?

Postaješ siv u ovom svetu, jer pokušavaju da te uvere da je ovaj život siv, i da si i ti takav. To sve čine dok iz tebe sijaju sve divne dugine boje, svi sjajni potencijali koji jedva čekaju da izađu na površinu, da se pokažu, i da ovaj svet učine još šarenijim. Ne, nije život siv, kao što to nisi ni Ti. Stavi sa strane ko šta govori, i nemoj im verovati, veruj SEBI. Tu je ogledalo, pogledaj u njega!! Imaj hrabrosti pogledati u ogledalo i upoznati to jedinstveno, magično i divno biće koje će ti uzvratiti pogled. Pogledaj konačno sebe, i poveruj, da je sve ovo u tebe, da je svetlost u Tebi. I kada upoznaš sebe, i shvatiš koliko si zaista divan, izlaziš iz sivila, i krećeš ka svetlosti, ka bojama, ka šarenilu, ka sreći, ka ljubavi.

Nemoj dozvoliti da te strahovi vode, jer nema loših i dobrih odluka. Ima samo lekcije koje treba da naučimo i savladamo. Ako stojiš u mestu, u svojoj zoni komfora, možda ćeš se osećati sigurno, ali tvoje čarobne boje, vremenom će sve više bledeti, i gubiti na svojoj lepoti. Toliko da ih više nećeš znati ni prepoznati… I ako to već sada osećaš, poslušaj svoju dušu i KRENI ka napred.

Čak i ako nema povratka, nije ni važno, jer ćeš sebi sagraditi jedan novi put. Imaš priliku da sagradiš put koji će biti svetliji, srećniji, koji će te odvesti do divnih mesta, uspeha, iskustava, ljudi. Tvoja duša želi rast, razvoj, a strah je taj koji je drži u tamnici i ne dozvoljava joj to. Prepusti se, i kreni.

U tebi je sva snaga, i moć koja ti je potrebna na ovom putu. Pogledaj se u ogledalo, i donesi odluku DANAS!

S ljubavlju,
Nora

Ne sviđa ti se ono što vidiš? Zameni naočare! :)

glasses-1582473_640Ne sviđa ti se ono što vidiš? Zameni naočare! 🙂

Hm.. Pa da li je to tako jednostavno? Život nam se menja samo ako zamenimo naočare? Zapravo ne.. Život nam se ne menja, menjamo se mi… Mi biramo kako želimo da vidimo stvari koje nam se dešavaju u životu, bez obzira kakve one bile. Ja biram da u svakoj situaciji pronalazim drugu perspektivu, pronalazim ono što je dobro.

Kada zamenim svoje naočare vidim da se i poteškoće, i izazovi dešavaju za moje najbolje dobro. Dešavaju se da još više rastem, razvijam se, napredujem. Dešavaju se da razvijam neku svoju veštinu za koju nisam ni znala da je imam. A pošto sam je razvila, služiće mi u svim situacijama koje slede. I kao što jedna izreka kaže: u svakom dobrom ima nešto loše, i u svakom lošem ima i nešto dobro.

I kada to “loše” pogledamo sa distance, zapravo vidimo i zašto je to bilo dobro. Bilo je dobro što je supa koju sam danas skuvala bila malo slanija – posle smo svi pili više vode. 🙂 Bilo je dobro što sam možda uganula članak i nisam otišla na zakazani sastanak, jer bi se vratila kući kao isceđen limun, i naučila sam da i onda kada idem sporije, stižem sve da uradim. Sve mogu i bez žurbe.. Sjajno je što pada kiša, jer imam priliku da budem kreativna, i da razvijam svoju drugu perspektivu. 🙂

Svi ljudi koji nose ove naočare isto tako prolaze svakakve stvari i situacije u životu. Razlika je samo u naočarima. I onda se često kaže za njih da: njima je lako, rođeni su pozitivni, život ih je samo mazio, ne znaju oni šta je pravi život, imaju sreće u životu. Njima je lako da se raduju sitnicama, jer ne znaju šta je to nemati, šta je patnja, bol, tuga, nezadovoljstvo…

Verujte mi da su naočare sa kojima gledamo svet itekako važne. I ono što je još važno, kako gledamo kroz njih. Svako u životu ima i tugu, i bol, i proživi i gubitke dragih osoba, bolesti.. Oni su samo naučili da zamene naočare, i život posmatraju iz drugog ugla… Pokušajte i Vi! Stavite druge naočare i primetite sreću, radost, dobrotu u drugim ljudima, i sunce koje svima sija podjednako 🙂

I zato naredni put kada se sretnete sa srećnom, nasmejanom osobom, koja oko sebe širi ljubav i radost, razlog za to nemojte tražiti u njenoj biografiji – nego u njenim naočarima. ❤ ❤

Gledaj i razmišljaj drugačije. I onda ćeš u svemu videti blagoslov. ❤

S ljubavlju,
Nora

11101235_10204711121472144_3096864611058718728_n

SADA je pravo vreme :)

nowUmorna sam.
Hladno je.
Pada kiša.
Sada je već kasno.
U ponedeljak ću…..

I lista se nastavlja i nastavlja… Da li ste se ikada ulovili u ovakvoj situaciji? Verujem da jeste i to mnogo puta. Priznajem i ja sam. Ono što mi onda prolazi kroz glavu: da li mi je to zaista važno, i da li ja to zaista želim? Šta ja gubim ili dobijam ako to uradim ili ne uradim. Da, ja to želim i onda širim listu sa početka…

Verujem da ste puno puta već čuli, svako vreme je pravo vreme, i da baš se sada pravi trenutak za to. Sve što Vam treba u datom momentu za to nešto Vi već to imate!! Ali ako to zaista jeste tako, šta je odlažem? ŽIVOT?!
Zamka u koju sam se i ja često upecala bila je, okej, hajde da razmislim još malo o ovome, hajde da smislim kako će to izgledati, kako ću to uraditi od početka do kraja.. I onda se samo odlaže i odlaže…

Baš zato, ako imate neku ideju, ako već znate šta je to što želite, učinite prvi korak ka tome SADA! Bez oglaganja!

Otkriću Vam i kako nastao blog.. Subota uveče negde oko deset sati.. Prolazi mi kroz glavu kako moj web sajt nikako da oživi, i da bi se već ozbiljno trebala pozabaviti sa time. Imam ideju u glavi kako želim da izgleda, šta želim da bude na njemu, ali mi kažu da to ne može na sajtu iz tehničkih razloga razloga, da bi to trebalo drugačije, da je prosto to neizvodjivo… U redu Nora, šta dalje? Ne može web sajt kako ti želiš? Može blog 🙂

U deset sati sedam za računar i otvaram sajt.. I blog počinje da živi… U redu, da, ima još posla na njemu, ali je pokrenut 🙂 Polako kao radim na njemu dobija formu kakvu ja želim, i kakvu sam imala u glavi.

I znate šta? Tooooliko mi se gledao taj film koji je tada bio emitovan, ali ja sam odabrala da neću tražiti izgovor i neću više odlagati kreiranje ovog kanala komunikacije, i uradila sam ga. Nekada za naše snove, ciljeve treba i da se odreknemo nekih stvari, o da. Da umesto filma, serije, kafe toga dana sa prijateljicom, napravimo neke konkretne korake ka ostvarenju onoga što smo zamislili.

Zato Vas motivišem, da pustite sve izgovore koje imate i krenite upravo SADA! 🙂

S ljubavlju,
Nora

Nije bilo do mene, bilo je do puta..

girl-1820122_960_720Da li ste nekada posmatrali negaženi sneg? Da li ste nekada koračali po negaženom snegu? Ta čistoća, belina svuda okolo… Sve izgleda onako nežno, nevino, netaknuto, čisto, magično.. Obožavam da koračam po snegu, i obožavam to škripenje snega ispod mojih toplih čizama, a Vi?

Verovatno sada razmišljate od tome, okej sneg sneg, ali šta je suština svega ovoga.. Neko će reći ja čak i ne volim sneg i zimu, jer je tada sve tako hladno i sivo.

Imam još jedno pitanje za Vas, pa obećavam da prelazim na suštinu 🙂
Koje su Vaše asocijacije kada vidite taj negaženi sneg? Koje osećaje to Vama budi?

Zapravo posmatrajući taj sneg u meni se otvaraju razna pitanja i osećaji.. Koliko smo spremi da krenemo putem kojim niko nikada nije išao? Ili ćemo kao i do sada gaziti dobro utabanim stazama, prateći dobro uvežbane šeme i obrasce, i posle žaliti jer nikada u životu nismo imali hrabrost da učinimo nešto novo ili drugačije.

O da.. Slažem se.. Nije  lako biti prvi u nečemu.. Zašto? Imamo utisak da sve moramo sami.. Prosto to su neki novi neistraženi putevi. Ne znamo šta nas sve čeka, pa samim ne možemo ni da se pripremimo unapred za neke situacije, događaje sa kojim ćemo se na tom putu susresti.. A šta ako nas niko neće podržati? A šta ako ćemo ostati sami i izgubiti stare prijatelje koji su prosto ceo život bili tu uz nas i sa nama? A šta ako bude strašno, a šta ako ne uspem?

Stojim na početku tog puta i razmišljam… Okej, šta je to što ja zaista želim? Raditi sve ono što je poznato i samim tim mi ne priža neke nove mogućnosti za rast, razvoj i napredak ili ću skupiti hrabrost i napraviti prvi korak.. Sklapam oči, duboki udah i izdah… Pravim prvi korak.. Čujem taj poznati zvuk snega koji škripi pod nogama… Hej, pa ovi nije ni toliko strašno. 🙂 Hej, pa ovo ne boli. 🙂 Hej, pa ovo je zaista fenomenalan osećaj. 🙂

Kako pravim korake odjednom vidim da nisam sama 🙂 Vidim isto tako uplašena lica koja su nekada se usudili da naprave prvi korak, usudili se da skrenu sa dobro poznatog puta i da krenu u novo i u tom trenutku nepoznato. Odjednom sve postaje svetlo, razigrano, veselo. 🙂 Odjednom osećam ono što sam oduvek želela. Da, ja držim svoj život u svojim rukama. Da, ja sam hrabra, da ja sam snažna. Da, ja sam drugačija od ljudi koji su bili na starom putu.. Dok sam na staroj utabanoj stazi osećala da meni nešto fali i da ja tu ne pripadam, sada se osećam kao kod kuće. Svesna sam svojih kvaliteta, svesna sam sebe. Koliko puta sam samo pomislila u prošlosti da nešto samnom nije u redu, da ja nisam dobra… A zapravo sam samo bila na pogrešnom putu, na pogrešnoj stazi…

I onda shvataš… Nije bilo do mene, bilo je do puta…

I zato, usudi te se promenuti put, usudi se biti drugačiji.

Pitaš me zašto? Jer vredi. ❤

S ljubavlju,
Nora

Specijalne prilike i svetski dan Sneška belića :)

16176293_10209321671053002_1379794811_nSećam se pre par godina izuzetno sam želela jedan parfem. Sanjala sam o njemu, osećala sam taj miris i priželjkivala ga jako. U tom trenutku je za mene on bio izuzetno skup, pa sam svaki put odvajala od svog džeparca kako bi mogla da ga kupim.

I došao je taj dan.. 🙂 Skupila sam novac, mogu da ga kupim. 🙂 Mislim da u ovom trenutku ni ne mogu rečima da opišem koliko sam bila srećna. Srećna jer sam uštedela toliko novca, i srećna što ću ga konačno imati. Isto tako se sećam da sam, nakon što sam ga kupila, odlučila da ću ga koristiti samo u specijalnim prilikama. Ni jedna prilika nikada nije bila dovoljno dobra, i zaista sam ga samo retko koristila.

Tako smo se jednoga dana spremali na jedno veliko porodično slavlje, i rekla sam sebi, Nora ako ti ovo nije specijalna prilika ja stvarno ne znam.. Uzela sam bočicu parfema u ruku, i kako sam je nezgodno uhvatila, bočica je samo skliznula i ispala iz mojih ruku.. Bočica je pala na pod… I sada možete da pretpostavite šta se dogodilo…

Da, bočica se polomila, i raspala na mali milion delova… Ta tuga, bol u tom trenutku su bili neopisivi.. Zašto sam ga do sada čuvala? Zašto ga nisam koristila svaki put kada sam poželela? Zašto sam to sve odlagala?

Bila je to velika lekcija za mene. Svaki dan je posebna prilika.  Svaki dan imamo razloga da koristimo svoj omiljeni parfem, da obučem svoju crvenu haljinu koja isto tako čeka posebnu priliku, da pijem iz svoje omiljene čaše, da nazovem svoje roditelje i da im kažem koliko ih volim…

Svaki dan imamo razloga za slavlje. Rođendani, razni praznici. Ako taj dan nije nikakav praznik, ili vam čak nije ni rođendan, smislite neki praznik i smislite šta ćete tog dana slaviti. 🙂 Slavimo život. 🙂 Slavimo radost, sreću, ljubav 🙂

Danas je recimo bio svetski dan Sneška belića 🙂 (18.januar) Da li ste ga proslavili? 🙂
Ja jesam, kako možete da vidite i na slici, jer je za mene i ovaj dan bio poseban, neponovljiv, i želim da ga pamtim. 🙂 Želim da kada se jednom budem setila ovog današnjeg dana, mogu da kažem, da iskoristila sam i taj dan, i zaista je bio poseban i sjajan. 🙂 Uživala sam punim plućima. ❤

Imajte ovo na umu svaki put kada se pitate, da li je ovo posebna prilika za nesto. ❤
Moj odgovor će uvek biti: DA! 

S ljubavlju,
Nora